Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

24 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

у Берлину је ту посету окарактерисао овако: „За време овога царевога излета у Конопиште, немачки амбасадор у Лондону добио је наредбу да умири лондонску владу што се у пратњи царевој налази и велики адмирал фон Тирпиц; та посета нема никакав војнички циљ“. Ко би још веровао да је велики адмирал Тирпиц — онај који је за време Светскога Рата био за подводни рат без милости "отишао у Конопиште само зато да мирише чешке руже

Из депеше коју је немачки посланик у Бечу, фон Чиршки, упутио у Берлин, то се донекле види. „Грофа Берхтолда је позвао надвојвода Фрања Фердинанд, после одласка Њ. В. Цара. Министар ми каже да је Њ. Ц. и К, В. наследник врло задовољан посетом царевом. Они су претресли сва питања, и у њима су потпуно сагласни“. Из забелешке коју је сам цар Виљем П ставио својом руком на овоме бечкоме телеграму, види се да је било говора о томе да се Румунија одвоји од Србије и од Русије. Гроф Тиса није испунио обећања да ће Румунима у Трансилванији дати велике уступке. Он им није дао ништа друго него лепе речи. Због тога цар Виљем ставља ове речи на телеграм свога бечкога посланика као примедбу: „Тиса не може због своје политике, која у румунском питању утиче на спољњу политику Тројнога Савеза, доводити у питање ову последњу“. Фрања Фердинанд је још енергичнији: „Не треба гледати шта раде оне.. у Пешти, где сваки ради против Аустрије. Тиса је диктатор, ради кога ће се ствари споља заплести. Не да Румунима у Трансилванији ништа, па због тога Монархија може изгубити Румунију као савезника“...

После овога састанка у Конопишту, у Бечу се пожурише с израдом онога започетога мемоара за немачку владу. Текст је дефинитивно утврђен. У њему су три тачке: Румунија, Србија, Русија; прва и трећа су главне. Питање о држању Румуније је "на широко изложено, па се завршава овако: „Али очигледно је да досадашња тактика мирнога очекивања и пријатељских прекоревања није имала же-