Student

BAROMETAR*) (I) tri lica jednog lista

Pre izvesnog vremena, u »Politici« je objavljen jedan članak u kome se mogla pročitati i sledeća rečenica: »Socijalizam sam ustaje protdv pritiska, protiv nametanja volje, protiv udaljenosti vlasti od naroda, protiv »pendreka«. Neobavešteniji i naivniji čditalac pomislio bi da je navedena rečenica napisana u vezi sa nedavnim studentskim »nemirima« u našoj zemlji. Međutim, citirani tekst objavljen je 15. V 1968. i tiče se ne jugoslovenskih, več inostranih studentskih štrajkova i demonstracija. Inače, pomenuti tekst koji je napisao Jurij Gustinčič pod naslovom »Bez pendreka« danas zaslužuje posebnu pažnju. Razmišljajučd o cmome što se u poslednje vreme zbivalo među studentima stranih zemalja, a naročito studentima Francuske, Gustinčič zaključuje: »Organizovanje ovako širokih akcija kao što je bila pariska moglo bi naterati i najkonvecionalnije vlasti da se udalje od pendreka koji ništa ne pomaže«. (Politika, 15. V 1968., str. 3.). Pošto je na ovaj način osudio metode zapadnoevropskih vlasti, autor teksta ističe sa kakvim je mirom i bez imalo nasilja izvršena jedna krupna dmštvena promena u socijalističkoj Cehoslovačkoj, pa zatim ovako završava svoj napis: »Vremena u Evropi se odista menjaju. Mir, red, evolucija, nenasilje, postaju simboli i stvame mogučnosti nabujalog socijalizma, Ostavimo dmgima da razmišljaju o pendreku«. (ibid.) Istaći čemo samo još jedno karakteristično obeležje Gustinčičevog članka. Autor pozitdvno ocenjuje podršku koju su francuski sindikati pmžili svojim studentima i kaže da niko ne može tvrditi sa sdgurnošču da »... sindikati ne bi pre ili kasnije zakazali štrajk i da nije bllo događaja na Sorbini. Nije potrebno da se potcenjuju mogučnosti inicijative starih, oprobanih radničkih odreda da bi se bolje istakao ionako očigledan značaj nove pojave otpora studentske inteligencije« (ibid.) Tako, dakle, piše »Politika« 15. maia 1968. godine, u vreme kada se još nije moglo znati da če studentri i nasta\miici stupiti u štrajk i na ovora našem, domaćem, balkanskom tlu. Nepun mesec dana kasnije, 9. juna 1968. godine, isti ovaj list donosi članak iz pera svog direktora i glavnog i odgovoraog urednika Milojka Dmloviča, pod naslovom »Dalje prste«, posvečen studentskim »nemirima« ovde kod nas, Sudeči po naslovu, moglo se očekivati da će direktor ovog našeg poznatog lista pisati o onim prstiraa u kojima su se nalazili pendreci. Međutim, napis Milojka Drulovića posvećen je nekim drugim pitanjima, a u prvom redu kritici nekih »slabosti« i »iskušenja« studentskog p>okreta. Dmlovič. najpre, podvrgava kritici pojedince koji bi želeli da iskoriste ovaj pokret za neke »mračne ciljeve«, pojedince koji »nose u sebi izvesnu agresivnu svest o Ijudskom pravu i uverenje da se snagom i silom mogu rešavati složend dmštveni problemi«. (Politika, 9. jun 1968. godine str. 7). Nije baš sasvim jasno šta bi trebalo da znači izraz »agresivna svest o Ijudskom pravu«. Zahvaljujući svojoj nelogičnosti, ovaj izraz dozvoljava najrazličitija tumačenja, uključujuči tu i pretpostavku da je za direktora »Politlke«

tatencntvna arveat o Ijudaddm pravicna ravna agresiji.i) Sto se tiče drugog dela navedene rečcnice, taj deo je več znatno jasodjjl, all Ipak izaziva u čitaocu jednu veliku nednumlou. Jasno je, naime, da kada direktor »Politike« 9. juna 1968. pišc o pojedincima kojl su »uvereni da se snagom 1 silom mogu rešavatl složeni dmštveni problemi«, on onda ne misli na one pojcdince od kojih je potekla Inisijativa da se studenfei kod onog famocmog podvožnjaka zaspu udardma pendreka. Milojko Ehulovič se ne ograničava samo na kritiku pojedinaca. On stavlia izvesne kmpne zamerke i sbudentskom pokretu u celini, o čemu govori sledeće mesto iz članka »Dalje prste«: »Studenti iskreno žele da javnost razume i prihvati njihovu dobronamernost, njihovo stvaralačko nezadovoljstvo. Oni, dakle, žele Iskren kontakt sa radnim Ijudima. Pravi načrin za taj kontakt jeste da izlože svoje predloge 1 svoje kritike, svoje metode i dmštvene težnje i njihovoj proveri. Da kritiku izlože kritici, To je pravi demokratski kontakt s javnošću, s radnicima, a ne emisarstvo, pretenzije na liderstvo i atakovanje na preduzeća i radnike da bi se pridmžili demonstrantima«, (ibid.) U navedenom teksbu naročitu pažnju privlači formulacija »atakovanje na preduzeća i radnike«. Ako reč »atakovanje« u ovom slučaju nešto znači, onda znači samo to da su studenbi pokušali putem pritiska i nasilja da privole radnike da se »pridmže demonsbracijama«, Međutim, direktor »Politike« ni,gde određeno ne kaže u čemu se sasbojao taj metod pritiska i nasilja studenata nad raduičkom klasom. Umesto toga, Drulovič govori o »emisarstvu« studenata, o njihovoj »pretenziji na liderstvo« i tome slično. Ove dve poslednje formulacije otkrivaju nam o čemu je upravo reč. Direktor »Politike«, jednostavno kvalifikuje težnju studenata da i'adnićku klasu obaveste o stvarnim ciljevima svog pokreta kao »atakovanje na preduzeća i radnike«. Pritom, razume se, Milojko Dmlovič »zaboravlja« da je ovakvom »atakovanju« doprineo i njegov sopstveni list koji je, zajedno sa mnogim dmgim listovima, danima netačno obavcštavao javnost o studentskom pokretu, pa su studenti dobrim delom i zbog toga rešili da svojim skromnim sredstvima informišu javno mnenje o svojim namerama i ciljevima. Izraz »atakovanje na preduzeća i radnike« baca posebnu svetlost i na formiranje talcorvanih »udamih gmpa« i »radničkih straža« za koje je ovih dana rečeno da nisu bile up>erene protiv stuidenata, već protiv špijuna i provokatora. Međutim, u napisu Milojka Dmlovića nema ni jedne jedine reči o »atakovanju« na preduzeća i radnike od strane neprijateljskih agenata i političkih diverzanata. Stoga je ovaj najpis, u vreme kada je objavljen, objektivno mogao značiti samo ohrabrenje već pomenutim »udarnim gmpama« da se obračunavaju sa studentima koji poput »Crvenkape da se poslužimo rečima Milojka Dmloviča »beru cveće i nose ponode«. Uostalom, ako čak i ostavimo po strani pitanje koliko napis »Dalje prste« sadrži objektivnu i meritorau ocenu studentskog štrajka, neosporaa je činjenica da između ove ocene od 9. juna i one od 15. maja postoji veoma velika razlika. Petnaestog maja »Politika« stavIja akcenat na kritiku nasilja nad studentskim pokretom i istovremeno pozdravlja kontakte studenata i radnika; 9. jun »Politika« stavlja akcenat na kritiku metoda nasilja kojima se navodno služi studentski pokret, a objektivno ohrabmje »radničke straže« i »udarne gmpe« da se odupm tobožnjem »atakovanju« studenata na radničku Jdasu. Paradoksalno rečeno, dok se u meseou ma-

Ju sa strandca »Politike« osuđuju prsti koji su držali pendreke, dotle se sa stranica »Politike« u mesecu junu osuđuju prsti po kojima su padali pendrecd. Ova karaikteristična razlika ima, sigumo, svojc duboke razloge. Svakako je daleko lakie deliti drugima lekcije o demokratiji nego objefctivno i nepristrasno sagledati svojc sopstvene slabosti i nedostatke. Uprkos tome, moramo se zapitatd ima li svamog i ozbiljnog opravdanja za to što u jednom Tistu sa toliKo dugom novinarskom tradioijom nismo mogli pročitati u vremenu od 3. do 10. juna 1968. godine bar jedan članak o našim domačim demonstracijama sličan onome koji je napisao Jurij Gustinčič 15. maja; članak u kome bi se, pored ostalog, moglo prooitati da i mi ovde, u SR Srbiji možemo ponešto da naučimo od naših čehoslovačkih prijatelja. U jednoj emisiji Radio Praga, čiji je tekst svojevremeno prenela »Politika«, dobronamerno smo i direktno upozoreni da se *na ovim meridijanima« socijalizam sukobljava sa izvesnim specifično »balkanskim opterećenjima«, od ogromnog broja nepismenih, do jedne relativno siromašne demokratske tradicije. Da neki Ijudi nisu ozbiljno shvatili ovo prijateljsko ujx>zorenje pokazuje upravo pisanje »Politike« o stuđentskom pokretu. Bilo je potrebno da dođe onaj poznati govor Predsednika Republike, pa da tek onda na stranama ovog lista čitamo i neke objektivne komentare o bumim događajima koji su se tu skoro odigrali. Prema tome, u jednom sasvim kratkom vremenskom razmaku »Politika« nam je prezentirala tri različite ocene studentskog pokreta, što svakako ne služi na čast kolektivu ovog nekad uglednog lista. Da nevolja bude veča, na sastanku osnovne partijske organizacije »Politike« zaključeno je da je list za sve ovo vrcme objektivno obaveštavao javnost o proteklim događajima. To još jednom pokazuje da nešto nije u rcdu sa onim samoupravnim, demokratskim mehanizmima koji bi trebalo da obezbede normalno funkcionisanjc sredstava za javne infomnacije. Ako je neophodno da čovek sa najvišim državnim položajem u ovoj zemJji založi svoj autoritet, pa da naša štampa počne nepristrasno obaveštavati javnost o studentskom pokretu, onda je očigledno da ncšto valja odlučno menjati u načinu na koji su organizovane naše novinsko-izadavačke kuče. Da Je ovakva jedna promena neminovna, pokazuje i izjava zamenika glavnog urednika »Politike« Dragpljuba Milivojeviča: »O samim događajima, koji su iznenadili sve, pa i nas, nastojalli smo da maksimalno objektivno informišemo javnost« (Politika, 16. jun 1968. str. 9). Kad ova izjava ne bi imala prizvuk ozbiljnosti, njeno mesto bi sigumo bilo u kakvoj antologiji cmog humora. Ovako, navedeno tvrđenje zamenika glavnog urednika lista na čijim stranama smo za svega desetak dana čitali tri različite ocene studentskog pokreta, ostaje tragikomdČan dokument o tome koliko su malo izvesni rukovodeći Ijudi »Politike« naučili o demokratiji i samoupravljanju iz poslednjih događaja na Uniiverzitetu. Ironija sudbine je htela da to budu oni isti Ijudi koji nam sa stubaca svoga lista več godinama dele lekcije o tom istom samoupravljanju i o toj istoj demokratiji

NIKOLA MILOSEVIĆ

*) Pod ovim naslovom Nikola Milošević je održao, na zboru na Filozofskom fakultetu ,više predavanja u kojima je analizirao pisanje naše štampe o studentskom pokretu. t) U broju svog lista od 16. juna ove godine, direktor »Politike« obogatio je naučnu terminologiju i jednim dmgim ništa manje nelogičnim izrazom »autoritama demokratija« (str. 9).

AKCIONO-POLITIČKI PROGRAM BEOGRADSKOG UNIVERZITETA I SAMOUPRAVNO-REFORMSKA POZICIJA

(NASTAVAK SA 1. STRANB) doTHmskog obrazovanja radne snage oetvareno takvo poboljšanje kvaUteta rada, koje je dalo 42•/» od ukupnog porasta stope rasta naclonalnog dohotka po zaposlenom. Privreda i materijalna oroizvodnja, IJudi kojl rade nepoaredno u njoj, jeste osnova, all ne moramo rato da vulgarlzujemo predstave o jednostavnoj zavlanoeti. U tom smlslu treba ocenitl I treću glavnu

krid&ku primedba koju autor u »VJesniku« upućuje programu Beogradskog univerziteta. On u zahtevu za punom zaposlenošću odmah vidi samo stara rešenja iako se u programu nljedno od njih ne predlaie, već se samo pominje potrcba za izgradnom dugoročne koncepclje privrednog razvoja i odgovarajuće mere investicione polltlke, kao I sugestije sekundarnog značaja (pripravničkl staž, princlp kvaliffkacije, hooorarnl rad). On u svemu tome viđi vraćanje na eksteredvnu privredu, centralizacdju investicija, produženje rokova modemizacije privrede, Itd. I tako značajnom moralnom, političkom i ekonomskom problemu socijalizma kao što Je ostvarivanje prava na rad I stvamo ukidanje čovekovog otuđenja kao što je pltanje zaposlenostl kritičar iz »Vjesnlka« shvata kao neku vrstu opšte Jeđnakosti u siromaštvu, prihvatljlvom Još moŽda za kineski model socljalizma, ali sasvlm neprihvatl}!vu za Ukazivanje je mcđutim potpuno nekorektno. U zemljl kao Sto Je naša, gde Je da-

nas 10»/» radnog stanovništva nezaposleno, pitanje zaposlenosti Je jedno od centralnih refotmskih problema. »Evropeizacija« jugoslovenske prlvrede nc može se platiti ni sprovesti putem izbacivanja (ill neuključivanja) sve većeg dela aktivnog stanovništva iz stro ja. To Je put koji danas ne bi rizikovala ni bilo koja kapltallstička zemlja. U celinl uzev »Smisao jednog programa« nlje dopiineo ugledu »Vjesnlka«, nltl Je učinio ISta u prllog podrške 1 konstrukavne saradnje pri rešavanju teških problema sa kojlma Je suočena naša univerdtetska omladlna, a koji su problemi i našeg društva uopšte. Treba očeIdvatl da će übuduće sa manje podrozenia i polltičklh insinuacija, a sa više smlsli i čula za stvame potrebe i probleme našeg univerziteta I studenata »VJesnlk« dati pravu podršku svim nastojaniima da sc na osnovama samoupravljanja afirmira uloga 1 borba Univcrriteta I studenata za dosiedno socijalistički raz-

voj u našoj zemiji.

DR r\'AN MAKSIMOVTC

odgovor

1. Nešto se dogodilo. Nešto veliko i lepo. Bolje se imsli, lakše se diše. Rečima je vraćen smisao, očima sjaj, svakidašnjici nada. Jači smo, svežiji, bolji nego juče, U provali solidamostd, u tnjumfu drugarstva i bratstva, u velikom studentskom buđenju koje je prostrujalo ovim gradom kao oluja, u eksploziji životne energi.ie što nas je za trenutak sve obasjala, moglo sc naslutiti nešto od velike budućnosti socijalizma. od njegove sutrašnje plemenilosti i snage. Trebalo je videti to, pa shvatiti da srećne godine slobodnog udruživanja slobodnih Ijudi tek dolaze. Da je samoupravljanje neizbežno s\aida gde se Ijudi združuju po slobodnoj volji. Nešto se dogodilo. Nešto staro i zanosno kao sam život. 2. Neću da analiziram studentske zahteve. Pogotovo ne: tačku po tačku. Prihvatam ih, u celini, jer su nesebični, jer su odgovomi, jer su iormulisani u srcu jedne mladosti koja odbija da izvesne promašaje prihvati kao polazišta za izgradnju boljeg dmštva. Znam da su neki od tih zahteva neusaglasivi sa nuždom. Znam da se nužda ne pobeđuje dobrim namerama. Ali znam, takođe, da su mnoge nužde prolazne, a da je težnja ka pravdi. jednakosti i drugarstvu drevna i večna. i da nikad nije suvišno isticati je. Tako spoznana, tako kritićki osvetIjena, i najneprijtnija stvamost menja boju,

iadaioi leoSoi perspektw. N«poraim nastaje tek" onda kad se zaitečeno stanie iuprc kritićkom razmatraniu, kad stanc da isistira na sopstvemoj neprikosnovemosti. Taj, najprinmivniji sukob između mižnosti slobode, đogodio se prošle nedeJje. Mladost - pevala iz dubine istoriie, sa najviših visova aka; odgovaraJd smo joj iz jalovih popodneva, slučajnih kutaka, nesposobni đa ie razuiccmo. Na kraju, na našu sreću, jeđan veliki čovek tkao je pra\m reč. Sedam dana bk) sam rađostan. Odlazio sam u Kapetan-Mišino zđanjc da se ađišem čistoe vazduha, đa odahnem, đa obsnaeu/krv. pamet. Udisao sam noćne. i-atske reči, te reči srećno pomešane sa yanxmenskim mirisom junskih Mpn, uzbuđivao ■ i bio zahvalan na uzbuđenju, pevao IntemaonaluTi krišom se za?dedao u djvma lica mla:ća i devoiaka. i osecao kako oko mene raste ibrota nedostižna, dobrota moćna. Nikada n žiiotu iiisam imao toliko drugovari Zadivijen pred tom tvrđavom drugarstva, aompl snagom i čktćtom iskonske Ijudsket rvinosti, osećao sam kako i sa mene spada ijavština malih kompromisa, kako se lećim. 'đravljujem, vraćam sebi, ćovek je veliki 'dino onda kad prevaziđe samoga sebe, kad ' bjeđnači sa drugima; beogradski studenti i disali jugoslovenski, mislili svetski. Mali, lonimni posmatrač, ja sam se, iz prikrajka, -ejao na blagotovomoj vžTri jednog uzriše>g revolucionamog zanosa. Nadjaćan nečim o je blJo lepš& i čištije od mene, ođlićno sam lao: da se ništa prljavo u ovaj pokret ne mo■ iafiltrirati. r nije se mmrriralo. Mnogo smo učinili da taj pokret uprljamo,

okl^cu: froiitmra ToSao ćist ' Cist kao sunce koje, po narednoj, »prolaa kroz kaljava mesta, ali se ne ofcalja«. Ova mladost nr rarume našć Tažne opsesdje ne deli naše prevaziđene strahove, ne podnos naša irvrdavanja radatih reči, neče našu uc malost, preziare našu dvojičnost.' Ona odbij? moral, gnuša se našeg sitno posedničkog straha pred promenama, ora nem; milosti prema našim otuđenjima. Mnogo se i besmisieno, govorilo o masilju«. a zapra\T> s< radilo o pritlsku s\'esti na našu lenost, na naši sporost, na našu neođgovomost. JumuvŠr prema buđućnosti. ta mladost' j( mnoge od nas ostavim u plićaku. i f Ml' ćk OMjj Sve one koji /.auzimaju neodgovarajucc po one kpji JžifPod radS? sv< one KOj! lose rađe svej posaoJHve robote poli tike-posebi, sve koji se na>bilo^kptt'Hačir koriste konjunkturom nepravde, kakva promena ne ndtmv^ _ iihvatio strah. Sumnjali smo u sve sebe. Uplašili smo se, tobbže, za jalizma upravo u onofn trerrafra soci jalizam zapevao pođmlađenu, preporođepti pe smu o . Studertska mladost rekla je svoju iavni reč. i sad sc vmaća svpfTm*bngama. Nama, međutim, ostaje da ozSHjno porar misiinm o Ovoga iuna svi srao pred tom ofnladinop polagali ispit iZreTdsti. Pitanja su bil-a su§tm ska, pa zbog toga naizgled uopžteoa. Mnogi su odgovorili okolišno i pogrešno, mnogi m prećutali odgovor. r uvo ie moj, 1 ne saftio moj.

MICA DAN'OJLIC

stub srama

DA bi IzrazHl svoje ogorčenje zbog netačoih obavežtenja beogradskih novlna o naiem pokrelu, studentl tehničkih fakulteta su Jedan stub u auli nazvali stubom srama i na njemu lenijj heogradsku dnevnu štampu. Sa zborova neidh fakulteta potekla je ideja da l naš llst otvorl Jednu rubriku koja bi odgovarala tom stubu. Ta ideja je prihvatljiva zato što se na taj način najbolje može izraziti gnev 1 moralno ogorčenje zbog ponašanja izvesnih instltucija i pojedinaca. U skladu sa opštlra raspoioženjem smatramo da na stubu srama treba da stoje privezani: GRADSKI KOMITET SAVEZA KOMUNI STA, GRADSKA SKUPSTINA I GRADSKI OD BOR SSRNJ BEOGRADA. Obrazloženje: ovl foruml su imali prema studentskom pokretu dva različita stava, jeđan pre a drugi posle Titovog govora. Ni’ jednom reči nisu objasnill razloge te promen» u mišljenju, ne pokazuju nl malo samokiitićnosti i osečanja odgovomosti. LISTOVI »BORBA« i »VECERNJE N(V VOSTI«. Obrazloženje: ovi Ustovl donell *u najmrač nlje i najmanje tačne komentare 1 napi.se o studentskom pokretu. MOMA MARKOVIĆ I MILAN BAJEC; URED NICI »BORBE«, SIVE EMINENCIJE U TOJ TAMNOJ KUCI. Obrazloženje: oni su glavne vođe »Borblnlh« bezočnih napada na studentski pokret. Dr ZVONIMIR (ZVONKO) DAMJANOVIC. Obrazloženje: Dr Damjanovlč Jc pokušan đa razblja jedinstvo studentskog pokreta na taj načln što je studente i nastavnike Prirodno-matematlčkog fakuiteta svesno obmanjivao da %e Filozofski fakultet izdvojio iz pokrela i sl. Razlozi zbog kojlh je dr Damjanovič ovak*» đelovao nisu nimalo ćisti. (NASTAVAK U SI.F.DECFM PROTt )

ALEKSANDAR ĐUKANOVIĆ, MARKO LOLIĆ I NJIHOVV LIST »MLADOST«

OBRAZLOŽENJE: prvo njihovo reagovanie, staračko 1 konzervativno, bilo je najveća blasfemija i imena lista i izvcsnih njegovih tradicija. Drugo reagovanje kao šlo se mogio očekivali kameleonsko, iicemerno.

STUDENT H ' H 2 2 M W p IZLAZI UTORKOM q CENA 30 PAKA P H FOSI ANSKI FAH 692 (A « STUDENT IREĐUE REDAKCUSKI KOLEGIJUU BORISAV DŽUVEROVIC, ALIJA HUD2IC, AI.EKSANDAR ILIC. KEMAL KURSPAHIC. BRANKA OFASEVIC. RAIKO PAVICVVIC MILISAV SAVIC GRAHCKI URtDNIK FLORIJAN HAJOU GLAVNI I ODGUVOKNI I REDNIK OORDUE VUKUVIC IZPAVAC UNIVERZII EISKI ODUUK - UREPNISTVO l ADMINISTRACUA BEIKjRAD, SVEIOZARA MAR KOVICA BROJ 79-11 - FELEFON 643 894 - lEKUCI RACUN 608 8-1291-2 - GODISNJA PRETPIAIA 8 01NARA; ZA INOSTRANSTVO 18 DINARA - STAMPA »GLAS« BEOGRAD, VLAJKOVICEV A 8