Student

Tito:

nost profesora i studenata koji se nalaze na univerzitetima da nam pomognu u razvijanju samoupravljanja na univerzitetima. Prije nego što je bila konferencija Saveza studenata Jugoslavije, kod mene je bila delegacija. Ja sam tada ukazao na te probleme, izrazio sam svoje mišljenje o tome kako bi trebalo te probleme što prije rješavati i upoznao članove delegacije s onim šta mislimo da ura* dimo. O tome je bilo malo dbjavljeno, premalo se to studentima objasnilo. S obzirom na ovo što se dogodilo u poslednje vrijemc, demonstracije studenata žellm đa kažem svoje mišljenje. Ja sam o tim demonstracijama, razmišljajući u toku đemonstracija o svemu što je tome prethodilo, došao do uvjerenja da je revolt kojt fe postojao kod mladih Ijudi, kod studenata došao spontano. AH da je postepeno. kako su se tc đemonstracije razvijale i posle prenele sa ulice na aule I sale na Univerzitetu, došlo je đo izvjesnog inflitiranja raznih nama tudlh elemenata kojl ne stoje na socljalističkim pozicijama, koji nisu na pozicijama VIII Kongresa Saveza komunista Jugoslavlje, koji nisu za sprovođenje privredne reforme. Jednom rječju došlo fe do infiltiranja onlh ele* menats fcoji su htjell da ovu situaclju isk6rfste u svoje ciljeve. A tu ima raznih tendenclja i raznih elemenata, od najreakcionarnifih pa do onlh najekstremnijih, lažno radikalnih elemenata kod kojih imaju odjek Mao Ce Tungove teorije. Međutim ja sam došao do uvferenfa da je ogroman dio, mogu da kažem, 90 M /« studenata poštena omladina, o kojoj ml nismo vodili dovolfno računa, u kojoj smo vldjeli samo učenike, samo đake u školama, a za koje još nije vrijeme da sc uključuju u društveni život naše socijallstlčkc zafednice. To fc bilo pogrešno. Mi snio

njih ostavUl same. Tu svoju grcšku ml sagledavarao. Na đanašnjoj sjednici Predsjedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ vođena je vrlo ozbiljna i temeljita diskuslja. Nema ni jednog čovjeka na sjednici je bilo 55 rukovodećih drugova čije mlšljenje bi se razlikovalo u pitanju rješavanja studentskih problema, materijalnog stanja, rješavanja zapošljavanja mladih stručnjaka koji završavaju fakultete, u pltanju neopravđanog bogaćenja raznih Ijudi, u pogledu raznih nesocijalistlčkih pojava, kao Sto je na prinicr gradnja prlvatne fabrike. Mi to najenergičnije osuđujemo i takve 1 slične stvari neče se dozvoliti. Predmet današnje diskusife je i čitav druglh pitanja o čemu će javnost biti upoznata. Sada se radi na smemlcama koje če mo ml objavltl. sutra 111 za koji dan. Tada će biti jasno svakome Sta je na ovoj sjednlci zaključeno. Blće takođe jasno svakome da primamo svu odgovomost da se to i sprovede u život. A onaj među nama koji se s time ne bi slagao, koji bi evsntualno poslije ovih odhika išao dmkčijtm pravcem i izražavao svoje posebne pogledc umjesto da se u punoj mjeri založi za izvršavanje našlh odluka tome neđe biti mjesta među nama. Mi smo rlješill da ojačamo fedfnslvo našfh redova, nc formalno neTro stvamo jedinstvo I da o tome danas ovdje donesemo čvrstu odluku. To jedinstvo mora bltl takvo da nafeffkasnije djelufe na Izvršavanfu svih problema koj! nas danas tlšte I sa kojlma se suočava naša zajednica. Misllm da su događaji do kojlh jc došlo na Novom Beogradu, mnoge od nas udarili po glavi, neke više neke manjc. Izgleda da su se Ijudi malo trgli da im je sinulo pređ očlma i u glavama shvatajući šta bi se moglo dogoditi kad radnička klasa ne bi bila tolko svjeana, kad ne bi vidjela teškoće na koje ona sama nallazi, pa preduzela iz\ r jesne korake kojl ne bi bili u skladu sa našim ođnosima u soclfaHstičkom društvu. Ali, drugovi, mi nc smemo na radničku klasu prebacivati suvišč vellki teret I očekivatl da ona mora mlmo čekati i slušatl. Našim odlukam mi zahvatamo veoma šlrok krug problema. Prespitaćemo razna pltania sistema. Moračemo menjati neke stvari. r>'ke instrumente, vidjećemo da II moramo t\š sada izgraditi sve objekte, u situaciji kada ne raspolažemo sa dovoljno materijalnih sredstava, ili treba dati prioritet druglm stvarima. Moje mišljenjc, a i svih nas ovdfe, da priontet treba dati pitanjima o kojima sam ovdje govorio. Pitanja radničke klase, odnosno olakšavanje nroizvođačima njihove situacije u preduzećima, problem raspodjele sredstava, llkvidiranje ogromnog raspona između plata kofi bode oči sa ko-

jlm se ja nlkako ne slazem. U tom poglcdu ml moramo nać! mjeru. Tu je 1 niz drugih pitanja kojima moramo sada dati prlorltet. A što se tičc sredstava, to je stvar koja ne može momentalno da se rlješi, Jer moramo najprije izvršltl cjelovitu analizu. NAŠA OMLADINA ZNADE STA SAM JA GOVORIO Dakle, ja nc bih htio o tome naširoko da raspredam. AIl moram da kažem ono što je najvažnije za nas i za mene llčno, Nlje riječ samo o problemu studenata, o zahtjevima studenata sa kojima sam se ja, sa većinom njihovih zahtjeva, uvjek slagao. Jer takvo je bilo moje mišljenje i prije. Uostalom naša omiadina znade šta sam ja govorio i šta bi trebalo čim prije rješiti. Nlje samo u tome stvar. To je dio problema koji su sc danas nagomilali. Stvorena je, doduše, vrlo mučna situacija, naš prestiž u svetu je time okmjen, a da ne govorim o materijalnoj šteti koja jc počinjena. Meni su sc obraćali radnlci ! protestovali. Ali ni u jednom pismu radnlka ir. hilo kcg kraja naše zemlje, u ni jednom pismu nije stajalo da sc radnici ne slažu sa zahtjevom da se studentima mora omogućiti bolje materijalno stanje, da lm se mora dati mogućnost da razviju samoupravljanje, puno samoupravljanje, da ne budu samo formalno tamo, a da upravljaiu dmgi a ne oni kojib se to najviše tiče. Ni jednoga pisma radnika u tom smislu nije bilo. I to jc veoma značajno. JA MISLIM DA SU NAS TOLIKO ZASJENILE RAZNE INVESTICIJE I RAZNA TRVENJA OKO TOGA, DA JE TO ZASJENILO OCI I MISLI LJUDI. PA SE ZABORAVILO NA ĆOVJEKA ZATO JA DANAS MORAM DA KA2EM OVDJE DA SAM SRETAN ŠTO IMAMO TAKVU RADNICKU KLASU. A MOGU TAKOĐE DA KAŽEM DA SAM SRETAN ŠTO IMAMO TAKVU OMLADINU KOJA SE POKAZALA ZRELOM. Evo, najnoviji razvitak na unlverzitetima je pokazao da je 90»/* studenata naša socijalistička omladina, koia se ne da trovati, koja ne dozvoljava raznim đilasovcima, rankovićevcima, maocetungovclma da bi kao pretekst da se brinu za studente ustvari pokušavali da ostvare svoje ciljeve. Naša omladlna je đobra, all mi trebamo da joj posvetimo više pažnje. Velika je krivnja na nama, a naročito na Savezu komunista, koji se nije dovoljno zalagao i na samom Univerzitetu za rešavanje studentsklh problema. I trebalo je doći evo do takve vrlo nemlle situacije, da sada konačno vidimo da smo suviše sporo išli, suviše oklijevali i da je to imalo teške posljedice. M1 smo đrugovi mnogo puta govorili đa treba voditi brigu o čovjeku. ALI, JA MISLIM DA SU NAS TO-

LIKO ZASJENILE RAZ\E INVESTICIJE I RAZNA TRVENJA OKO TOGA, DA JE TO ZASJENILO I OCI l MISLI UUDI. PA SE ZABORAVILO NA COVJEKA. A mi nl objekte ne možtno stvarati bez čovjeka. Ne možemo! Nekl mlslc da je ovo do Čeg jc došlo odraz onoga što se događa u Francuskoj, Njemačkoj, Cehoslovačkoj, Ud. To nije tačno. Nlje to odraz toga. To je odraz naših sla bostl, koje su se nagomilale i koje ml danas moramo otklanjati. To, dakle, nc treba tumačiti kao rezultat nekih uticaja iz vana. Ja se obračam, drugovima i drugaricama, radnicima i radnlcama, našlm studentima, da nam pomognu u konstruktivnom pristupanju i rješavanju svih tih pitanja. Neka budno prate šta mi radimo, to je njihovo pravo, neka učestvuju u našem svakodnevnom životu, i kad god im nešto nije jasno, kaji god nešto treba razjasniti. neka dođu kod mene. Neka pošalju đelegaciju. No, mislim da za to neće biti ni potrebe, jer đemo mi dolaziti kod niih. I moramo odlaziti pa da stvari razjašnjavamo i riješavamo onako kako u jednoi socijalističkoj zajednici treba da se rješavaju. O sverau tome ja sam govorio vrlo kratko. Uskoro će biti objavljene smiemice za budući rad, na njima se sada radi, i vidjećete jasno o čemu se zapravo radi i šta sve mi mislimo konkretno da preduzmemo. Što se tiče nezađovoljtsva studenata zbog nemilih događaja do kojih je došlo na Novom Beogradu, ja smatram da je to stvar koja treba da se isplta. Ako Je Jedan čovlek na bilo kojoj strani prekršio zakone, ili mje ispunio svoje dužnosti ili zloupotrebio svoju dožnost to će rasvjetlitl istraga, on mora biti pozvat na odgovomost, bez obzira ko to bioŠto se tiče studenata koji su iskazall svoj veoma snažan revolt, nije stvar koju mi sada treba da pretresamo. Jer, revolt do koga je došlo, je dielimično i rezultat toga Sto su studenti vidjeli da sam | ja sam često postavljao ta pitanja pa se ona ipak nisu rješavala. Ovog puta ja obećavam studentima đa ću se svestrano založiti za rjcšavanje i u tome studenti trcba da mi poraognu. Sta više ako nlsam sposoban da rješim ta pitanja onda Ja ne treba više da budem na tome mestu. Ja mislim da ni jedan naš stariji komunista bllo koji, koji ima svjest komuni ste, ne bi trebalo đa insistira na tome da mora ostati tamo gđje jeste, nego treba da dade mesta onim Ijudima koji su sposobni da rješavaju probleme. I najzad, ja se još jednom obraćam studentima: vrijeme je da se prihvate učenja. sada je vrijeme polaganja ispita, i u tome vam želim nmogo uspeha. Jer, bilo bi zaista šteta da izgubite još više vremena.

LJUBOMIR TADIC

Revolucija i sloboda

R. evolucija i sloboda su intirruio bliske: rev r o!ucija je izazivanje slobode na svetlo dana; sloboda sadrži neophodni patos i ukras revolucije, treperenje njene dusc i otkucaj njenog srca. Obe su prisno povezane sa težnjama omlađine, budući da je omladini kao omladini svojstveno menjanje uslova empirijske egzistencije kao i iraanetno stremljenje novomc, još nepostlgnutome. Jer kada kažemo »na mladima svet ostaje«, to ne treba shvatiti kao prazan kompliment i patemalistićku darežljivost i miilosrđe, već kao istinu življenja koja znaći da mlađima zbUja pripađa budućnost. Svako kome pripada budućnost, ko napreduje, i razvija se, mora da se nada i maita, srriva i »planira« svoj život. Ovaj elemenat utopije svojstven je omladinini i rcvol ucionamom delovanju. Kao što mlad čovek izrasta u otporu patri-

iarhalnoj stezi i u praksu mnogim opasnostima i nedaćama, tj. u energičnom zahtevu da bude priznat punoletnim, da živi »po svom« da se emancipuje, taiko i revolucionar izrasta u borbi i otporu konzervativndm institucijama i reakdonarnim druš-tvenim silama, iz cijih okova stremi da oslobodi sebe i društvenu zajeđnicu. Zalo mnogobrojni primeri pristupanja omladine re\ , olucionamim pokretima izražavaju srodnost duše omladine sa revolucionamom akcijom. Jer i revolucionar kao revolucionar i omladinac kao omladinac jesu, tako reći od prirode. nihilistt. Ako su porodične i socijalne spone suviše krute, omladinski ndhilizam se može pretvoriti u slepi revolt koji razara sve vrednosti, srlja u zločin, a ponekad, kod slabijih priroda, završava se na tragičan nacin, u samoubistvu, koje znači surov obraćun sa sopstvenim nadama i nezadovoljemm čežnjama. I revolucionarni nihilizam u \’idu proste i neodređene pobune protiv p>ostojećeg, kao revoltirana egzaltacija bez jasnog cilja i smisla, po pravilu, tragićno se završava. U oba slucaja reč je o tipićnom obliku reakcije pojedinaca (ili manjih grupa) izolovanih od zajednice. Zato nije slučajno rečeno da revolucionar koji ne uspeva u svom poduhvatu postaje zločinac. Kritikujuoi tzv. filozofiju trebanja kao prosti dezideratum, »perennierendes Sollen«, »perennierendes Jenseits«, Hegel je svojevremeno ciljao na nemački romantizam koji je postavIjao zahtev radi zahteva, aspiraciju radi aspiracije.. Ova želja za transcendentnim, u kojoj se »Ja neprestano ispražnjava i održava u toj praznini«, zadovoljava u čežnji i vrši »usamljcnu službu božju samom sebi«, izraz je polpune praktične nemoći »nesrećne svesti«. To je puki revolt osamljenog indivjduuma, Kamijevog Thomme revolte.koji niti zna vezu između svog ideala i stvamosti, niti nastoji da promeni postojeće i samog sebe. Reč je o Hegelovoj »slobodi praznog« (»Oic Freiheit đer Leere«).

Život u nostalgiji za prazniin beskonačnim ima dvostruko negativan rezultat: s jedne strane, frustraciju izolovanog individuuma, s druge’strane, faktičko ostvarenje svega što postoji na starim pozicijama. u »Enciklopediji filosofskih nauka« Hegel je ovaj romantizam pripisao ne samo Nemcima već i omladini. Usled neodređenih cilieva i nemogućnosti njihpve neposj-edne realizacije, mlad čovek mofe biti bačen u ludilo (u hipohondnju. kako kaže Hegel). Kao što je Hegelova kritika uperena protiv etičke kontemplacije koja se iscrpIjuje u prostoj regulativnoj ideji, koja ostaje praktično neobavezna kao i svako moralno ponaianje u građanskom drustvu, sa istih razloaa ova kritika se može primenjivati i na sektaški romantizam nekih savremenih pseudorevolucionarnih pokreta koji sc iscrpljuju u voluntarizmu 5 revolucionarnoi fazi. Da ne bi došlo do zločina, samoubistva ili ludila, moraju i revolucionaru kao i omladmcu biti izvesni ciljevi i ideali za koje se zalažu da bi revolucija i sloboda postali istinski medijumi njihove egzistencije, tj. da njihovo i, eventualno. žrtvovanje ne bi ostali bez ~rezultata. Zato omladinu i revoluciju nc može objektivno interesovati svaki nihilizam. Njih interesuje da se opet poslužim stanm Hegelom samo onaj nihilist koji ostaje u žlvotu. To je nihilizam istrajne borbe 1 rada, a ne pukog uništenja; naprezanja i stvaranja, a ne dokonog uživanja i lenjstvovanja koje ravno skapavanju u dosadi, svojstvenom gospodarskim klasama. Pojam omladinca i revolucionara ovde uzimam kao ekvivalent pojma čoveka. Jer covek kao čovek razlikuje se od životinje kao negatorsko, nnhilističko biće, budući da upravo, s jasnim pianom i namerom, nastoji da transcendira svoju prirodu postupajući prema maksdmd: ne ostani ono što jesi, već postani ono što još nisi, ali raožeš postati! U razvitku čovečanstva relevantni su, dakle, samo om zadaci koje ono može da reši. Sve ostalo što ne potpada pod kategoriju objektivne nemo-

gućnosta, mora otpasti iz istorijske računice i svrstati se u Hegelovu beskonačnu praznim;. Međutim, onog trenutka kada čovek prestane sa nastojanjem da se uzvisi nad postojećim, da nadmaši samog sebe, prestaje bil: čovek. A upravo za ovu poziciju čoveka zalažu se sve konzervativne ideologije, savetujući mu blagonaklono da sve svoje ciljeve i ideale smesti u staru arhivu postih Iluzija. »Nemci su«, kaže jeđan Hegelov učenik koji je shvatio revolucionami značaj dijalektike negativteta, »toliko razboriti realisti da sve njihove želje i najuzvišenije misli ne premašuju go3i život. A o\tj stvamost... akceptiraju oni koji njome vladaju. I ovi Ijudi su realisti, oni sti vrlo đaleko od svakog mišljenja i od svake Ijudske veličtne, oni su obični oficiri i plenrći; no oni se ne varaju, oni imaju pravo. oni, takvi kakvi su, dovoljni su da iskoriščavaju ovo životinjsko carstvo i da njime vladaju, ier vlađanje i iskorišćavanje jeste jedan pojam, ovđe kao i svagde. A kađ primaju znake pokoraosti i kad pogledaju iznad gmižućih glava ovih bića bez mozga, šta im leži bliže od Napoleonove misli na Berezini? Govori se o njemu da je, pokazujući svom pratiocu na komešanje utopljenika, rekao: Vovez ces crapauđs! »Vidite ove žabe« prim. ured.) Ovo govorkanje je verovatno laž, ali zato nije ništa manje i»tlnito. Jedina raisao despotlzma jeste preziranje Ijudi, onečovečeni čovek, i ova misao ima preimućstvo pred mnogim drugitr utoliko što je istovremeno i činjenica. Despot uvek vidi Ijude lišene dostojanstva«.i) Tu kriti'ku »reaJizma« koji ne premasuie goli život izrekao je glavom Karl Marks, p<> v’ezujući takav reaJizam sa najgorom despoti jom koja prezire Ijudsko dostojanstvo i upi nje se da čovečanstvo zadrži pod svojim po kroviteljstvom na nivou ovmujske svesti, na nivou stada kome je večito potreban jedar ' patrijarh iJi jedan postir. (iz knjige »Poredak i sloboda«) 1) Upor. Marx-Engels, Rani radovi, »Kul tura«, Zagreb, 1953. god. str. 33, 34.

IZJAVE STUDENATA POVODOM GOVORA DRUGA TITA Revolucionarni zov

Nikola Jcftič. Filozofski fakultet: Smatram da je govor druga Tita bio veoma pametao i đa znači poslednji udarac regresivnim snagama, koji je započco još na IV Plenumu. Ono što je najvažnije u cclom govoru, to je što jc sada naš pokret usmeren i što imamo odrcđcne ciljeve. Branko Koi ica, ElektrotehniČki fakultet: Odušcvl jen sam. Tito je uz nas i uspeće da uz rtašu snagu (a pokazalo sc da ona nijc inala) pobediti u progresivnoj borbi. Ljiliana Cubrovič, Filološki fakultet: Druc Tito jc sinoč izneo kapitalne stavovc našc rcvolucionarne tradicije. Smatram da treha češćc ovako da nastupa u studentskoj sre-

dini. Iskreno se radujem, jer je o>.m nas pokret dobio najlepšu potvrdu. Ceda Valter, Arhitektonski fakultet: Istupanje druga Tita ulilo mi je ogromnu veru da će demokratske snage pobediti. On je sa nama, mi smo s njim. Ivan Đorđević, Saobraćajm fakultet. Titd je-dugb razmišljao dok.mje dao svoju ocenu. Ona je dbšla' pbtpuno pravilna, u pravom trfenutku, i presuđna je ne samo za nas pokret nego za celokupan pokret progresivmh snaga u našoj zemlji. Marina Savić, Filozofski fakultet: Svi se u potpunosti slažemo sa Titovim govorom. On je samo još jedan dokaz, ali najveći, ispravnosti našeg pokreta. Milenko Balaban, Likoma akademija; Tito je potpuno razumeo studentski; pokrct. Ni malo nisam iznenađen njegovim istupaniem. On mora da stoji na čelu najprogresiv nijih snaga ovc zemljc, a ovih nekoliko dana pokazalo .• se gde se nalaze. te snage. želiko Petrović, Ekonomski fakultet: jzja\oi druga Tita prihvatio sam sa iskre : nim oduševljenjem. Tito nas je u potpunosti razumeo i podržao. On jc s pravom vtdeo u nama snagu koja cc mu omogućiti da se dosledno sprovede proeram Savcza komumsta. Diagan Nikitović, Prirodno-matematički fakultet: ■ . Oduševilo me je to što je drug Tito, kao i uvek, na strani omiadine i što je pravilno ocenio naš stav, dokazujući time što nas je pozv r ao da mu pomoanemo. Mi ćemo uvek biti spremni da odgovorimo na njegov poziv.

Vladislav Knežević, Pravni fakultet: Sa velikim nestrpljeniem sam očekivao jrovor druga Tita. Moje nade su u potpunosti ispunjene. To je još jedan Titov revoluoionami 7.0v i ovoga puta ćemo mi, studenti, na nieea odgovoriti. M p -

STUDENTI POZDRAVLJAJU TITA

Prolazak predsedmka Tita pored Studentskog grada sa gostom dr Zakirom Husoinom. predsednikom Ind je. i pored toga što su Svt /.elela da vide predsednika i gosta iz prijateljske zemlje. zanimljiv je i iz još jednog razloga‘ Naime, studenti su želeli, a to su pokazal' đa mogu, da organizuju doček. lako je prisnstvo milicionera po protokolu obaverno, ovoga puta studenti su se prinuli najvećim delom za za održavanje reda i za doček. Uz pomoč Ijudi iz Državne bezbednosti na havljeno ie dosta crv'enih traka i jedan megafon. Poverenje studentima bilo je opravdano. Bliru sto stuđenata sa crvenim trakama izvan redno su pripremili doček. Manji broj saobraćajnh milicionera takoreći niie imao posla. Između prisutnih stuđenata i manjeg broja građana i ulice kuda je trebao da prpđe Tito. jrosti i ostali rukovodiocš koii su prsustvovali dočeku na SurČinskom aerodromu, nije bilo

iiikog izuzev redara-studenata. Ljudi iz obezbeđenja bili su zadovoljni onim što su studen ti u ovom slučaju uradlli pa su govorili da sa spremni da i drugi put slično urade uz sa i'adnju sa studentima.

TAKTIZERI

Da li taktizeri imaju rajesta u tcvoludonarooj akdji, pokretu? Ako revo ludja zahtjeva druitveno biiće, a to ona zahtjeva, onda taktizeri nemaju mkakv'O? mjesta u revoluciji. Oni su s njene druge strane. Jer: taktizeri su Ijudi bez individualnost • Ako su toga svjesnd, onda ih ponekad treba i sažaljevati. Taktizeri su ćiftinski nastrojem Ijudi, cardžije«, Ijudi bez društvenosti u sebi. Biti taktizer ipak nije lako. I za to treba dara glumačkog i kostimografskog. Taktizeri su Ijudi I‘rajaši, uvijek, bez dv zlra kakve su linije. Oni ne znaju da čovje 1 ; treba da ima s\ r oju liniju, svoje übjeđenje Ako, pak, imaju svoje übjeđenje, koje naje Pri hvatlfvo za droštvo, oni ga čuvaju vtlo br.’ Ijivo, javno ne iznose, i tako se pokazuju ka ’* »ispravni« i društvu privržend Ijudi. .. Citav intelektualni napor taktizera sastot’ se u dedukovanju. Naličje taktizera prestaje da postoji u lučnim momentima. Tada se jasno pokazuj? kojoj sorti Ijudi oni pripadaju. . ... Spremn- na poslušnost, da bi se održali, 111 nešto dobili, taktizeri su prvi građani IK*" stvarenog svijeta.

2

VANREDNI BROJ *