Student

DRUŽE TITO,

I Akdja kojn orih dana vodlmo na Beogradunlverritetu inspirisana Ja Tvojom revolucionamom mišljn'i podrška je velikoj borU kojn vođii. M1 smo uvek bill za Tebe, sa Tobom tmo t ovog trcnutka. Mi, vtudenti 1 profesorl Beogradskog univerriteta, poveli smo borbu držed se Tvoje misll da treba pred sa rečl na delo. Ciljevi ov» nale borbe su: Istin* sko sprovođcnje 1 razvijanje samoupravljania u svira oblastima naseg drultva, dodedno 1 eoergično ostvarivanje mera druStveoe i prlv* redne rcforrae, poboljšanie poiožaja l iačanje nlotro radnog čoveka u nasem druStvu. Mi smo Jedinstven! u toj borbl. ' . Dajemo punu podršku Istorljskoj borbi koju vodiš i uveravamo Te da smo sastavni deo progreslvnih snaga na čelu sa Saveaom koruunlsta Jugosiavije 1 Tobom. STUDSNTI I PROFESORI BEOGRAOSKOO UNIVERZITETA

AKCIONO POLITIČKI PROGRAM

Da ie omogući brie i cfikasnije jreSa'anje sredHnih problcma naSeg so cijalističkog društva kao samoupravne zajednice slobodnih i ravnopravnih naroda i narbdnosti.

Nalazimo da jc hitno potrebno: 1. DA se donesu mere koje će brzo smanjitl velike socijalne razlike u našoj zajednici. u vezi s tim zahtevamo; da se dosledno priraenjujc socijalistički princip raspodele prema radu; da se jasno i tačno definišu kritenjumi za određivanje ličnih dohodaka; da se odrede najmanji i najveći mogući lični dohoci te da se ukinu one razlike u ličnim dohocima, koje su zasnovane na monopolističkun i ostalim privilegovanim nesocijalističkim položajima; da se povede, energično, akcija protiv sticanja imovine na nesocijalistički način i da- se nacionalizuje nepravedno stečena imovana. Privilegije u našem društvu moraju đa se likvidiraju. v Potrebne su mere po kojima će se dohota iznad maksimalnih progresivno oporezivati.

2. Za efikasnije i brže rešavanje problema nezaposlenosti treba da se izradi dugoročna koncepcija razvoja naše pfivrede i da se, kac nešto što je osnovno, obezbedi pravo na rad svim radnim Ijudima naše zemlje. A zato je po trebno da se donese odgovarajući program investicione politike, da bi se politika (program) zapošljavanje, ostvarivao uz stalno stvaranje boljih materijalnih i kulturnih uslova za život naših Ijudi. Doneti i mere za zapošljavanje mladih stručnih kadrova. Stoga je neodložno rešiti pitanje pripravničkog staža i obaveznog zapošljavanja svih mladih stručnjaka, te pitanje honorarnop rada, koji treba da se svedc na minimum ili da se ukine sasvim.

U kadrovskoj politici dosledno da se sprovodi načelo da se na mesta koja traže određene kvalifikacije zaposle Ijuđi koji imaju takve kvalifikacije.

3. Nužne su mere za brže uspostavljanje samoupravnih odnosa u našem društvu i » o'klanjanje birokratskih snaga koje zaustavijajij razvoj naše zajednice. Sistem samoupravnih odnosa treba dosledno razviti ne samo u radnim organizacijama, nego i na svim nivoiraa našeg društva, od opštine do federacije, na taj način što će u tim samoupra\mim organiraa većinu činiti neposredni proizvođači. Polazna pozicija za stvarno razvijanje neposrednog samoupravljan'a ješte da neposredni samoupravljači samostatno odlučuju o svim bitnim uslovima svoga radr, a posebno q višku rada. Svi samoupravni organi treba da budu odgo-; Vorni za ostvarivanje zadataka koji spadaju u njihovu nadležnost i da buđu pozivani its društvenu odgovomost u slučaju da te zadatke ne izvrše. Nužno je da se postavi problem lične odgovomosti. . 4, Demokratizacija svih dmštvenih i političkih organizacija, posebno Saveza komunista, treba da bude teraeljnija i brža, u skladu sa razvojem samoupravnih odntrsa. Oni treba da obuhvati, naročito, sva sredStva informisanja javnog mnenja. Demokratizacija, najzad, treba da omogući ostvarivanje syih sloboda i prava predvađenih Ustavom.

(NASTAVAK NA 2. STRANI)

JEDINSTVO POKRETA

NaŠ pokret, koga neki vcć nazivaju 1 propo rodom, ima na svojoj periferiji neklh malodušnih okievanja i sektaške mrzovoIje, • jedne, l jedne neverovatno bezočne na mere da mu se ospori ono Sto je najizvornijc i najbolje u njemu: jedinstvo u okviru donetop programa, s druge strane. Ona j kome zaista svc ovo smeta, a takvih je premnogo, udara u ono što je najglavnije, zapravo u to besprimerno je dinstvo studenata i nastavnika ovog Unlverzlteta. To je nastup moćnika kojl ide na giavm busiju, rešen da po hitnom postupku elunlnlše sve što mu smeta Moćnicl su ovde izvesne in stitucije, izvesni slojevi i grupe koje ovaj po kret hoće da svodi na pravu meru, da ih de mistifikuje i da se malo đavolski pošaii sa njlma. Vestl javne I poluiavnc, grdne laži i perfidne interpretaclle tekstova našeg akcionojz programa. lažne poruke, leci Isl ISII su. u vehkora valu, da dovede pojedine fakultete u zabunu, pa da posle lakše *t to stanje

neke druge fakultete, \ tako ređom Pa malo ]e i neverovatno da se toliko obmanjujućih ve* sti pronosilo, da se s toiiko žurbe tražlo bilo kakav kompromitujućl podatak, da se, napo sletku, toliko uspešno lansiralo sve ono što ima l pozitivnog značaja za nas: otkriva nam mesto gde su važni problemi društva isl. To nara jasno govorl da je nužno da sc jedlnstvo pokreta sačuva u ovoj meri u kojoj se pokazalo, inače niSta se uspešno obavlti neće. Kažemo »neće« zbog toga što je svaka plemenita reformatorska l kntička akcija unapred osuđena na tako odvratne reakcije 1 zato što sc neki naši globalni stavovt, kao na prlmer stav preraa socijalnoj nejednakosti, zaista neprihvatljiv 1 za veliki broj Ijudl. Nlje čudo Sto se taj stav, koji smo istakli kao osnovni, dugo prećutkivao i saćla se još prećutkuje. Mnogi Ijudi ne mogu, bukvalno ne mogu, da shvate da o jednakosti treba, danas i ovde, razgovarati. Među te ijudc spada 1 jedan broj onlh vrlo moćnih i najmoćnijih ijudi i slojeva, od kojih i potiču svi pokuŠaji kievete, razbijanja, podvala isl. Zbog toga oonavljamo: jedinstvo, jedinstvo, pre svega. Mi verujemo u to jedinstvo, a što sada nagtašavamo notrebii za njim usiovljeno je uvjđanjem da nara Je potrebno odmah da obeležimo sve pravce iz kojih otpor dolazl, time će se prošiti naš uvld u istorijsku situaciju koju treba da menjamo. Dakle, našem programu dođajemo još jednu taČkur iedmstvo neka bude na početku i na kraju akcija.

d. vuKOvie

KO STOJI IZA IZJAVA MNOGIH RADNIH KOLEKTIVA

toji su izblua gledali kroUnj* nicđu siuđentima ovog univeraiteta, u posledr nje vrcmc, mogh su, i bcz velike piwjc■ ’ ivosu, đa predvide ovo ito sc upravo desilo. ako se nešto nijc oikako moglo predvideti, °nda su to najpre ovakve negativne ocene koje ■ ar n liriću nmoge rađne organizacije. Osnovna tog fenomena, tlh pisaraa radnlh kolek t;v ’a» koja tiće jedno na drugo, jeste protivu i to jedna osobitia vrsta protivrečno koja je nespojiva nl sa najelemcatarnijirn istorijske situacije. To nije svojstve J radničkoj klasi. . “rva psurdna činjenica koja tuun upača u jeste čudna upotrcba reći »nasilje«. Prema "nrae što se piše l govori, javno, ispada oa su silovali Narodnu Miliciju, đa su blos • i đrfć ?h o obntču ■ ' Ve ono što jc od ponedeljka naovamo karak

terlsak> »tudertsko kretanje po gradu 1 po kultctima, red. samokontrbla, istovetno je sa starom rečju nasilic. ■" v / S jodne apsurdne činjenicc prelazimo na apsurdnu predstavu o jediioj istorijskoj slttia ciju U čemu je reč? Najpre da pooovimo ono ito je više puta, na raznim mestlma, na kojima se tačnost ccni, rečeno: da teretc reformc sno si privreda, odnosno jedan deo radničke klasc đa sc, suočavamo s nedsvatljivim razlikama u materijalnhn posedima. Vlada jedna op§ta m Stifikcija krlterijuma na osnovu kojih neko riv ? u obiliu a neko u šturpj oskudici. Mnoge ln stitucije, one koje imaju monopole, one koje su dotirano i dr. p>onašaju sc sitnosopstvemcki a borbu za svoje privilegije i za ođržanje sta tusa kvo često vodo i pod samourpavnim pa rolama. f / X, Ako bi nekome Išlo u račun đa se u to unese mera pravednosti, onda bi to išlo u račun radnlčkoj klasi koja može biti, i biva, nezadovtrf.jha gledajućf sve veči porast gospostva, đokolič&renja, stvaranje elitnih slojeva isL Ali, šta se

rbtva? Stuđcn«, oo! kojl m steovl te radnlčke klgae, rešc da se suprotsiave tim tendencijama a zatim dobijaju prekore i opomene. U ovo kolo besmislica uhvatlla se i joS je dn», pozamašna. Rađničk! kolektdvi ne v i d e šta piie u stuđentskim programima, oni te pro -rame ČHaju otpozadl i tu i zastanu. Tako ispa la da se studentl bore za ono Sto njima treba Daleko sam od toga da ovako shematlzovanu ’ protjvurečnu koncepciju istorijske sttuacijr •»rihvaitim kao zbiljsku. Ali to priprosto tuma enjc pripada jednom sloju koji je kulburu ’ogiktt zaikta zađužio arsenalom velikih besmi Uica. Tai se sloj uopšteno zove birokratija. Sanjof pripada takav sklop, samo je ona ■rpremna da nckome to nameće. Da budem određen, blrokratija ovc vrste. koja stojl iza ovakvih akcija i želi da inscenlra konflikt između radnika i studenata, ieste 1 birokratifa u Savezu komunista i birokratija u proizvodnjl f u dr.avnim službama. a posebno fe iaka ona u štampi (štampa -fe izrazitonije rerhijska struktura koja se samoupravljanjem

Mklanja onđa kađa žell da 8« sasuvm ođ krtti* ke. od odgovornosti IsL). Prl pokretu radnika l studenata, oseća da gubi tlo pod nogaiua, oseća da se piM| ona tamna mesta u kojima ona najradij© preoiva, pa u strahu povlači besmislene poteze. Zapitajmo se, da li je bilo u poslednje vreme tako lošije procene političkog stanja, da li V.lo većih besmisiica koje su se nudile kap Vojašnjenje ovoga što se zbiva |s|. Mašem pokretu je nužno neposredno pove/.ivanje sa radničkom klasom. On treba da joj »bjasni svoja opšta načela, a on njemu da preloči jednu istorijsku mogućnost da sc ta nač# la ostvaruju, da posianu složenija i sarvitljivija, ia ne ostami jalc»va parola. Ali upravo toga stt Hirokratija najviše plaši, ona sada naređuje dl£ m čuvaju fabrike ođ studenata. Jer, kako on#r govori, studenta ruše fabrike. Eto jedne znanenite besmislice.

J&šl%£Š'& STUDENI gođim ma it 8. Jl\ 1968. I _ UST I BEOCBADSKIH W& SHIDENATA » as i | 1 vanredni broj .... : . .-4 , .. , I i S> i .-•.»•/ -•■- ■ • r.» Vi: - * ?j. .> *i •v E.