Student

NAPOMENA O REFORMI UNIVERZITETA

Ove jeseoi nema skoro ni jednog brucoša koji nije čuo za taikozvanu reformu univerziteta, ali isto tako malo ko od njih zna nešto više o tome šta je ta reforma, kako se i zašto sprovodi, ko je izvodi, šta se njome postiže, kakve kvalitativne novine ona unosi... Stariji studenti znaju tek toliko da se odavno, a naročito od proletos, mnogo govorilo o reformisanju Univerziteta. Oni koji su čitali »Student« zapazLli su da je zahljev za tom reformom bio vrio često istican, ali da je iz junsko-julsko-septembarsko-okto taarskih razloga njegov intenzitet bio za niijansu blaži. Reforma univerziteta jeste naš najvažniji programski zadatak, ali da bismo ga uspešno zarvršili potrebno je, pre svega, angažovati STVARALACKE snage kojih u »hramu nauke« ima dosta. Dokle je stigla ova reformai Univerziteta? (Kažemo ova, jer Ih je do sada bilo više).

Sem poplave reči o njenoj nepphodnosti,. za sada se još ne ističu neki značajni rezultati. Bez obzirai na sve, Univerzitet je ostao prosti agregat fakultetskih ustanova, njegovi samoupravni odnosi su još uvek u fazi uspostavljanja, neko poseb no osavremenj avanje nastave se ne vidi, kadrovska politika ostaje i dalje statična, učešče studenata u nastavnom procesu je minimalno, naučnd rad neraa organizovani oblik, studentsko samoupravljanje jc još uvijek u pelenama... Odakle sada početl? Faza u kojoj se sadai nalazimo ima izvanrednu političku kllmu za ostvarenje nove koncepcdje

Univerziteta. Dakle, prva pretpostavka je ostvarena, aili ostaje da se reši drugo, najbitnije, pitanje: kakvu koncepciju Univerziiteta želimo, i imamo la je? Iz dosadašnjih razgovora nije se osobito izdvojila ni jedna ostvarIjiva vizija Univerziteta u samoupravnom društvu, kao što je to jugoslovensko. To je, metodolo ški, veliki problem, a moglo bi se reći i uslov za ozbiljnu akdju. Neka shvatanja univenđteta koja su fragmentarno iznesena pred javnost treba u ovom periodu slstematizovati 1 usaglasiti njihove osnovne ideje sa našim istorijskim trenutkom, ali sc strogo čuvati stvaranja privremene koncepcije.

Irvršitf reformu univerzlteta u nažem društvu svakako je delikatnije nego u društviima drugog tipa, budući da ne postoje istorijski prkneri usaglašavanja univerzitetske zajednice sa samoupravnim druŠtvom. Sem toga, ne bismo smeli zaobilaziti i kultumi nivo naših generacija u odnosu na sistem obrazovanja, koji se sada postavlja. Neke teškoće oko reforme pro izilaze i iz imanesntnih kairakteristika univerziteta kao ustanove koja se bavi posebnom vrstom delatnosti a za koju ne važi ono što važl, na primer, zai jednu organizacdju. Za nas se ovde postavlja još jedan problem, malo užeg karaktera. Radi se o položaiju studenata u okvim fakultetskih i univerzitetskih zajednica. Mnogobrojni napisi koje smo objavild u »Studentu« i ostalim publikacdjama skretadi su pažnju na dosadašnji pogrešan tretman

ove kategorije ijudl u »aanoupravnom sdstemu odnosa koje je imao univerzitet. NajozbiJjnija primedba se odnosila na shvatanje studenarta kao objekta nastavnog procesa. Sadašnja sltuacija iz osnova menja takav položaj, ali treba ukloniti sve ono što ih je do sada u njega dovodilo. A to se može postići samo efikasnom poldtičkom akcijom u okvlru fakulteta i Univerziteta, a ne praznim diskusijama. »Student« je do sada ulagao napore da sc übrza reforma Univerziteta, a to će übuduče raditi joŠ intenzivnije. Ali dai bi se übrzao ovaj proces potrebno je da se «vi koji nešto korisno mogu učinitl do maksimuma angažuju. »Student« otvara stranice svim tafcvlm Ijudima sa Univerziteta i van njega 1 očokuje mnoštvo korisnih fnicijativa.

B. DZ

PRIRUČNIK ZA MARKSISTE

MARKS 0 CEHZURI I SLOBODI ŠTAMPE UMESTO UVODA Premudri birokratl prak* tičari... ti nasledni zakuipa po> litičkog razuma slegnuće raraendma i sa proročkom otmenošču če naipomenuti da branioci sdobode štamps mlate praznu slamu... IZA UVODA Svaka kap rose, obasjana sunoem, presijava se u neiscrpnoj igrl boja, ali duhovno sunce, makaj- u koliko individua i predmeta da se prelama, sme da proizvodj samo jednu, samo zvaničnu boju. Suštinski obEk dtiha jeste vedrina, svetlost, a yl zai njegovu odgovarajuću po javu uzimate senku; on je duzan da ide samo odeven u crno, dok u prirodi nema ni jcdnog crnog cveta. Suština duha je&te vazda sama istina, a šta vi uzimate za njegovu suštinu? Skromnost. Samo je n'tkov sfcro man, kaže Gete, a vi hočete da duh načinite takvim nitkovom? * * * Vreme u kojem jc filozofska smelost sumnjatl u avetd, u kojem je paradoksalno bunitd se protiv procesa vešticama, takvo vreme je legltimno vreme za avetd i procese vešticama. (NASTAVAK NA 2. STRANI)

NEĆU U OPOZICIJU

I a nisam opozioionar, ali nev ću da ćutim. Zato što im J®. izgleda, opozicdja potrebnija ncgo meni, razni zvani 1 nezvani cuvari »svega postojećeg«, stal. no bi da osvoje koji poen, razračunavajući se sa izmišljenom opozicijom... Razume se, duboko je nepotrebno, strahovito lišeno ukusa, übeđivati bilo koga u svoja patriotska osećanja, u vellčinu duga prema zemlji; o tiro akrovitim, stidljivim, duboko ličnim stvarima elementarna uljuđenost i smisao za bitno nalažu: ćutanje. Tim pre što je arhipoznata činjenica: da nisu uvek i najstameniji borci I branitelji ooi koji suviše govore o svetosti izvesnih opštih pojmova. Vrline takvih osećanja se pokazuju, ali ne u člancima i govorima nego u stvarnim činovima. Pitao sam se zato toliko puta u svojim samotnim šetnjaraa kraj lirskog, nebeskog Dunava, zašto me gone u opoziciju, kad nisam rođen da budem ni mučenik, ni »tribun«, niti bilo kakva vfsta socijalnog ni nacionalnog mesi je i trube? Naprotiv, meni je izuzetno drago da budem u osetIjivom ženskom društvu, da gledam umetničke slike po galerijama, da slušam Aznavura i gledam Žigona, da vodim dakle jedan, kako se to ideološkim žargonom kaže, malograđanski, sanjalački život u društvu nekolicine meni sličnih hedonista i »malograđana« . Ali ne, oni po svaku cenu hoćc cla me vide »na drugoj strani«, da budem ona vrsta mete kojom se nešto dokazuje ili poriče, da (KASTAVAK NA 2, STRANI)

iV'ttTl T lfcl7 VT =