Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С,Х. С. 29

највеће европске кризе“, говорила је ерцхерцогиња Марија Анунциата. А разочарани несуђени таст ерцхерцог Фридрих опет: „Он сваки час пада у јарост, спопада га беснило, а она га његова ненасита вла- · стољубива жена заслепила. Ко зна да он неће послати ђаволу Прагматичну Санкцију, наш статут, и поставити свога сина за наследника на престолу Хапсбурга“. Већи део његових слугу били су преобучени болничари који су били поред њега, са знањем његове супруге; она је, изгледа, знала какво је било стање њенога супруга.

Бивши француски посланик у Бечу, Алфред Димен, један ретко прав и добар човек као и дипломата, дао је описе своје прве аудиенције, код Фрање Фердинанда. Г. Димен је тражио пријем одмах пошто је био примљен од цара; одговорили су му да је наследник престола често дуже одсутан, али да ће га примити чим се прва прилика укаже. После пола године достави се полуслужбено француском посланику да се чуде у Белведеру (у двору Ф. Фердинанда) што још није тражио аудиенцију. Г. Димен потражи опет писменим путем аудиенцију, али до-– бије исти одговор као и први пут. Тек после годину и по дана добио је позив, и то усмен, и на брзу руку. Једнога вечера упаде један дворанин у француско посланство, изађе пред посланика, и по наредби Ф. Фердинанда позове га да одмах престане у Белведер у аудиенцију код Ф. Фердинанда и војвоткиње од Хоенберга. Пријем је био врло обичан и баналан. Разговор се кретао о времену, здрављу, о деци, о Бечу и његовој околини. Паланчани би били на првоме сусрету, причао је Димен, овако досадни и збуњени. Престолонаследник је говорио доста рђаво француски. Француски посланик је мислио да је Фрања Фердинанд оваквим опхођењем хтео да покаже разлику и одстојање између једне старе монархије и једне републике.

Српски посланик је имао горе искуство. Њега наследник престола није никада примио. Он је у децембру 1912. тражио аудиенцију редовним путем,