Šumadinka

3

ђем -b, epb, онђ e живми романЋ и онђ е наликЂ на оне кои пјтјн ), па кадљ се врате кући преповедаго, да су бмли на краи овогћ света, и да су на други светЂ баца.ш камен ћ. Чимх. се разсване, прекинемо мм разговорт. ст> онммђ бнскимЂ ШтудентомЂ, и почнемо се спремаги за пут -b, међу тммђ изађе газдарица и донесе намт. пасоше, и каже намЂ да iofi за све дугуемо седамЂ праиски сребрнм гроша, и шестЂ Фенига, и чудила e се кадЂ нисмо хтели да чекамо, да намЂ врати три сребрна гроша натрагЂ. Mw смо се чудили тои евтиноћи, ерЂ ту е све бмло срачунано, и вечера и слама и спаванћ и псовка и вика. Аидмо — спр емни смо и готови смо да изађемо изђ ове тамне собице, кон е се и теби зацело досадила. Но напоследку баремЂ да рекнемЂ и едну лепу речћ о тои газдарицм, да непоммслишЂ да е се са свммђ претворила у двоножно живинче. КадЂ смо пошли изпратила насЂ е до врата, и молила да ioiS опростимо , што Hie кадра бмла да насЂ дочека, као што е требало, Шлама iofi е опроCTio, алн а немогу iofi никадЂ опростити, не, сбогЂ тога што самћ на слами спавао, и црнЂ непеченЂ хлћбЂ ео, него што е она и нћна меана, узрокЂ овогђ дугачкогЂ писма , а сигуранЂ самв, да iofi нити нећешЂ опростити , ерЂ ће те ово писмо намучити и одкинути одђ твои навлепшш часова одмора, ерЂ самБ уверенЂ да ћешЂ га читати и читагоћи све ћешЂ се надати да ћешЂ барЂ штогодђ наћи што 6бј валлло, или што бм баремЂ и!Оле лепо бмло, но л ти ево изкрено кажемЂ да ћешЂ се бадава мучити, шта си нашао до ове меанице то ћешЂ и далћ наћи, само лепше дочеке. (Продужеше c.ifc.ij'ii.)

СВЕ е ПРА Н ПЕПЕО. Пра и пепео, то е АлФа и Омега, почегакЂ и свршетакЂ човека. И човекЂ, — Tafi пра и пепео кои има руке и ноге — ммслида нешто вмше вреди него една гомилица пепела, и тав истмб пра и пепео чисти пра са себе, а онђ шта е друго него пепео н пра одђ различногЂ брон година, па се опетЂ бои оногђ елемента изђ когђ е произишао, и у кои ће се претворити. Пра и пепео, и то оће да е безсмртно ! Пра и пепео , и то оће да има некакву свого исторш! Пра и пепео и то оће да се одриче или призна Бога! И таи пра и пепео оће да има новаца! •Да, —■ свагда о лгоди ! требало бм да ioraTe сипате пра и пепела по глави. — Ако сте лготити, поспите се пепеломЂ. Ако взсђ глава боли, поспите е пепеломЂ. Ако сте залгоблћни узмите свакогЂ сата по едну кашику пепела и престаго уздисаи.

®4s>ако вамЂ поверителБи, донесу конте поспите ifi пепеломЂ. Ако имате каквм MMcaifi кое васЂ на танакЂ ледЂ воде, брзо пепела! Ако сте шнни, пепела. КадЂ оћете да изданете вичите пра и пепео на помоћЂ. Ако немате новаца а вм метите пепео у кесу. Пепелава Фарба то е свеобшта застава човеч!е судбине! и она се по наиболћ и наидалћ држи. Пра и пепео! пра и пепео! све е на свету пра и пепео! — О колико морала лежи , кадЂ човекЂ погледа на едну гомилицу пра или пепела! — Колико суетнБ1 надежда, колико потрошени новаца, колико угашени изкрица! — Пепео, то е идолђ еднакости, онђ се непознае, или е одђ сировогЂ дрвета, или е одђ поносногђ кедра, или одђ какве врбове кладе. Пепео одђ престола Луи - Фнлипова неразлику е се ништа одђ пепела изподђ черге. •—• Пепео непознае се бмо онђ одђ царскогЂ скиптра или одђ слћпачке штаке. Ко бм могао по малои гомилици Наполеоновогђ пепела познати , да е подђ нћговммЂ ногама тресласе земла. Пепео! Пепео! Пепео! О лгоди! гасили b&i ватру колико му драго , опетЂ ће све 6 бјти пепео. Ваше лепе палате 6 б 1 ће пепео, — ваше круне и златне алБине , бм ће пепео. Вм сви и взшђ породЂ 6 б 1 ћете напоследку пепео. Зато заран^е јоштђ оканите се сваке суете и титуле и место што се зовете садЂ БлагороднБш Господинђ или ВмсокоблагороднБ1и Господинђ да се зовемо наиболћ: пепелнвБШ , ерЂ то е наисходши титула за човека. И оваК пепелнвми дописателв, о лгобезнм пепеллви читателБи, шалћ пепелнвомЂ учердничеству, да ове пепелаве забаве у пепелавои Шуиадинки печата. >1. А. Сииићв.

ПРАВБШ ЕНГЛЕЗЂ. бданЂ нћмацЂ у Лондону уђе у едну каФану, и будући да е бмло ЗБ1ма то стане поредЂ оџака да се orpie, поредЂ нћга седјо е еданЂ енглезЂ и удубјо се у читанћ новина, и пепео врућв одЂнћгове цигаре падао му е на пруслузЂ, а онђ е читао еднако. Нћмацв како види примћти му одма учтиво : „Господине пепео одђ i\irape пада вамЂ на пруслукЂ." ЕнглезгЂ га и непогледа. КадЂ опетЂ падне пепео енглезу у недра, немацЂ му опетЂ то исто каже, но ЕнглезЂ га само погледа па продужи опетЂ пушећи свое читанћ. Наипосле кадЂ се почне пруслукЂ пушити повиче НћмацЂ: ,/Га за име 6o^ie Господине изгоре вкмђ пруслукЂ." На то се ЕнглеЗЂ продере: „Та окан' те ме се већЂ едаи-