Šumadinka

■=sa? 34 -CCf®

нб1овб животђ него таи твои санљ. МилшнарЂ међу своимђ новцнма санл да е срећант., фииософђ надЂ отвореномљ кнбигомђ сђ двоимђ наочармма ммсли да е будант. и да е цео светЂ на онаи листићљ apTie CKynio, али опетљ то ништа друго нје него твои сант>. Кралв кадт> се са свога престола обазре, и илдде капа предЂ нћговимљ погледомљ скидаго се, ммсли да е полубогЂ, и да е све што у HtroBoK држави има, створено за нћга; али то опетЂ ништа друго Hie него твои сант>. Лгоди веселлцм, кои су свомђ животу само уживанћ и веселћ за цћлБ положили, и кои се свему осталомЂ свету смего, мисле да су наипаметше избрали начинЂ свогђ живота, али то све опетЂ ништа друго nie него твои санЂ. Мн путуемо и мнслимо да смо задоволБни и срећни, али то све опетЂ ништа друго Hie, него твои санЂ. ЧовекЂ, продужи ми онђ далћ, ништа друго Hie, него свон собствена лажа, и нико на свету не бБ1ва одђ другогЂ толико пута преваренЂ, колико одђ самогЂ себе. И млоги се сећаго шште оногђ старогЂ лепогЂ грчкогЂ изречен1"л: „Познаи себе," али слабо ко дублћ о томе мнсли , — и млоги мнсле и убћђени су да познаго сами себе, али тммђ самнмЂ убћђенћмЂ о томе вараго се страшно, и што се в Б1ше труде да познаду саме себе, тнмђ се далћ одђ себе удалаваго. И сваKifi човекЂ гледа на другогЂ, и мнсли у себн ,,ала таи и таи непознае себе, или ала е таи и таи така†и така†човекЂ.'' А онђ е можда илнду пута у томе гори. To е едина препрека човеку да неможе самБ себе да позна, што себе увекЂ сматра сђ лепе стране, а све друге и лгоде и ствари сђ рђаве. И то е една велика срећа, што лгоди немогу сами себе точно и вћрно да познаду, ерЂ онда бн свакш готово познао у себн све оно што на другима мрзи. О колико самБ н пута слушао, гди шнница говори противу шанства, и грди и ружи друге шлнице; колико самБ пута слушао гди еданЂ човекЂ оговара оне исте слабости на другоме, кое онђ има. ЧовекЂ се уовомЂ свету тужи на ласкателћ, а ceaKin е себн наивећш ласкателБ; човекЂ се тужи на неправду и неистину, а неће нигда да трпи, да му се правда или истина у очи каже. — Мм често чуемо да се говори или пише: прошла су златна времена, времена искрености и поштенн, времена истине и лгобави. — То се само говори , али веруи ми она нису никадЂ ни бнла, човекЂ вавћкЂ мнсли да е оно болћ, што Hie кодђ нћга, вавћкЂ уздише за старнмЂ временомЂ а узда се у ново време. Но н веруемЂ да су сва времена бнла као наша, ерЂ су сви лгоди бнли као и мм. " Онђ е roBopio , а а самБ ћутао и чекао самБ, докђ се онђ умори , па онда да н говоримЂ, и тако меннли смо се у говору, и ни смо ни осећали дужину нашегЂ пута или уморЂ ногу. РазговорЂ свако путованћ млого прекрађуе и олакшава. ПутЂ е бно лепЂ и свуда насутЂ; сђ обе стране бнле су

засађене лепе воћке, — зреле крушке и лбуке сме" шиле су се са свои грана на насЂ , но мн ш само погледамо па прођемо, и свакомЂ путнику свеедно е или гледао у ово право зрело воће, или гледао моловано, ерЂ свуда поредЂ пута кодђ сваке четвртЂ милћ стое колебе , и чувари чуваго да не бм путникЂ кого ибуку или крушку одкинуо, да жеђБ загаси. — Идући крозЂ ^те редове зрелн лбука и крушака, могао самБ чуствовати како е бнло Адаму у раго кадЂ е гледао лепе лбуке а Hie смео узбрати, и правдао самБ савршено Евино преступлеше —• О трбу! трбу ! Тн си узрокЂ да човекЂ Hie више у раго, за лгоба†твого, одрекао се човекЂ раа, за лгобо†твогоо трбуше! преступјо е човекЂ 6o^iro заповедБ, па за лгобавБ твого зашто не бн л престушо човеч1го заповедБ? Мнслећитако зауставимо се кодђ едне наилепше абуке, подђ нбомђ зеленила се рудина, у полго жнћли су лгоди, мн спустимо наше штудентске телећннке сђ леђа, и метемо ш у ладовину, па почнемо онда бирати на когои су грани наизрел^е нбуке. Шлама увати за едну грану а а за другу, ч тако загресесемо сву воћку, и абуке су као киша падале. Међу тнмђ дође и чуварЂ, но мн нисмо нашЂ посао прекинули, него смо далћ тресли и бирали кое су лепше. Таи чуварЂ 6 бш е наликЂ на човека. Чимђ дође каже намЂ доста учтиво: „Господо моа, а несмемЂ то гледати, да вб1 такву штету чините." „А тн зажмури!" кажемЂ му л и бацнмЂ петЂ праиски гроша. О ! — погледаи како е човекЂ у свакои маленкости кукавица! Онђ узме тш петЂ грошића, скине капу, и понуди се да намЂ иабере наилепшји абука, непрестано уверавагоћи насЂ да онђ то проти†свое % дужности чини. — Одавно лгоди говоре и пишу да е «чо,рекЂ маимунЂ, али а бн му дао едно благородше име , човекЂ е пасЂ, ерЂ дотле лае на тебе, докђ аду штогодђ небацншЂ, па онда не само да нел^е, него шштђ се и умилава. Ето ти тог' чувара —• така†ти е свак1и човекЂ одђ наивећегЂ до наиманћгЂ, одђ наиучешвгЂ до наипрост1егЂ. Оваковн случаева наћи ћешЂ између С уд1н и парничара, између министра и владатела, у обште између свно класа лгод1и. — И то већЂ Hie никакво чудо. И шштђ мало па ће доћи време, гди ће подђ томђ речи : notareut , бнти понаTie порока. Продужимо наше путованћ далћ, нашЂ се разговорЂ менао , но наивнше разговарали смо се о милама колико смо прошли и колико шштђ имамо да прођемо. Прођосмо Бисмарк, кои е прилично и сђ кућама и са ношнбомђ и лгодма изгледао, то е мала варошица. Мн смо се ту врло мало задржали, па онда поредЂ Плевна, Белига, Новога и остали млоги села, кон као што видишђ имаго славенска имена дођемо у ПасевалдЂ на ручакЂ. То е приличанЂ комадЂ пута одђ Наикирхена до Пасевалда, ков смо мм наивише зато тако брзо прешли, што е ПасевалдЂ прилична варошица , гди смо се