Student

MITING SOLIDARNOSTI SA BORBOM VIJETNAMSKOG NARODA

STUDENTIMA BEOGRAOSKOG UHIVERZITETA fcESTITAMO PRAZKIK 4. APRIL SA ŽELJOM DA BUOU REVOLUCiONARNI

Na inicijativu Saveza stuđenata Beogradskog univerziteta, kojoj se pridružio Socijalistički Savez Grada, u subotu 6 aprila u 9 časova održaće se na Trgu Marksa i Engelsa Miting solidamosti sa borbom vijetnamskog naroda. Predviđeno je da studenti dođu na Miting iz tri pravca: jedna grupa poći će ispred tehničkih fakulteta, druga ispred Medicinskog, a treća sa Studentskog trga. Očekuje se da će na Mitingu govoriti drug Mijalko Todorović i predstavnici Saveza udmženja boraca NOR-a, radnika i studenata. Kako smo obavešteni, pripadnici milicije neće službeno prisustvovati Mitingu.

KLASNA BORBA SLOJEVA I NAŠI UNIVERZITETI

ALEKSANDAR STOJANOVIC

ZA DISKUSIJU O EVOLUCIJI REVOLUCIJE Рге 1962. godine oskudna jugoslovenska literatura o strukturi našeg društva često je slikala neku zamišljenu zemlju. U toj politikoidno-ekonomističko-normativističkoj zemlji protivrečnosti između slojeva su mahom bile minijatume. A zaoštrene protivrečnosti, npr., izraeđu države i seljaka, bile su uglavnom po tadašnjoj naučnoj i političkoj »etici«, posledica primitivizma najvećeg dela seljaka, malobrojnosti socijalističkih seljaka i povremenog snažnog delovanja neznatnog broja neprijateljski raspoloženih seljaka. Protivrečnosti na Univerzitetu toj zabačenoj druš tvenoj instituciji predstavljale su se kao uglavnom protiyrečnosti »predratnih nedovoljno pouzdanih« i »novih, odanih« univerzitetskih radnika. Birokratske i tehnokratske pojave na Univerzitetu su sraatrane kao slučajevi a ne kao posledica samog poretka na Univerzitetu. Smelija razmišljanja bila su uglavnom opšteteorijska, ali su se po sredno odnosila na Jugoslaviju. Jedna od takvih retkih osvrta je ideja dr R. Lukića da će i u visoko razvijenom socijalizmu, usled raspodele prema radu, biti nepomirljivih sukoba između siromašnije i bogatije grupe Ijudi. (»Teorija države i prava« I, 1958). Pri odstupanju najžešće birokratske grupe pred sporim napredovanjem ostalih grupa i demokratije i samoupravnog socijalizma otvoren je put izvesnoj konkretizaciji pomenutih opšteteorijskih shvatanja. Normativno to se najpre izrazilo u donošenju Ustava od 1963. (naravno ne bez znatnih mana). Na političkom i naučnom planu to se ispoljilo u predustavnoj diskusiji i u prvim ozbiljnij ; m analizama sukoba jugoslovenskih društvenih grupa. Univerzitet skoro uopšte nije zahvaćen takvim istraživanjem. Ovo je neobičnije utoliko više što Univerzitet nije jedan od glavnih odnosno konspirativnih sektora društva, kao što su privreda ili armija. Naime, do otvaranja očiju prema tamnim stranama jugoslo venskog društva (izuzevši ono što predstavlja neophodnu tajnu) došlo je zbog shvatanja da o svojim slabostima ne treba ćutati, jer nepriiateli nije samo spolja nego је i iznutra, često baš na pozicijama tih slabosti Same misli o sukobima slojeva su se razvijale kroz međusobne sukobe. Evo možda najvažnijeg misaonog spora; da li su svi sukobi između slojeva neantagonistički? Upoznaćemo taj sudar ideja preko nekih originalnih ličnosti tog dijaloga. Godina 1962. Dr Jože Goričar: »Odlučujući korak napred znači predaja preduzeća na upravljanje neposrednim proizvođačima. Sve do toga akta postojala je u našoj klasnoj strukturi antiteza proizvođač upravljač, koja je karakteristična za sva klasna dmštva, a naročito za društva sa kapitalističkom robnom proizvodnjom.. (Promene u društvenoj strukturi Jugoslavije i Ustav, »Arhiv za pravne i društvene nauke«, Beograd, 3—4/62) Dr Mlroslav Pečujllć: »Klasna borba, kao najoštriji vid dništvenog sukoba, postepeno iščezava i reducira se na sukobe između slojeva i suprotnosti između profesija, kao onaj vid đruštvenih konflikata, koji se raznkuju od klasnih time što ima blaži stepen intenziteta i efekte... usled čega društvo postaje znatno homogenije.. (»Društvena struklura i pohtički sistem« »Arhiv,« 3— 4/62). U tom pogledu autor je zadržao u osnovi isti stav. On je posle samo stavio ogradu da su te suprotnosti u načelu blaže od klasnih. Dakle, neki put msu blaže od klasnih suprotnosti. (O tome vidi M Pečujlić: »Teoriiski gracT 1 & 2*66) aVan^6 asn *k P romena u socijalizmu«. »Sociologija«, BeoGodina 1966. (NAStavak na з. strand

TELEGRAM

U CETVRTAK, 4. APRILA, ODRŽACE S£ NA FILOZOFSKO-ISTORUSKOM FAKULTETU (STUDENTSKI TRG BR. 1, DVORISNA ZGRADA. I SPRAT) DISKUBUA O TEMI: SADASNJI POLOŽAJ MARKSISTICKE MISLI ,U SOCUALISTICKIM ZEMUAMA POVO, DOM DOGAĐAJA U POUSKOJ 1 CEHOSLOVACKOJ. DISKUSUA POCINJE U 19,30 h. ' RGANIZATOR ЈБ BRPSKO FILOZOFSKO DRUSTVO.

STUDENT штк шв 2. APRII 1968. ћ s_ USI VEOGBAĐSHB ' тшш UL џ. * - ш .