Šumadinka

Ш50.

ШУМАДИНКА

ЛИСТЋ ЗА

жтшжжтмштЋЊџ ш тешотет Учредник-b и издавателв Лгобомирљ П. НенадовиКљ.

Из^азн свакогЋ Че- ^ твртка. ^

НеоградЂ 18 Маа,

^ Ц^на в гоишн. 8, по) год. 4, а на три лес. 2 цв.

СЂ БОГОМЂ ОСТАИ! (СпоменЋ сестре брату у Воиводству.) Коа си ми мракЂ са чеиа Сосмћиват' знала — ти. Вазда драга. неувела. Сћ Богомћ остаи радости! —

Шче бмло грозе рата, Бћсно сћва пламен' штитђ; 6 кђ ранћнм . . . нвиска хата. . . Да 4iK ли ће меидант> бмт'?

БрзЂ ли беше мачв да трза , За правицу Србинљ младг.? Пмтаи срну е ли брза Кадљ извора тражи хладЋ !

Ал' слагаше србски санци Домовино MOH Tbl . Некруже те среће данци . Зато: cfa Богомб радости

Там' у лугу боровоме ■ Гди но среће царство c'a , Гдћ с' путнику несретноме У мождине сиплћ стра. —

Там садљ мон чезнн леће НекадЂ срећанЂ згушит гластв, Там' кипреса тужно цвћће Уплетаћу себ' у власв.

Шатљ голубче нађемв кое Блудећ' тамо дрвлћмЂ тимђ, Отишло искат' лшбе свое У гуканБма страгплБивимЂ.

^Од' овамо (нћм ћу рећи), ПрЈателБи буд'мо — ваи !

Скупа двое насЂ т \ н:ећи Сл_ушаћ' луне бледши саи !

Од' овамо, теб' ће мека Маовина станакЂ дат', Мое т' топло крило чека, II ту ћешЂ ми пландоват'.

Дћлићемо непокое. Пресуди i8 нама Богђ; Теби нема среће твое, Мен' спасеки нема могђ!

Д. Р. Србкини.

С Д У Hi Б А.

Ко годђ држи сл}ге, онђ зна да има и добри и рђави слугу. Ономђ добромЂ онђ дав болго плату него ономђ рђавомЂ, па и преко плате, о великимђ празницима, покланн му по штогодђ , неки опанке, неки емеше , неки алБИну, а неки и чита†парЂ алБина, а неки по нешто и у новцу, а ономђ рђавомЂ неда нико ништа више него само плату, па и ону му недае башЂ са свегЂ срца, ербо и ону незаслужуе. КадЂ тако бмва у поединимЂ домовима, колико већма треба да буде то у нашемЂ обгцемЂ дому, у правнтелБству народномЂ, и мирскомЂ и духовномђ ? ПравителБСтво мирско и духовно , nie ништа друго него нашЋ обши домђ, а служителБи нбиови , слуге тога нашегЂ обп ^егЂ дома у комђ имамо старешине Кндза у мирскимЂ и Митрополита у црковнимЂ дћлима. Све слуге обгцегЂ нашегЂ дома, зову се чиновницм , мирски и духовни. Они у свомђ реду имаго сви еднаку плату, и онаи кои е вреданЂ и способанЂ , вћранЂ и прилћжанЂ. као и онаи кои за све то немари, само седи као трутЂ у кошницн, и узима ону плату па еде и nie и спава. КадЂ се дакле кодђ приватни домова уважава и награђуе бола служба, загпто се то неби чинило и кодђ нашегЂ o6ujerb дома ?