Student

I vizija ima stomak

Biće bolje

Vizionar je onaj čovek koji može da gleda napred a da ga pritom ne bole ni oći n ; gl£wa. Pogled jednog vizionara se proteže preko brda i dolina, a ponekad i mnogo dalje. Kađa se dva vizionnra sretnu negde na zemIji oni se Ijube i plaču od sreče. Za to vreme njihov! pogledi se izvanredno s!ažu. Pogled ko pogled, nema svoje muško dostojanstvo. Vizija je stanje ili zbivanje kome nema mesta u sadašnjossti. To je mineralna voda koja se prenosi sa govomice na govomicu. Ncka vrsta posccla koji ne podleže agramoj reformi. Najzad, v zija je pravo jedne nacije na samoopredeljenje. Vizije se slažu između sebe i paze da se očuva njihova budućnost. Jedna drugu štiti od stalnih elemenata. Ako jedna vizija oboli od mamurluka, ostads viziie se sjate oko jadnice i leče je koliko je to moguće u današnje vreme. Od malo težih bolestl vizija može i da umre. Tada se šaJje ispod zemlje u popravni dom. I ja sam nekada bio vizija. Moja sadašnjost to je ona čuvena svetlija budućnost. Kako vreme odmiče budućnost je sve svell ja». Istovremeno, ja kao vizija počinjem da da posusta- \ jem. Vizionar se malo, s pra- , vom, čudi. Zato je on uneo dopunu vizije. Ja sam slegao ramenima i odobr o dopunu. Tako sam popravio grešku koju sarn, kao vizija, učlnio protekiiih godina. Stvamo, kađa sam bacio poglcd preko ramena imao sara £ta i da vidim. Ko ima viz ju, sadašnjost mu se nameće sama od sebe. Ko nema v.ziju, a po prirodi je bistra uma, momentalno diže desnicu u nečije zdravlje. Ko bi se, kojim slučajem, ogrešio o viziju njega probadaju bolovi u glavi i bubrezima. To su tri kombinacije u životu jedne vizije i jeđnog rađnog naroda. S druge strane, v zionar se ponekad premešta s noge na nogu. Možda ga vizija žulja, a možda cm žulja viziju pa se ov«u ispod I

nogu kobelja kako ume i zna. Ako se malo boije razm sli, vizionar bi dobro učunio ako bi primio nekoga da mu sed na glavi jer bi tako posiao teži i boije bi prit skao ono što se ispod migoljd. Kako če on zaista postupiti m dobro 1 znamo. Kao i mrtvima, vizionaru se sve prašta i sve pr pisuje, Za uzvrart, njegove poslednje reči će biti upućene širokim slojevima v zija. Nema sumnje, vizionar će nam oprostiti sve zasluge. ( Kađ vizionar sklopi svoje vizionarske oči, to Isrto uradd i vizija. Prilkom ispiratnja creva može se primetit đa nije oskudevala. Neko vreme potpisnici vizije gube g'ave, al se nađe potom bolje rešenje. A sadašnje se uvek više cenilo nego ono što je nckad bilo. ŽIVETI SVOJU VIZIJU Poseban sloj vizionara se odlikuje inteligencijom t smislom za lepe umetnosii, To su oni vizionari koji imaju v ziju sadašnjosti. Vizja sadašnjosti n je, na primer, neka neostvanena vizija. Niti je to vlzija koju bi trebalo osrtvaritl unapred pa da posle nemaino kud. Vizija sadašnjosti jeste ona»j deo budućnosti u ko-, me jedan narod ili njegov naje-1 m nentniji prodstavhicd voć uveliko žive. Eto tako, radn k u kapitalizmu može da kaže kako J na svoj način več žive u socijaiizmu. Ili, ako smo stvamo u socijal zmu po se oseča i kao komunista. Uzima koliko mu treba. Naizdravlje! Vizionari sadašnjosti s praivom tvrde da nema sm sla govorita da je samo budućnost svetlija. Tako je.l sadašnjost je svetlija. Ko u to ne veruje, neka se raspita 0 tome drugovi već imaju svoj stav i on je potpuno neoboriv. Tu i tamo bilo je nekih elemenata kojima se učinilo da bi jedna vizicija dobro došla, ali mi smo energično stali na sred puta i tako dalje i tako dalje. Očigledno, vizionari su neki Ijudi sa vizijama u džopu, Vizija se prenosi sa takmlče-

nja na takmičenje. Tako se pro pagLi'a i pobeđuje na suprotnom terenu. Vizija uvek preseče vrpcu koja deli oUj od so-ćdstava, Ako se vrpca seče makazctma onda se to radi u m ru i niko u okolimi ne zamera. Ako, da nesreća bude veća, vrpcu sećemo grudima onda je to opasno oo grudi. 1 tada> se čuju zamerke, ili se uopžte ne čuje već se obave u tlšini. Najzad, v zija Ima tu osobinu da godinama čeka iza ćoška Ponekad čekaju i dve vizije odjednom. Nemat sumnje, lopovi su svoj zanat uč ii kod proverenlh viz ja. Ne treba se zavaravati, svako ima svog vizionara. Tako, na primer, moj vizionar gleda u pasulj, a tvoj viz onar gleda ispod oka. A do juče su obojica gledali u naše oči. Po neko je v zionar iz učtivosti. Bez obzira, u ime nečije vizije naši pogledi su osuđeni da malo pričekaju. Vizijat nas drži u šakama. Hvala joj što sam i dovde izdržao. Jednom je I mene spopala vlasliita vzija. Uhvatio sam je Ispod ruke i ona me odvede na nekakav skup vizionara. U drugu ruku mi je ćušnula nešto u obliku metle. Sta se tu može, bila je to puška. Srećom, niko me nje pustio na skup. Malo sam obigravao okolo palate, ali se unutra nije moglo. Cujem, u satli se iome koplja oko neke viz je. Priđem čoveku na vratima i zamolm ga da unese barera onu pušku unutra, neka simbol še moju viziju. On sc malo zamislio, pa mi naposletku izvuče viz ju ispod ruke. I otera me. Sta sam mogao sa puškom bez vizije? Da se lomalam po bclom svetu, samo to. Vizija ima velike sličnosti sa pevcem. Pevac sabaijle oglasi juLro, a posle ceo dan laje. Kad mu podmetneš kokoš, on jednim okom strelja u nju a drugim okom strelja okolinu. Pevac je, ruku na srce, samo domaća životinja. Vizija je, srce na ruku, pomalo i čovek.

MILIVOJE MAJSTOROVIĆ

Kako je divno, krv leševi Gm : zavoi ružni pacovi miševi Piju mozak, sada me grizu Kako su bedni, o tako blizu Sad nešto crno curi i kaplje To mi u kičmu uleću čaplje Ali je divan sad ovaj svet A ja sam crven ko rumen cvet JOVAN MILOSAVUEVIC

CRTE 2 MILOSA SOBAJICA

Uputstva za javno opštenje

Opštenje je društvena 1 đuševna te svi opšte nezavisno od svoje volje, čaJi i kad toga nisu svesni. VeliJd je propust što nigde do danas n> je objašnjeno kako treba da se opšti, nego svako mora iznova da uči na svojim greškama. Među raznim vrstama opštenja izdvajaju se javna, jer su najče šća i posledice neveštog opštenja tu se najv še osećaju. Prosečan čovek opšti 18,37 puta dnevno, a prosečan Jugosloven i nešto više. Prosečnom čoveku nije lako da toliko opšti, ali ne\ ma izbora. Zato čuti i trpi. U nekim krajevima naše zemlje »opštiti« znač' »p>olno opštiti«. To nije pravilno, jer »opštiti« znači saobraćati sa drug m Ijudima. Polno opštenje je uži oblik i ne spada u javna opštenja, odnosno kažnjivo je kad je javno i ne smeju da se daju uputstva, jer može da se tuma či kao nagovaranje, Opštenje se izvodi noposrednim dodirom opšt laca, ili pomoću opštila. Savremena opštiIa lako savlađuju velika rastojanja i štede vreme, ali ih mno Eupotrebljaivaju da bi izbegld čni dodir. To je šteta (kako za Ijude, tako i za opštila). PRIPREME ZA NASTUPAJUCE OPŠTENJE Važno je da opštilac bude svež. Kad nije prirodno svež (mlad, itli posle spavanja) održava se Gerovitalom, sitnim svađama i parternom gimnastikom. Tuševi kao način zastare vaju, jer su neaaučni (najpoželjn ja zagrejainost vode se teško utvrđuje) i nepouzdani (najčešće ih nema pri rud baš kad se čovek sprema da opšti). Svestrana priprema nalaže da se opšti tek po čitanju novina, ili po slušanju dnevnih vestd. Ako se istima opštilac uopšte ne služi, nema druge pomoći, osim da mu se tokom prvog opštenja u toku dana ispriča šta toga dana jeste, a šta nije novo. Najbolje je da to bude neko od ukućana, da stvar ne izlazi iz porodice na štetu opštioca. Noposredno pred opštenje tre | ba opštilac da proveri sebe, da j posile ne omane kad je najpotrebnije. Najpouzdanije je pro-1

veravanje pomoću pitanja, Izvodi se tako što se sebi ćutke i na skrovitom mestu (ako je moguće) postavljaju ova pitanja: »Ne opštira li bez velike nužde? Da H je moj naoin u celosti dozvoljen i . čovekoljubiv? Jesam li spreman da snos m moguće poleđice? Da li sam izabrao odgovarajuću ličnost, da s njom opštim? Hoću li izdržati?« Ako su svi odgovor potvrdni, može oprezno da se počne. Kad je neki od njih odrečan sme da se počne samo ako mora j to uz mere velike opreznosti, dopunska pitanja i neprestano samosavlađlvanije u slučaju sumnjivih sklonosti. Najbolje je da se u takvim slučajevima opšti putem javn h opštila. SVOJSTVA I TOK OPŠTENJA Javno opštenje međusobno vrše najmanje dva lica. Osta-11 vac>nj oblici su: jedno lice i vše drugih, dve grupe uzajam no, pojedinac i ustanova, grupa i ustanova, dve ustanove. Osirn ovih osnovnih postoje i slože nLji slučajevi ukrštenog, ’Stovremenog i lančanog opštenja, ali je za početnika bolje da se u njih ne upušta. Ličnosti koje javno opšte same sa sobom, nisu uzeite u obz r, jer se to ne smatra prirodnim, poželjmim i zdravim. Obično se završi loše po takvog opštioca i to je ispravno. Kod nas se tež? da opštiocd budu raivnopravni, ali to još uvek nije ostvarivo i niko ne tvrdi da jeste. Gotovo uvek grupa i ustanova imaju prednost u opštenju nad pojedincem, a kad pojedinac ponekad ima prednost, onda je još neravnopravnije i nepK>željnije. Opšte nje je u vrlo retkim slučajevima dovoljno brižljivo predv đeno i ntvrđeno. Otuda su za svaku pohvalu utvrđeni oblici opštenja između pred{x>stavljenih i potčinjenih i pravila opštenja u nekim dobro uređenim ustanovćuma (milicija, vojska). Kako bi divno bilo kad bismo svi m ! , opštioci, shvatili potrebu o vakvih jasnih pravila i kad bismo imali snaige da ih uvedemo kao obavezu za sve! Kakve sve , tužne i nepopraadjive posledice ’maju naša proizvoljna svakodnevna opštenjal

Opštenje počinje jedna strana, ili se opšti prema prethodnom dogovom svih aključen ih opštilaca. Prvi slučaj je ncijčešći, a sasvim je pogtrešan, jer je samo jedna strana spremna. Druga strana je saisv m iznenađena i treba joj vreanena i neprijatnog samosavlađivanja dok se pribere. Pošto za opštenje po dogovoru u našoj neuređenoj i nepravilnoj svakidašnjicl nema uvek pr like, treba pristupati opštenju pažljivo i oprezno. Neophodno je da se u slučaju iznenadnog opštenja počne okolišno, skriveno, da se druga strana što pre pribere i da se zagreje za opštenje. Na pnmer; »Izvinate, da li bih mogao nešto da vas upitam?« (izbegavati »građanine, druže, gospodme, snašo, čiko«, jer ništa n je izvesno kod iznenadnog opštenja). »Hm!« savlađuje druga slrana iznenađenje. »Sta misljte, šta bih hteo da vas upitam?«. »Nemam pojma« (več se zanima za opštenje) »Imate li možda šibicu?« »Da.« (druga strana već opšti.) »Da li biste mogli da mi je pozajmite na čas?« (izbacite »radi paljenja cigarete«, osdm ako drugoj strani nije jasno, jer je ne treba izlagati suvišnom op štenju). U slučaju da se tokom opštenja pojave nepredviđene teškoše, treba odmah da se kaže: »Izvinite me za trenutak!« da se zauzme udoban stav i razložno i miirno razmotre uzrod teškoće. Zatim se ponovo sebi postave pitanja za proveru spremnosta. Ako je druga strana, na primer, odgovorila: »Nemam šibice«, ili »Skini mi se«, ili slično, vi se izvinite, razm slite i ako ste utvrdili da je nepušač, kažete: »Mislio sam da ste pušač. Doviđenja.« Ako jeste pušač, kažete nešto neobavezno i saučesn čki, recimo: »Tja, sve teže se dolazi do šibica«. Ako ■ slučajno ni posle ponovljenlh napora ne sagledavate uzrok teškoće, naijbolje pitajite njega, podelile s njim teškoću, ali vrlo nenametljivo: »Sta m s! ; te, zašto nemate šibice?« Ako nii to ne pomaže, što je rctko, onda iskreno priznate: »Ja sam 'criv, vi ste za mene isuviše složena

Tčnost.« To uvek izglađl stvar 1 lime je, kao krajnjim sredstvom, završeno opštenje. Mimo odete, bez nagiih pokrela i zvižduoi (ako umete). ZMACAJ PRAVILNOG JAVNOG OPSTENJA Iz prethodnog se vida da je značaj opštonja vel ki, naročito javnog. Ko je to shvatio, lako mu je da zaključi da ovako važna oblast Ijudskog ponašanja ne bi smela da oslane pro izvoljna 1 nepravilna. Opštiocd često nisu ni svesni da neprijatne posledice potiču od nepravilnog opštenja. Navedimo primer: Mladi veterinar pripravnik stigao je u mesto 1, u južnim krajevima. Sreo je čoveka s puškom, u blatnjavim čizmama, ne sasvim svcže obrijanog, Nosio je zeca, ozbiljno raskoraadainog saćmom. »Prihranjuješ se pomalo, burazeru?« sasvirn bezrazložno je počeo da opšti pripravnik. (Obratimo pažnju na iznenadnost i ncopreznu upotrebu »burazeru«.) »Znaš li ti, bre, štai sam ja ovde?« opravdano je odgovor o zasikočeni predsednik opštine (jer je bio glavom on). U prvom trenutku zbunjenosti, umcsto da razmisli i da postavi sebi odgovarajuća pitanja, pr pravnik požuri da izglađuje: »Nije važno. Znam da moraš da kradeš, Takvi su pasivni krajevi«. Predsednlk je prekinuo ovo nepravilno opštenje i ot šao. Kasnije, kćid je pripravnik menjao mesto boravka, tvrdio je da je u pitanju lični obračun i zapadao u nove greške u opštenju, jer mu nije biio jasno da je njegova neobaveštenost i nevešt na u praviinom op štenju jedind uzrok hčiuh neuspeha. Zbog toga ne štedite napor 1 savladajte ovu dragocenu vešlinu. Prosvetite i druge, budite čovekoijubivi. Borite se za jasna i obavezna pravila. Ugledajte se pritom na društvehe uslanove, koje su to mudro 1 bez nagovaranja uvele, Neka nam one zauvek ostanu svetli primer iz naše neobaveštene i nepravilne prošlosti.

LAZAR STOJAMOVIĆ

CRNO NA BELO

1. II NFDOSTATKU ZI OCrNCA, D7F.LATI SVOJU FECU LJULJAJU NA VESALIMA. 2. ORTLA7TMO SIROMAŠNE PRTJATEUE. 3. I MFĐU SINOVIMA OTAD7BINE IMA KOPILADI. RADIVOJE DANGUBIC

Ciklus zvani "Cirkus "

DEVOJKA BEZ GLAVE 8. Kada prestađoše kepeci da gnjave pred nas kroči telo devojke bez giave. Povikaše Ijudi ' mi smo i za manje složene veštine odaii priznanje. Ali ni publ ka nije tako glupa da ne vldi vređnost devojačkog trupa. A zatim Je odmah umetnica gola pozdravijena toplo od suprotnog pola. (Događa se da je raoje luče belo u životu sasvim dovoljno 1 telo) Gleđaoci trupu kl.ču bez prcstanka i ne vldi niko da Joj glava manjka.

TOP fc’ PUNJENJEM UUDSKLM 9. U arenu stlže pravo preko šuške top za koga kažu da Je deda puške. Tada viknu gazda gazec; po ijuski požurite top da napuuite Ijudski. Službenici topa potrčaše vredno uhvat vši brzo čovečuljka jednog. Strpaše ga u cev s’ vrlo mm>go pošte pa ga ispališe uz divljenje opšte. I odlete čovek e baš mi je niilo kao da ga nije n.kada ni bilo kad se malo naša radost zaustavl gazda uzgređ jednu primedbu napravi Ne brinlte nlšta zbog čoveka ovog za top ćemo lako nabaviti novog

MIUENKO ŽUBORSKI

Profesorska posla

Porf, Beronja bdo je vrlo učtav: Mislira da predlog prof. Bojića nije dovoljno obrazložen. M slim da bi bilo dobro da nam prof. Bojić da detaljnije obrazloženje. MunjevMo podignuta ruka obećavala je ošlar odgovor: Drago mi je što čujem da kolcga beronja m i s 1 i, to je vrlo lepo od njega. Ali, kao što znate, ja se prezivam Bajić a ne Boj ć, kako to m i s 1 i ko’.ega Beronja. Prezime Baijić stoji potpisano ispod 347 naučnih radova objavljenih kako u zemlji tako i u svetu. Iza njega stoji naučni ugled stečen kako kod nas tako i u svetu. To zna svako dete l ja ne mogu dozvoliti da pojedinci proizvoljno tnetiiraju moje prezime. Prof. Bajić još n : je ni završio, a za reč se već javio prof. Bojić: Ne vidim razloga za ovakvo reagovcnje prof. Bajića. U svakom slučaju, to što ga je prof. Boronja prekrstio u Bojića ne bi smleo da ga vređa, Jer, drage kolege, ako neko nekoga naZove moj m prezimenom, to f.ome nekom može samo da služi na čast. Prezime Bojić stoji rame uz rame s najčuvenijim svetskim imenima, moji radovi za one koji ne znaju, mogu da kažsm da ih je ravno 357 i da su prevedeni na više stranih jez ka, gotovo kao Tolstojevi romani dakle, moji radovi dobili su nepodeljena priznanja najvećih svetskih autoriteta. Ja ne mogu kao prof. Bajić da se pohvatl m da moje prezime zna svako dete, zato što ja prosto ne pišem za decu, ali mogu da kažem da moje prezime s poštovanjem izgovaraju svi Ijudi koii ianaju bilo kakve veze s naukom! Za reč se javio as'stent Balić; Nisam mislio da učestvujem u ovoj diskusiji, ali moram da ođgovorim prof. Bojiču, Na žalost » sramotu svih nas, ime prof. Bojića s poštovanjem izgovaraju jodino keinetl u beogradskim kafanama. To što se tiče imena, a što se tiče radova... ja verujte, nikada n sam imao toliko vremena za bacanje da» bih mogao čitati radove uvaženog prof. Bojića. Skočio je asistent Bolić: Dobro je to što kolega Ba- j lić nema nikakvih komplekasa. j

Jer, pravo da vam kažem, malo je danas Ijudi koji tako otvoireno i bez griže savesti mogu priznati đa ne čitaju radove prof. Bojića. U slućaju asistenta Ića teši me samo jedno: on l prof Bajić očigledno ne čitaju ni svoje raidove, inače ne bi dozvoliili da se mnogi od njih šlainpaju. Prof. Baj ć nije pokušavao da saJcrije svoj bes: Ne želim da dokazujeim koliko je tvrdnja... mog predgovomika besrrLsiena, jer glupo je dokazivati da je nešto glupo. Reći ću samo jedno: bolje je i ništa ne ć tati, nego čitati tuđe radove, pa ih zatim objavljivatd pod svojim imenom, kao što člne uvaženi kolega Bojić i. moj predgovorn k! Molim za reč! upađe prof. Beronja, i ne sačekavši odgovor, nastavi: Nisam imao nameru da vređam ni prof. Bajića ni prof. Bojića. Hteo sam samo da nam prof. Baj ć malo detaljnije obrazloži svoj predlog. A što se tiče te proklete greške, priznajem, pogrešio sam. Ali kakva je to greška, moIdm vas: jedno jedino slovo, i to još samoglasnik! Prof. Baj ć je već bio na nogama: Greška je greška i ne može se deliti ha» velike i male. U prezimenu od pel slova, kao što je moje, greška u jednom slovu znosa čiitavih 20%! Pitam se kako bi kolega Beronja rergovao kad bih ja napravio sličnu grešku? Kad bih ja na primer zamenio pvro slovo njegovog prezimena nokim drugira slovoro, na pr mer... Protestujem! Najenergičimje protestujem! skočd prof. Beronja. To je nekolegijalno! To je bezobrazno! Još koliko danas podneću tužbu Vrhovnom sudu!... Videćete vi svoga... To, naravno, nije kraj, aAi ja znam da ćitaoci »Studenta« nemaju ni vremena ni živaca na bacanje, pa ih više neću gnjaviti svojom pričom. A ako nekog nastavak ove vrlo zanimlj ve diskusnje posebno interesuje, neka se obrati administraciji pomenute ustanove. Kako se zo ve?.. To ne mogu da vam kažem. Ne zbog sebe, već zbog ustanove koja uživa veliki naučni ugled, kako kod nas tako i u svetu.

ZORAN BOŽOVIC (TEL. 604826)

Ul A7I UIUKKUM TlM7'V r I 1 ChNA <0 PARA WM. M. POSIANbKI hAH 692 UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGUUM ALIJA HODŽIĆ, ALEKSAMDAR ILIĆ, KEMAL KURSPAHIĆ, BRANKA OTASEVIĆ, RAJKO PAVIĆEVIĆ. MILISAV SAVIĆ, LAZAR STOJANOVIĆ GRAHCKA OPKHMA FLORUAN HAJDU GLAVNIIODGOVOKNI URRDNIK ĐOKDIJE VUKOVJĆ IZDAVAC UNIVERZIIEISKI ODHOR - URFDNISIVO I ADMINISI KAC’IJA BbCNiKAO SVEKJ/AKA MAKK«»VICA BROJ 7911 - IKIIhON M l ' 594 - IHKUCI KACI N UNI VF.R7ITRTSKI ODHOK SSI 81l - 7A •SldMhNI« «W«A2IO - GODISNIA PKKIPIAIA 8 DINARA. L\ INnŠIKANM'.O 18 DINARA. - STAMPA .Gl AS. - BEOGRAD, VI.AJKOVI CKVA BROJ 8.