Šumadinka

С9 %■€&. !fVs>

д%лен!в, како су се у тимх. судовима парнице бчле очистиле, и да су она од%леши кодђ нби остала, оии се неби задуго затрпали сђ дћлима, но будући су такова одћлен |'и опетљ одузета одђ нби, то ће се непремћнно опетљ затрпатн ст> дћли»ia, ако већљ небуду и до садт>. брбо се кодђ насљ сваки дант> дћла умножаваи> , а снага е за израђиванћ све она иста кои e била н у почетку кадг> е мало дћла бмло. Ila ће доћи време, даће и та два одћлеша мало бмти, и треба ће и по треће установлввати, и тако далћ, како буду потребе народне расле, као што и по другимљ државама има у едномљ суду по петљ, по десетљ, и по петнаистљ одКлен1а ков лгоди нису одђ беса установлввали, него по потреби дћла народни, да се бргке свршуго. ПакЂ су јоштђ и рачуноводства, као пупиле депозитне кассе и ране апсеника, свака за себе одћленјв, а кодђ насЂ е све то заедно у едномЂ Суду. НекЂ представи когодђ себи,, да судови наши мораго се старати и држати рачуне о пупилама, одђ вдне па постепенно и до двадесетт. година за сваку, а у томђ времену докђ се онђ едне избави колико iK ioiiiTB нови дође , па опетЂ оћемо да нам-b вданЂ судЂ и парнице и све то брзо изврушуе, ков заиста неправедно зактевамо. fl се радуемЂ да се толика дћла умножават како по судовима тако иу централномЂ правлен1*10, ерЂ то e знаш. да народв у свему напредув, само треба дати средства кђ тому, дасе то све извршуе, и да еднако напредувмо, а не да се затрпавамо и заостаемо натрагв одт> други народа.

ПУТОВАН® ПО ПРДИЗКОМЂ IIPIIMOI'IO, И UO ОСТРОВУ РИГЕНУ. (Друго иисмо.) (Продужеше.) Мм дођемо у Кнеже†Нгдшлосђ , кои е у сред-b зверивика на едном-b брежчпћу у доста чудноватомЂ мени баремЂ непознатомЂ строго одзиданЂ. То е здате Јоштђ hobo , и на среди има eцанЂ прилично високђ торонБ одкле е неописан' лепЂ изгледЂ на све стране. Mu одемо кодђ главногђ Шумара кои наст, задржи на вечери и конаку, наравно за свои интересЂ , epi> гостилница кои се прави за путнике гоштђ небеше готова. Осимђ овога лепогв полбскогђ увеселителногЂ здаиЈи, друге куће бнле су све одђ дрвета али врло сгодно и лепо направлћне. Mi.i не само да овде ноћимо „его 10 штђ н сутра (24. Авг.) останемо до ручка. ерт> е ге имало шта видити . и имало куда одати. После обичногЂ ловачкогЂ ручка гди нас' е иреко петнаестЂ путника присуствовало, кренемо се л и Шлама да.<1, , ко лепи предћли а наивише врућина

и купанћ у намештенимЂ малимЂ морскимЂ купатилама, а и у пространомЂ мору, бмли су узрокЂ те тогђ дана иисмо ни пуна три сата прешли , и тако морали смо у едномЂ маломЂ селцу кое се Бинцђ зове ноћити. То е селце мало, али немамЂ ти се шта на нћга тужити , врЂ смо се болћ почастили готово него нигди. — Каква е то частЂ тм бм може бити желго знати. Сва су ела бмла направлћна одђ млека, лн , воћа и по томђ донели су намЂ пунЂ еданЂ танвирЂ нова меда у сатовима — а место вша пилисмо едио пиће што они овуда обично зову нбуково в!но, кое e сладко и помало рези. Ето то ти е сва частЂ , и незнамЂ шта бм пнше пожел1'о. О дђ како смо ПудбусЂ оставили нигди нисмо какво ело одђ меса вли, и редко ко овуда и колћ лети. Пођемо изђ Бинца рано и поредЂ свега тога што смо полако ишли дођемо на ручакЂ у варошЂ ЗаградЂ, но и та варошЂ наликЂ е на какво велико село, врЂ нема ни илиду душа што живе у нбои. ЗаградЂ лежи у равницу, и оваи краи острова зове се ЛсмундЂ. Ту на ручку нађемо се сђ два молера, кои путуго на стубово каменћ (©tubcn fam^ шсг) кудЂ смо и ми желили , и тако после подне кренемо се заедно, и гоштђ за сунца, и истина недођемо на Стубово каменћ, али дођемо у доближнћ село ХагенЂ , и опетЂ зауставимо се на конаку кодђ шумара , ерЂ у кого се годђ кућу путникЂ сврати буде примлћнЂ и угошћенЂ наравно за новце. Тогђ истогђ вечера даде намЂ онаи шумарЂ момка и одведе нзсђ да вндимо Хертино езеро, и ХертинЂ градЂ. — Херта била е богинн лова, Немци кажу да e нБГОва богини бмла , а Славени опетЂ доводе да e на сваки начинЂ то славенска богина лова била па Немци присвоили одђ нби. Но 4ia бмла да бнла, то незнамЂ, али оваково положенје , овакво лепо са сви страна буквама старимЂ обрасло езеро, овака†у маовину и дрва обрашћенБ замакЂ и све нашто годђ човекЂ погледи мора номмслити да све то заиста nie ни за кога другогЂ него само за богинго лова створево. Ни сама ДЈана Hie нигда лепшегЂ олтара имала. Овакова места створила е природа за свол наимил!а чеда. бзеро Хертино Hie велико и изгледа дуголлсто округло, вода е лепа и бистра, а нћнЂ замокЂ што е бмо зараст о е сасвимЂ готово и едва се познае да су зидови негда били; ерЂ по нБима налазе се сада стогодишнћ букве. О тои 6 огинби лова млого се овуда прича, и показуго едно место гди су врата одђ истогђ града била, и одкле е се она иа колима извезла и у езеру удавила. — Близу тогђ лепогЂ езера у комђ се природа у целои своioK красоти огледа , има еданЂ велики каменЂ, на томђ камену познаго се два стопала босе ноге, едно е стопало веће а едно е детинћ. О томе се приповеда да кздђ су хтели какву жертву прино