Student

neprilipika radija smeh... i Bunt!

GOST REDAKCUE: ZORAN BOGDANOVIĆ

Čitajući interpretacije u našem listu, možda ste se upitali ko je njihov autor i zaželeli da nešto đoznate o onorae koji vas ponekad zabavi i uveseli. U ovom broju vam predstavljamo Zorana Bogdanovića, glavnog saradriika u rubrici »Interpretacije«. Zoran studira farmaciju. Humorista je i satiričar. Na ovogodišnjem aprilskom konkursu za poeziju Univerzitetskog odbora Zoran je dobio prvu nagraduИ Zorane, predstavi se. - Ja sam Bogdanović Zoran, za humor, satiru i poeziju оггш. Prvi štos mi u »Studentu« pre četiri godine upali, zatim su na red došli vjež«, »Veseli svet«, »Paradoks«, »Svijet«, novosadski »Dnevnik«, »VUS«, »Politika ekspres« i ostali. Ostale moje šale otišle su preko radio-stanica Beoerada, Sarajeva, Novog Sada u etar, a najveći deo u vetar! Vojsku sam brzo odslužio, ali sam studije na Farmaceutskom fakultetu prilično odužio.

■ Daješ li sebi prednost kao pesniku Ш kao humoristi i satinčaru? Ja sam pesnik kad govorim, satiričar kad ćutim a humorista kad primam pesničke honorare. ■ Sta te je podstaklo da se bavite humorom i satirom? Slučajno mi je na glavu pala satlra umesto satare. ■ Postoji li potpuna sloboda stvaralaštva u oblasti humora i satire? Postoji, ali se ne čuje ođ apalauza. Pisati »atire je Sizifov posao za gluve. ■ Koja ti je interpretacija najdraža i zaSto? Majka se obraća kćerci: »Ovaj tvoj novi mladić mora da je student«. Da, otkud znaš? ~ Tako jer su svl tvoji mladići gledaii u televizor, a ovaj tvoj bulji u frižider. Najdraža mi je zato što i danas kada se setim frižidera vodica mi na usta pocuri. Jesi li zadovoljan studentskim standardom? Da, jer moj mlađi brat misli na mene. Uvek sebi kupuje odela za četiri broja veća. ■ Definiši u svom stilu, Ijubav. Sansa da i čovek iz suterena živi na seđmom nebu. H Student? Sam sebi briga, u društvu razbibriga. ■ Fakultet? Straćara (po studentskim roditeljima koji su uzalud STRACILI novac). H Socijalizam? Sociializam nije snobizam, zato pljunimo malo u šake . H život? Krši propise, poštuj potpise, н Mini-moda? Reći ću vam to u stihu; Zene nose suknje Sve kraće i kraće, Mesto šarm da bljesne, Ono bljesnu gaće, n Je H ti se desilo da ti neko prisvoji neku »interpretaciju«? Kamo lepe sreće. Onđa bi manje prisvajali stvari (podkradali) iz svojih preduzeća. H Kakva je razlika između našeg i stranog humora? Velika rna se da budućnost gradimo za strane turiste a ne za komuniste. н Jesi li imao nezgoda zbog nekog svog aforizma?

Pa, како se uzme. »Jež« mi je svojevremeno objavio sledeći aforizam: Truloj Jugoslaviji smo izmenili patos i sad je sve novo. Još samo da pojedincima izmenimo daske u glavi. Posle nekoliko dana bio sam u društvu jednog visokog rukovodioca. Kada su mu neki rekli šta sam napisao, on me upita: da li ste to mislili na visoke rukovodioce? Ne, odgovorio sam. Mislio sam na one koji upropašćavaju preduzeća i slične. Ipak dodao sam i ovo: kad bi svi imali dasaka u glavi onoliko koliko ih imaiu visoki rukovodioci, onda bi naše društvo imalo i nov patos i tavan i karatavan. ■ Kako se piše dobra interpretacija? Prvo mora da ste bez novca. Šamo neprilka rađa smeh i.-. bunt. Treba dobro otvoriti oči i zapisivati. Otac kaže sinu= Sine, ako položiš vozački ispit, tata će ti kupiti fakultet.

poezija hipika

Svakog petka u prostorijama Kluba umetni' ka održavaju se večeri poezije. One su nesvakidašnje i neobične: i po stihovima koji se čuju, i po onima koji ih govore i omma koji ih slušaju. Tog dana beogradski hipici

napuštaju stepenice ispred Narodnog шшеја, svoje sastajalište, nagrću u ulicu 7 jula, nabdjaju se u usku i izduženu prostoriju, smeštaju po uglovima i popunjavaju svaki kutak. Za dva sata, koliko obično traje veče poezije, pod tavanicom se stvori gusti oblak duvanskog dima. Svratio sam jednog petka, promolio giavu između ramena onih koji su stajaH na vratima i video i čuo:

mladiđ u surom odelu, sa pramenovima kose {>reko očiju, širio je ruke, zabacivao glavu, bu* jio u luster i glasno pominjao čas reku Savu, čas milioionere, čas glavu, čas bandere. Prisutnd su vikali »još«, a kelnerica Kluba, jedna krapnija devojka, poljubila je pesnika u obraz i stavila mu uvenulu ražu u rever kaputa; dragi mladić, u jelenskoj vindjakni, odredtovao je Sonet broj 57 za Sonju, iako ga je publiika molila da govori Sonet broj 56; jedna devojka (član Kluba pisaca u Domu omladine) izgovori stihove o svom Bobanu, voljenom Bobanu, koji ju je ostavio na klupi u jednom parku u jednom gradu jednog ргоlcca jednog lepog dana jednog sunčanog popodneva. Publika je bumo pozdravila: dva momka su je podigla na ruke. Onda je ponovila pesmu. Na kraju je rekla: »HvaJa vam, гаШ moji. Za jednog pesnika je važno đa ga publika ceni. Svi oni koji su md odbijali pesme, jednog dana će klečati preda mnom. Hvala vam, mili moji!«; lepuškasti momak, u plavoj košulji i besprekomo ispeglanim pantalonama, zatvorenih očiju je recitovao svoju pesmu o pauku u uglu svoje sobe, malom pauku koji, eto, deli zle i lošć dane s njim. »A kako se zove taj pauk?«, sasvim ozbiljno upita jedna devojčdca, opuštena u krilu jednog bradatog momka. Smeh, i povici, i gunđanje, i »bravo«, i pljeskanje rukama, pomešali su se kada je jedan mladić, u sivoj razdrljenoj košulji, usred pesme, usred Momak koji je „odužio dug" Dževdet Sarajlić, ako se ostvare njegova predviđanja, da diplomira u junu, moći će svetla obraza da kaže u svojoj Tuzli da je bio dobar student; njegovo školovanje na Medicinskom fakultetu trajalo je samo pet godina i osam meseci. Ništa neobično kada bi Dževdet bio od onih kojima je knjiga bila isključiva preokupacija i koji su bili oslobođeni nevolja materijalne prihode. Kada, kao lekar opšte prakse, pođe u sada još neizvesno mesto službovanja (»Biće za mene mesta, bar na Majevici.. Sarajlić će poneti sobom i pozamašnu zbirku novinskih isečaka, iz »Studenta«; da se podseća i da pokaže prijateljima kako je on. lekar Dževdet, učinio primetnim svoje prisustvo na fakultetu i Univerzitetu.

Balade o proleću, sočno opsovao Džonsona i rat i lupao nogom o pod; nagradu večeri, tri litra vina, dobio je шоmak koga su zvali Drinski; on nam je i dao dve svoje pesme koje po sopstvenim rečiша imaju sve odlike prave hipijevske poezije, »U prvoj pesmi su osečanja čoveka koji uzima drogu, koji oseća sve njene posledice, ali koji je nemoćan da promeni svoje stanje,« rekao nam je Drinski.

Znate U šta su to đroge? To je ono posle čega Vi mlade đevojke Umesto beba rađate glavate паклге sa ušima kao u magarca To je ono što podigne i obori To je ono To je ono To je ono To je ono o čemu se pred milicijom ne govori To j& дпо lepše no beđno Kađ kraj žvota đođe Bednog Do kog mi nije stalo * Vapiću: još malo! Još malo! Kad vodu pijem Još malo! Još maio! Vapiće sroe žedno Posustalo!!! Kad uz devojčine noge počnem da napredujem Dosta!!! (Moliće) Još raalo! Još malol!!! P. R.

Ođ početka studija jedan od najvrednijih saradnika »Studenta« (ni jedan značajniji događaj na medicinskim fakultetima nije ostao nezabeležen), na petoj godini stuđija sekretar partijske organizacije i za sve to vreme dobar student (»Uvek sam smatrao da je to, da đobro učim, moj dug; ne bih mogao đa kritikujem druge kada bih i sam bio slab student. Pa i sada, kad sa puno volje da na vreme oduži svoj dug sprema poslednja tri ispita na medicini, vrlo agilno je učestvovao u spremanju poslednjeg (u ovom semestru) broja »Sudenta« (»Neću da sada, na hraju, izneverim. A ispiti? Radim, naravno. što danju propustim u redakciji, nadoknadujem noću, u svojoj sobi...«). I šta čovek, »drug sa radnog mesta«, da kaže takvom momku na oproštaju osim: neka je sa srećom, Dževdete! к. к.

pišem pesme

Pre izvesnog vremena počeo sam da pišem pesme (posledica Ijubavne tragedije). Od dva* desetak pesama koliko sam ih napisao šaljem vam dve, mada su mi sve vrlo drage. Od vas očekujem da mi pružite i kažete bilo kakav savet, koji ću drage volje prihvatiti. Posebno bi me obradovalo ako bi koja od mojih nesama našla mesto u vašem i našem listu. (Iz pisma jednog studenta) OPOMENA Skini ruke sa mog odela, Ja nisam med, a ni ti nisi pčela. Sinoć kad sam te zvao u strašću natopljene jastuke, ti si mi svirepo ostavila samo sliku izgubijene ruke. a tc i dalie volim • nosim Te u očima, a sinoć si me ostaviia i'samlienim, Ijubomornim psima. ioš ?°dnom, skinl ruke sa mc 2 odela, v strasti rre risl smela jer. ipak, ja sam med ~ Ti najiepša pčela. MIĆA STEVIĆ

MIĆA STEVIĆ

ISPITI ISPITI ISPITI I№ITI HH И И

Jimski ispitni rokovi se bliže. Većina studenata neumorno uči. Теше njihovih razgovora su ispiti. Zamolili smo neke da nam kažu koje ispite polažu, izlaze li »na sigurno ili na sreću« i kakvi su im profesori kao ispitivači. i Slobodan Orlovič, Viša komercijalno ekonomska škola: Prijavio sam osam ispita i izaći ću na sve, pa kako me sreća junačka posluži. Največi problem su mi Matematika i Pravo jer sam ih najmanje i učio. Međutim, imam problema i sa jednim profesorom. To je predavač iz knjigovodstva; njemu sam se zamerio jednom pnlikom kada sam uradio zadatak za 15 minuta, a ostali su rađili dva sata. On ie odmah skočio na mene i povikao: »Kuđa žuriŠ, cure juriš!« Posle toga mi je eliminisao vežbu, mada smo zaiedno proveravali i mada su svi zadaci bili tačni. Miroslav Milutinović, Ekonomski fakultet: Imam osam ispita a prijavo sam sedam. Statistika mi je najteži predmet. Smatrara da će me u junu jedino sreća spasti. Svetislav Koprlvlca, Elektrotehnički fakultet: U junu imam samo dva ispita. Međutim, ne mogu da kažem da su to dva, jer vrede kao pet drugih. To su ispiti iz tehnologiie i elektrike, a na ovom fakultetu je već postala legenda koliko је elektrika teška. Smatram da je na ispitu potrebno znanje, jer su na usmenom takve preoreke, које jed'no znanjem mogu i da se prebrode, Ali, ma koliko se čovek soremao za ispit. desi se da se podesi neka stvar koju baš tada ne zna. Vesna Petrovlć, Filozofski fakultet: jnogućih šest, prijavila sam oet ispita. Najteži ispit mi je istoriia filozofije kod Branka Pavlovića. Kađa se uiedine sreća i znan,ie. onda čoveku isnitni rokovi uopšte nisu problem. Smatram da na lef>e noge ne može da se đobije ocena. Milan Covanov, Prirodno-matematički fakultet: —. U junu izlazim na četiri isnita. I ove godme mi je najteži ispit Fizika, koji mi je zaostao ođ prošle godine. Pored teškog ■oredmeta, nacrtao se još jedan problem. Profesor koji nas isnituje odlazi posle juna na dve godine u Amenku, tako da ni u sentembarskom roku nece biti lako. Mjslim da је na ispitu naivažmje zname, ali fizički izfdeđ naših koleginica može dosta da utiče na njihovu ocenu Ivan Maček, Arhitektonski fakultet: ~ imam osam ispita, jer su mi od prošle godme zaostala đva. Matematika mi је najtezi pređmet, ali smatram đa ću se do druge роТоуше juna dostojno snremiti, tako da neće biti kiksa. Na ispitu sreća ima samo 10 ođsto udela. Mlllvoje Pavlovlć, FiloloŠki fakultet: јТ £ ао j Sokrat znam da ništa ne znam. Dakle, nešto шак znam, samo Šteta je što to znanje ne obuhvata i tzv. »dubrovačku književnost«, Profesor Pantić će mi za utehu reći. nadam se, neki đobar savet o tome kako treba učiti za njegovu veliku šesticu. A dotle, ostajem s njim na ratnoj nozi. м. p. бТА NEKI ČITAOCI ČITAJU U »STUDENTU«? IV aša nagradna anketa za čitaoce imala je ' đva pitanja: prvo, šta najrađije čitate u »Studentu«, i drugo, šta zamerate »Studentu« i kakve nam nove rubrike predlažete, Dobili smo nekoliko stotina odgovora od studenta, srednjoškolaca i naših pretplatnika. Većina čitalaca se u odgovorima, kao što d treba očekivati, u mnogome slagala a u nečemu i razlikovala. Na prvo pitanje, šta najradiie čitate u »Studentu«, anketirani su se složild u jednom: zabavne i humorističke priloge. Interpretadje su dobile, kao najčitanija rubriika, najveći broj glasova, Očigledno, studentska humor, razdragan i bučan, nekonvencionalan 1 revoludonaran, ima svoje mnogobrojne čitaoce. Većina anketiranih odgovorila je uz interpretacije čita celu poslednju stranu, m kojoj se objavljuju humoristične pesme MiIjenka Žuborskog i aforizmi Pavla Kovačevića. Jedan student piše: »Kada uzmem »Student« u ruke, prvo što pročitam to su aforizml Pavla Kovačevića. Malo je tako srčanih i smelih kao što je vaš satiričar«. Reportaže »Bolje bolje«, koje slikaju jedan autentični svet, male i obične Ijude, pisane živim jezikom, na drugom mestu su po broju glasova. Desetu stranu, a naročito priče iz studentskog života i dopise u rubrdci »Studenti o sebi neposredno«, takođe mnogo čitaju. »Nastavite rubriku »Studenti o sebi neposredno«. Do sada nisam ni sanjao ni znao da su studenti često glađni i da su im uslovi očajnd«. Jedna istinila slika o studentskom životu, koja se nazire iz tih dopisa, našla je odjeka među čitaooima. Rubrika »Danas i ovde«, u koioj koraentariišemo aktuelna društvenopolitička i kultuma zbivanja, takođe je zapažena od izvesnog broja čitalaca. »Drugu stranu prvo ргоčitam«, piše jeđan student. Na sedmoj i šestoj strani studentd u glavnom čitaju priče, pesme i kritičke napise. »Citam sve pesme i priče koje objavite. Cini mi se da se borite za neke nove vrednosti i novu poetsku senzibilnost«, piše nam jedna studentkinja. Tekstovi o političkom i partijskom rađu na Univerzitetu zanimaju samo izvestan broj čitalaca. Naročito oni tekstovi koji su kritički pisani. Gotovo sve zamerke odnosile su se na grafičko uređivanje lista. Citaoci se žale na ispisivanje naslova, na lošu korekturu i na mali broj fotografija. Veliki broj anketiranih izjasшо se da bi »Student« trebalo štampati ćinhcom. x . Bil ° Ј е 1 raznovrsnih predloga za »unošenje zivosti« na stranice lista. Neki su predlagali da iz brojau broj objavljujemo razgovore s poz natim fudbalerima i pevačkim zvezdaraa, da organizujemo konkurs za najlepšu studeutkinju, da uvedemo rubriku »Ukrštene reči«, itd.

STUDEN'I

STRANA 13