Šumadinka

-rar -S($

ЧовекЂ више на творца неиичи, Саио iouiTe што га име дичи, И споиинћ проиашену цћлв. Лети горе до неба вмшнћга ! Траши себи ти света иепшега, Немои више озго падати. Ил' не Орие, о, нечини тако, ГиаданЋ трбу и тамо е пако, Лепшећу ти небо казати; Вини твод осиабдћна крииа, И преиети преко мора тогђ ; И доиети до дунава Tia До милога отечества могђ. Синови су ту природе миади, Ту ми нећешЋ скапати одђ глади, Не иет' кђ небу и немори крииа, Наделгде су тамо празне све. Иди земиви што e и мен' мила, Сва обиивностЋ тамо чека те. Бадава е звездам' иетит' rope, Ka,vi. насЂ бћде овд' на земићи море. И мен' када каква туга наће Ин' ми бћда каква загрози. Тада немамЂ н утћхе слаће, Нег' срба се сћтит' у слози. О Cp6io! наимилјб име, Ти напредкомЂ твоимђ утЕши ме! 1оштт> 6bi ти писао o гиадованн) ирскомт>, да Hie биио време ручку, те самв тако морао прекинути; а садт> после ручка миого блаж!е о томе мислимђ , и више самЂ разположенљ о мом-б путованго што годђ приповедати, него да ти иродужимБ бћду ирске. — 6рт> човект. о сиротинби и о гладовашо сђ млого већимљ осећанћмЋ пре ручка мисли, говори иии пише; него посие ручка. Али што се мене тиче , кадв се годђ сетимЂ Ирске иии IUne3ie, онда свагда презиремЂ читаву Фаиу овогђ деветнаестогЂ века. И заиста те две землћ и Босна трећа, застидиће Европу и просвету у Исторш наше садашнвости. Ни у овомђ писму нећешЂ ништа друго наћи, него едну недеиго дана мога жинота. 20. Августа рано поћемо напЂ двоица да идемо на островЂ РигенЂ, наше ствари оставиии смо све овде, и понели смо само што е наинуждше. Ми смо се били не само доволбно одмориии; него шштђ и путованн зажеииии, и зато наумимо до Штраисунда поиако да одемо, па оданде да се на островЂ превеземо. С' томђ намћромт. изађемо ми изђ граиФСваидске Kanie, но кадЂ смо хтели нреко канаиа да пређемо , видимо едну иађу гди се спрема и текЂ што ние пошла. И као одђ шаие и више из' игобопитства запитаиЂ кудЂ ће та лађа? — и иађарЂ одговори ми да иде у Пудбус' на островЂ РигенЂ, веће ако оћемо и ми тамо да ће насЂ радо повести, н придода, да ћемо тамо за 5. сати стићи ако

буде добарЂ ветарЂ. (О, како нема ништа на овомђ свету безЂ тога прокиетогЂ ако\) Л1и едва дочекамо, с' тимђ више што смо оваку прииику одавно тражиии, ерЂ паробродЂ недоиази нити стае у овомђ краго, премда врио често одђ Штетина и Свинеминде пиови у ИудбуСЂ. Ми променимо нашЂ пианЂ путованн, и закигочимо да ce преко Штраисунда вратиио, ерЂ смо били ради да и нћга вндимо. Седнемо на лађу, и одма се кренемо; добра три четврти сата пловиии смо канаиомЂ тимђ cnopie ишии смо uito е канаиЂ доста узанЂ и губи се миого вреиена при мимоииазенго иађи, садЂ се пакЂ чисти и поправлн , и говорн се да ће посие и пароброди моћи до самогЂ ГраиФсваида доиазити. Ова е наша лађа бшиа доста маиа, и саио е у едномЂ краго имаиа неки маии покривЂ, као колебицу , имаиа е добре катарке и платна, у остаиомЂ бииа е наиикЂ на бопшнчке лађе што свозе у БеоградЂ шлБиве и други ошавЂ. Притажателв иађе, • —■ когђ cmo зваии синворЂ капетанБ, ерЂ е по нешто та.панеки roeopio, — и нћговЂ синђ ЕрнстБ — дечакЂ одђ 13. година —то ти е биио све кои су на иађи радиии. НасЂ пакЂ путника биио е више: fl и Шиама, еданЂ трговацЂ с' еспапомЂ, два вандровца (башЂ кудЂ се годђ макнемЂ све на нби набасамЂ) еданЂ миадЂ поинкђ , ШтудентЂ изђ Братисиаве, и еданЂ лончарЂ изђ Пудбуса. У иађи осииђ нешто еснапа, и друге путничке ситнур!е, биио е шштђ преко 30. веиики каиена и н с' почетка поиисиимђ да на оноиђ острову нема камени, и да нашЂ синборђ капетанЂ тргуе сђ каменћмЂ, но посие каже намЂ да онђ то с 6 огђ бурћ носи, ерЂ кадЂ е лака лађа , а велика платна, може е ветарЂ у еданЂ ма преврнути. — Ти ћешЂ рећи боимЂ се ; »шта се мене тичу лончари, вандровци и каменћ , веће казуи како си путовао по Ригену и шта си тамо видио." Чекаи маио — то све има свои редЂ. И л ти зато све то напоминћмЂ, што ћемо сђ овомђ иађомЂ више се бавити, него са ономђ меаноиЂ у Наикирхену. (Прод^женјв сл^дуе.)

ОБИЧАНЂ 0ДГ0В0РЂ СУДШ. Селлкг, Л иолимђ господине, ел моа стварЂ свршена. Cydia. До четрнаистЂ дана дођи пакЂ запитаи! СелнкЂ. Ал' докђ н одђ могђ сеиа до-овде дођемЂ, има 14 caTiR. Ci/dia. Па добро, то свакш данЋ по еданЂ сзтђ п vtjh, и тако ћешЂ управо до 14. дана овде доспети! —- бси и ме разумео ? ДОМАћЕ НОБОСТИ. — ИразникЂ BocKpeceHia Христова, редко е кадЂ овако весеио у Београду просиав .гћнЂ. Зору