Student

KAKO SAM POSTAO LABAV

Biće bolje

Ovo vi kažem da me razumete ko biće i ako svisnem od muke da me lepo okupate i stavite gdi je to najbolje na svetu, a da se ovom Borku za sve osvetite i da ga ne okupate već ko pseto. Bijo sam čovek spram njega i to mi se osvetilo pogotovu. Oslabijo sam potpuno i niko me ne prepoznava na vašaru, već kažu: Srbo, bog te što si nešto übledio ko đa ćeš da raanjkaš sutra. Mene stid i kažem da me niko ne zadeva jerbo sam Ijut na Borka. On je bitanga i noću sa bitangama druguje a kad ja oću da pričamo i sredimo račune on kaže da sam posto labav na nervima. A ja se stvarno usuko od tolike napasti jerbo je on golem u leđima i ima selo za se. Došo tu kod mene pre osam godina i ni makac. Taman se ja ženio a on kaže: Da ti budem kum. Dobro, kad te bog poslo ajde budi. I on bude kum i lepo se veselijo na svadbi i to se raeni dopalo kao čoveku od doraaće krvi. A on zapo pa mi kumuje svako veče, Tako nešto jače od devet meseci. Ja pomislim da je meni može biti tako pisano i ćutim mudro, A on mnogo jede, a zimi se greje uz samu furunu. Pije ko majka. Ženu mi nije diro, to moram da priznam. Posle mi se rodijo sin, Ajde 1 da mu damo ime. Borko obavijo poso bez greške. Onda ja njemu kažem: Je li dosta da mi kumuješ? A on lepo rasuđuje i meni će: Srbo, dete smo krstili pred zakonom, ajd sada i pred bogom. Ja ne bi ali on navalio i ne pušta me iz šaka. Naposletku ja pristanem. Odemo kod popa i on mi uze tri iljade. Onda smo mesec dana i još iače pili rakiiu i vino, stokn klali i jeli kolko ti duša išće. Pade Borko u posteIju na jedan dan a meni laknulo, Ali oćeš, on se pridiže sjutradan i neće da makne ođ astala. Dok sam ja dete povijo on zaklo vola i pozvo celo selo. Ja pomislim, kud je sve bilo neka mu i ovo. Nije mala stvar roditi muško, I pustim ja da se kuća veseli nekoliko nedelja. Mada me još onda stezalo oko srca zbog vola. Prođe i ovo, dete se uspravilo I na noge i već mene prepoznava i vata za džoke. Veseo ja i ona !

moja žena, a veseo i kum. Onda ja kažem: Borko, nešto sam razmišljo, dosta si bijo kod mene. Borko malo oćuto i kaže da nisam potrevio najbolje vreme da ga teram iz kuće jerbo je ladno u polju. Ja se smilujem na njega | i postim ga do proleća. Ramo se kod mene koliko ga volja. A pijo ko majka. S proleća ugrijalo sunce i ja kažem Borku: Sada je lepo vreme. I otišo bi on da mi žena ne pade u nesvest. Kaže Borko: Oće opet da rađa, Te on ostade da bude i dalje kum, Žena se porodila i to muško. Borko kaže: Ne budi cicija, muško je. A da je žensko manje bi koštalo. I jopet krete. Prvo pred zakonom, a posle pred popom. Uzo mi ovcg outa četir iljade. Odoše dva vola i sto kila rakije. Vidim ja, ode kuća sasvim. Borko neću više da kumuješ, kažem ja. Ali on ojačo ko čovek i preti pesnicom. Selo na njegovoj strani pošto svi jedu i piju. Prošlo ovo nekako. Ja velim da i Borko malo radi pa da se šteta što pre nadoknadi. On uzo motiku ali nema pojma. Zamane ko da ponjavu trese. Bijo nesposoban ko niko i ja mu kažem; S»di još tri dana pa da ideš. I on sedeo i lenčario četir dana. Posle se dvajes dana skanjerao da krene, Te bole ga stomak, te mu muka u glavi, te nema cipele. te nešto nije u redu sa očima. Vidim ja čeka da žena jopet zatrudni. I, žena stvarno -zatrudne. Ja kažem ženi da ne rađa kako ume i zna. A ona kaže da je to moja volja i što nisam ranije raislio. I još me sudi da sam bez duše za decu. Porodi se ona a Borko uze nož i ide da kolje stoku. A ja stanem na put i kažem da neću da dete krštavam i neka ostane bez imena. On malo kao üblede i ode nekuda. Ja taman pomislio da je otišao kad evo ide on sa celim selom sproću mene. Prave mi belaj što idem mimo sveta i decu ne krštavara. Onda sam moro da ih pustira u avliju da kolju koliko oće i da se vesele. Borko jede i pije ko majka. Ja onemio 1 nije mi do života. Zakon ni prstora da mrdne. Posle ja više neću sa ženom. Ona malo kukala pa počela po selu. Kaže: Srbo, ne mogu ja da

mi budeš ko rođeni brat. Tu se pogodimo da je ja napustim. Ona veii da joj je žao zbog dece i i ode. I za inat kumu Borku neću da se jopet ženim već švrljam kako me je volja. I on svatio da više nije kum. Podraikivao me da mi se žena vrati ali ja msarn pristao. Neću, Borko, neću da kumuješ pa makar osto napušten. On malo razmišljo i pošo da se spremi za put. Aii, vraga, Meni omakne sa jednom iz sela i sad oće njezina braća da me streljaju za pnmer ako je ne uzmem za se. Borko to vido i osto u kući, Ja kažera da Borko ne bude kum nego neki Tikomir. Ne jede mnogo i lepo se ponaša. Ali celo selo oće Borka zato da ira peva na svadbi i kao on je već iskusio u tom poslu pa da ne kvarimo red. Ja kažem da pristajem. I on počo svoje. Prvo venčanje pa posle krštenje pred zakonom a malo kasnije pred bogom. Vr.—m se za glavu i pitam kojekoga za savet, ali svi ćute i uživaju ha mome imanju. Malakso sam i posto ko kost i koža. Cisto drugi čovek. Onda ja pošo u proleće da krčmim rakaju u Beograd. Kažem Borku da mi pripazi ženu a ženi kažem da je Borko napas i da se čuva. A ako on nešto pokuša da mi javi a ona malo da ga zadeva pa da on okuša a ja bi posle na sud jerbo je to način. Smislio sam bijo dobar potez. Ali žena ćuti i ne piše. Ja švrljo po zemlji samo da on pokuša nešto pa da se upeca. I dođem kuči tek u jesen. Pitam ženu je li on napadao na nju a ona kaže da nije ni prstom i smeje se. Vidim ja da sam negde pogrešio. Pitam Borka što se žena smeje a on kaže da nema pojma i pita jesam li prodo rakiju. Tako je to bilo. Ako ima neko lek, ja bi dobro platijo. Da sam znao ne bi ga pušto da prigvlri u avliju a još manje da vršlja po mom ambaru i posedu. Ovako se odomaćio i sađa svi kažu: Eno, ono je Borkovo imanje. Ispalo da sam ja njegov kum i da me on primio pod svoje da ne crknem u blatu. I još kaže da sam loš kum što ne umem da pevam i da ne pijem ko majka.

MILIVOJE MAJSTOROVIC

KAD BI SVI PROSJACI SVETA...

Gosti prose domačine, domačini iznuđuju goste, pozorišta prose publiku, potrošač: prose popuste i rasprodaje, mfadioi prose devojke, žene prose decu, rauževi prose Ijubav, ludi traže zbunjene, vlast prosi odanost, osuđenici pomilovanje, homoseksualci milovanje, trgovci trž šte, novinari nesreće, političari glasače, glasači prava i slobode, policija prosi demonstrac'ije, demonstranti podršku širokih masa, zaposleni platne razrede, ne-' pismeni školske razrede, pismeni prose hleb i cirkus, zavedeni razumevanje, podvedeni filmske reditelje, zapušteni prose roditeIje, roditelji stipendije za decu, preduzeća prose zajmodavce, franak prosi marku, dolar naftu i druge iskopine, Izrael prosi smrt Arapa i obrnuto, poljoprivrednici kišu, prodavci turizma stmce, ribari mesečinu, Ijubavnici gradsko zelenilo, vojn ; stratezi pustinje, studenti prose stan 1 hranu, studentski domovi društveno staranje, grupe građana prose firme, firme prose osnivače, železnica Gord'ja da preseče beogradski čvor, izrabljivači pro se kolonije, izrabliivani pokojne teoretičare socijalizma, šverceri prose pod'zanje carina, spoljnotrgovinska preduzeča isto to, domaća industriia takođe. radnička klasa naprotiv, Davičo prosi Markovičevu glavu, Artur Miler društvenu jednakost, nacionalne manjine traže društvenu nejedna kost, nacionalne več’ne demokratski centralizam, partija traži sveže krvi, rat prosi mesto za gostovanje, deterdženti prose domačice, industriia čelika potrošače tenkova, divlie ž’votinje prose lovostaj, domače prose da budu prerađene u sunu u kockicama. tapkaroši orose umetn’čkije filmove, publika prosi zabavu, umetnici prose publiku, svi se prosimo u krug i to sve brže. UCIMO OD PROSJAKA Pmsiac ; prose svesno i iavno, a mi svoje prosjačenje krijemo i od sebe samih. Oni su profesi-

j onalci, a mi se spotičemo po mraku neprosvećenosti. Prosjaci su kvalifikovani majstori svog zanata, a svi mi radimo na divlje, amaterski i nedozvoljeno. Prosjaoi rade staloženo, a mi umiremo od infarkta, tromboze, dečje bolesti lev’čarstva, raka na plućima, od dželatove ruke (ili puške), od mladalačke šizofrenije, od podizanja standarda, od progresivne paralize i drugih neizlečiv’h bolesti našeg vremena. Prosjački zanaf je najstariji, sarao su oni džentlmeni 1 ćute, dok rai verujemo u kurve (one tvrde da je njihov posao najstariji). Eva je prvo moljakala Adama da übere jabuku, a prokurvaia se tek posle Izgnanstva iz raja, zbog loših životnih uslova. Prosjaci su raeđunarodna sila. Imaju razrađenu ideoiogiju i me tođe, lako se prilagođavaju svim promenama vremena, nagomilaii su iskustvo svih generacija i jedini uvek posluiu s dobitkom. Za nas početnike bilo bi preterano glomazno da proučavamo živote znamenitih prosjaka, opštu i nacionalnu istor’ju prosjačenja i usko stručne metodologije pojedinih oblasti. Dovoljno je za početak da se istakne i obrazložd nekoliko najvažn’jih pravila o izboru mesta i naoina za prosjačenje, osnovnim pripremama i veštini izbora žrtve. PRIPREME ZA PROŠNJU treba da se obavljaju potajno, da ne dođe do raskrinkavanja usred obavljanja posla i plaćanja profesije u celind. Osnovno je u pripremi da čovek istakne svoja jadna mesta. Naisigurnije je glavu. Ko je übogaljen u glavu, obezbeđen mu je poslovan uspeh. Zatim, nesreča. LJudi hoče da je oteraju što dalje od kuće i vole i da plate samo da ode. Covek treba da se oliči u nesreću i da rupi pravo na vrata. Ostalo je lako, jer je žrtva več upecana. Ona ponekad neče da se pojavi. Onda je treba vrebati, pa hvatati na prevaru, više privatno. U- ' niforma odl'čno prolazi, Cim neko vidi un formn, hoče da ie ! podmitd, da da napojnicu. Obično 1

ne mora ni da se traži, jer svi daju sami, računajući da se u uniformi bedno ž vi, a u čdn i ne pogledaju. Ako niste u profesiji s uniformom, možete da se uniformišete u obično radničko ode 10, farmerke i bradu, ili prosto, u crno odelo, prema izgledu i navikama svoje cenjene ličnosti. Sve to može da prođe kao uniforma. Skreće se pažnja da boja kože ne može da se smatra uniformom, otkako su ukinute rasne predrasude. čak ni u pasivnim krajevima koža više nije legifmacija. VREBANJE I LOV ŽRTVE su glavni deo posla. Svako je danas pitencijalna žrtva. Prvo dolazi procena. Merka se ona žrtva od koje najviše može da se izvuče. Ona se najlakše lovi kad joj je nezgodno. To je kad je u otmenom društvu, sa ženskom, ili u krađi. U tim slučajevima treba da se prosi s razumevanjem. sa- j učesn oki. Ako se vidi žrtva kako | se kaie što se recimo. razvela, izgubila voz, ili se greškom na- J pila, treba da se prosi s visine, sa svešću o svom ugledu, Ako žrtvi sve ide kako treba, to i n : - ! je neka žrtva i treba mnogo da joj se umiljava za male pare, pa je bolje manutii se ćorava posla. Najsigumija žrtva je kolega. Nje ga pročitate, prilepite se i bez muke postignete da se sve deli na pola. U isto vreme, pazite dok radite da se neko vama ne prilepi. Mesto za očekivanje žrtava birajte prema sebi, da vam ie udobno i da vas tu ne očekuju. Najbolja su mračna mesta i nepredviđena vremena. Kao u ra tu, važno je zbuniti i okupirati na brzinu. Posle je i priiateljstvo dovoljno da se održi isprošeno. U NOVOJ GODINI će kao i do sađa, od samog početka da vas vrebaju kao žrtvu razni uinesrećmi i uniformisani kolege. Dokle da budete samo žrtva? Posta’-ite svesni i s f upite u akciju! Koraksmeio u nova prosiačenja! žel'mo vam mnog radnih uspeha u Novoj D7O. godini.

T-AZAR STOJANOVIC

NAROD

Glasovi da narod grca, sve više i više dopiraihu do carskog dvora. »Beda« kažete ramlsli sc car. Sta je to: »beda?« Beda je nešto izmišljeno potrud še se da mu objasne dvor jani. Hoću da je vidim. Ako je izmišJjena hoću da je vidim požele car. Najveći, najpoznatiji carski umetn:k zađe u narod i posle nekog vremena donese caru platno na kome beše u grandioznim razmerama nacrtana narodna beda Divno pohvali ga car. Divno. Umnož te je u stotine, hiIjade primeraka. Rasprodajte to narodu neka vidi da smo upoznati sa njihovim stanjem.- Neka vidi da saosećamo. Sliku umnožiše tako, da dođe jedna beda po glavi stanavndka. Jeste beda reče narod. Ali je neuverljiva. Uramite je naredi car. U zlatan ram! Jeste beda reče narod. Ali je neuverljiva. Naiša je bezgrandč na. Sve su pokušali mudri ijudl, ali narod sliku n ! je kupovao. Sta je ovom narodu? čudio se car. Pa mi bi vam od tog novca pođigli standard. Vreme je prolazilo. sldku su nudili u razn m formatima i na razne načine, ali je narod uvek govorio: »neuverljiva je«, »neuverljiva je«! Taman je car hteo da natruči drugog, boljeg slikara, ali jedne večeri dođe nekakav starac, čovek iz naroda i reče caru: Svetla glavo mudrosti puna! Ja ću da rešim taj problem. Sldka je dobra, samo ne umete da je umnožite lepo. Htede poglavar đa naredd sve kako bi starcu izišli u susret i pomogli mu u njegovim naporima, ali ga starac samo zamoli: Ne, plemendto ime. ne. Ja i ti ćemo sami to da svršimo. Pridrži ovu sliku dok je ja budem fotografisao... Sa unmožavanjem ćemo lako. Ali kako da je pridržim kad je teškai. Stani iza nje i pridrži je bar jednom rukom... Car uradi kako mu bi rečeno, tako da se na fotografiji raogla videti i careva ruka sa porodičnim prstenom. Sliku umnožiše u mnogo primeraka. Oseti narod blagost careve ruke i slika se rasproda veoma brzo. Car je iza nje govorahu Ijudi.

DUSAN JAGLIKIN

Interpretacije

RELATIVNO Kako si mogao da pađneš na ispitu kad su bila tako laka pitanja upitah cimera, studenta elektrotehnike. Otkud laka, pobogu, začudi se on. Profesor hoće da mu za pola sata ispričaš ono što je Tesla godinama studirao. TEŽAK SLUCAJ Moraću da pođem kod psihiI jatra. Počeo sam da haluciniram. | šta je prijatelju? Na ručku u studentskoj mej nzi sam u tanjiru video veliko parče mesa. RAZUMEVANJE U autobusu 36 pokušao sam da se udvaram dobro držećoj dami: Ostavite me na miru, progovori ona. Ja sam Časna žena. žao mi je. I meni, odgovori ona. DUSAN SAVIC Jedna od poruka Đorđija Vukoviča: Pazite rektora! * * * Na pitanje jednog saradnika zašto ne p ; še »oštrlju poeziju«, Miljenko Žuborski je odgovorio; »Ja državu ne diram, pa ni ona ne dira mene. Živimo u simbiozi kao dve štetočine.« ISPRAVKA Tehničkom greškom u prošlom broju nije objavlieno ime autora karikatura: Dejana MiMća. CIKLUS ZVANI »CIRKUS«

Miljenko Zuborski

12. FAKIR Dok muzika svira evo i fakira On izvodi patnju uz kiavirsku pratnju Zaigra pa skoči 0 pod tresnu oči Veselo zapeva pa pokida creva 1 još meso pride sa kostura skide »Pripade nam muka« gledallšte kuka. Da bližnje uteši fakir se nasmeši: »MoMo bih Ijude da tišina bude.« neka se ne boje telo nije moje moje je načelo da pozajmim telo«,

IMITATOR Psujući nas glasno zbog slabe posete pustiše da nam se rauzikanti svete. PrekinuvSi svirku vrlo sličnu kugi uđe čovek što je ogledalo drugih Ovaj tako dobro IJude podražava da se nikad ne zna ko je ličnost prava. Dok nam imltator vešto krade lica nas naprosto nešto za srce golica Taj majstor uonšte niie čuo grdnje već opštu zahvalnost zbog njegove sprdnje Smejasmo se slatko gledajući njega zabave je bilo stvarno preko svega. Od tuđe sramote svakome je miio 1 nikad nam nije tako lepo bilo. Vladala je radost, smeh 1 dobra volja dok smo se u njemu ogledali spolja. Završlvši veđro ovu maskaradu imitator tiho promrmlja u bradu: »Sigurno bih bio pokojan đo sutra da ste nešto sebe videli iznutra«.

MALI OGLASI

MOLE SE PACOVI DA BLAGOVREMENO NAPUSTE BROD KOJI TONE. LEUKEMIJA P. ODRŽACE PREDAVANJE NA TEMU »ZDRAVO DRUŠTVO«. PETAO KOJI JE NAJAVIO ZORU, SKOCIO JE U BUNAR KADA JE VIDEO KAKVA JE. MOLE SE PEŠACI DA I U JEDNOSMERNIM ULICAMA PAZE NA OBA PRAVCA. NARODNOM HEROJU N. N. PREVRNULE SU SE KOSTI. HAJDUK STANKO TUŽI JANKA VESELINOVIĆA I TRAŽI VELIKU ODŠTETU ZA SVOJ LIK ISKORIŠĆEN U ROMANU. MOLE SE SATOVI DA USKLADE SVOJE VREME SA DRUŠTVENIM CASOVNICIMA. JOSIP BRDARIĆ

Misao jednog politicara Vodićeme demokiatski diialog sve do konačnog obračuno ll

STUDENT ,z^TSr POSTANSKI FAH 692 UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM ALIJA HODŽIC, ALEKSANDAR ILIĆ, KEMAL KURSPAHIC, RAJKO PAVICEVIC, MILISAV SAVIC. LAZAR STOJANOVIC GRAFIĆKA OPREMA FLORIJAN HAJDU GI.AVNI I ODGOVORNI UREDNICI: ALEKSANDAR ILIC I ALIJA HODžIC IZDAVAC UNIVERZITETSKI ODBOR UREDNISTVO I ADMINISTRACIJA BEOGRAD. SVETOZARA MARKOVICA BROJ 79/11 TELEFON 645-894. TEKUĆI RACUN UNIVERZITETSKI ODBOR SSJ BU ZA »STUDENT« 608-8-32-10. GODTSNJA PRETPLATA 8 DINARA: ZA INOSTRANSTVO 18 DINARA. STAMPA »GLAS« BEOGRAD, VLAJKOVIĆEVA BROJ 8.