Šumadinka

-cer® # §"ЧЧ>-

комв, и врло тешко бреие носе. Но Ллоги на овомђ свету осимђ амала иоси млого Behifi и теж1и теретљ али не на леђима, него или на cBoioS души, ако су што Богу сагрешили; или на CBoiofi савћсти ако су што противу свог' здрапогт. разума или противу закона учинили; или на последку на свомђ срцу ако су залмблћни. Ахљ ! •— то е една чудновата речв. Два писмена више нема, ако дебело ерт> не узброимо. Мала речв али могие 6 бјти зацело усеби више садрагава него каква сувопарна кнљига у Koiofi се о чуствама неговори. То axb на млого места млого друго коештазначи. Оно као годђ и политика Европе треба млоге околности докљ се каже. И право ахг, никадт. неиоже 6 б 1 ти почетакт. каквог' чуства него слћдство. КадЂ каква госпон рекне ахг и у несвеств падне, то или е чула да јои е мужЂ у воисци погинуо, ако га е волила; или е чула да е остао ијивђ и враћа се кући, ако га е мрзила. КадЂ се двое залгоблћни разставлнго па ништа друго нерекну неко то едно ахг онда е наивише казано, и болћг' растанка ни едно срце нека нежели, и што се лакше xtpr, накраго чуе тммђ иче и лсн!е срце иуца; но у нашемЋ езмку х$рг се изговара по већои части као како. КадЂ се човекЂ намршти, па се куцне песницом' у прси ria рекне пхћ, ту е сасвимЂ друго чуство и друга noMbicao, то значи освету. КадЂ каква млада и лена жена седи са своим' мужемЂ и ћути, па се превари те уздишући рекне полагано лхђ \ онда мужЂ намршти се и из' тога ахг, чита ћутећи едну велику кнвигу и размћпплнва коме е то ахг посвећено, а зна добро да Hie нћму*, и тешко ономђ мужу кои ту велику кнвигу до кран прочита и то пхђ разрћши. Кздђ кои старацЂ или баба рекну ахг, тш д!мсле на свого младоств, или на гробове свов деце. КадЂ учредници cp6cKifi листова рекну ахг, то онда за цело гледаго у протоколЂ cBoifi пренумеранта. А хћ ни одкуд' лспше недолази него изђ уста неудате девоике, то е оно дозволћно и на свомђ правомЂ месту; кадЂ девоика inirohii и везући свое дарове уздане и рекне ахЂ, мати се осмене, и помшсли на свого младоств и на свое хиллде ахова, а отацЂ позна да има едну бригу манћ, то еств да нетражн зета, ер' е већ& нађенЋ. У ком' се народу млого пхђ употреблнва, таи е народ' добарЂ, благ' и изображенЂ, ер' то е речљ углађеног чуства и нћжног' срца, и то е знакЂ доброгЂ воспиташн. и кадЂ палилулци, кадЂ имђ се претуре кола, место да псуго рекну само ахг, онда учредници cp6cn'fi листова и списателБИ неће нинадЂ говорити ахг. А јшпшђ зове се кодђ насЂ оио с' чим' се чое, платна, и леђа мере. Но од' како е почела цивилизац1а у БеоградЂ долазити, дошао е и Рифђ сђ нг>оме, одђ аршииа мало дуж1Јг, а млого скуплвш. КадЂ е у одсуству Ар нинђ или Рифђ , оида заменгое вице -аршинЂ. т. е. мери се од' ока. А познато е из' практичног' живота да свако вице ч-манћ е од' оногђ правог'. Тако вице-конзулЂ е Mantifi од' правог' конзула, вице-президент' манви е од' правог' президента; вице -униФорма манл е од' праве униФорме; па Hle ч УДо да и вице-аршинЂ буде манвш одђ правог' аршина, или вице-риФЂ одђ правог' риФа. Но ни Рифђ ни АршинЂ нису србске речи ни србске мере. Србска e права мера лакатЂ и прсти, и Чеси и Словаци и Краш.ци зову Риф лактомЂ. И у Далмац1 - и и у црнои; гори и данасЂ, место да кажу: „одмери ми едан' риф' или аршинЂ Сукна." Кажу чисто србски: „одмери ми еданЂ лакатЂ сукна." Наравно то е природна мера, али неможе обстати, почемЂ нису сви лактови еднаки, и онда они кои су дугачкш ру-

ку и npcTiro наиманћ 6w имали проФита место што садЂ имаго наивише. Амрела, то е та.иннска речв, али е одђ Француза узета иуселћна међу Европске народе ioiu'кадЂ е бмла oна прва револуцЈн у Паризу прошлог' вћка. Омбрт, (ombre) у преносном' сммслу значи на ФранцузскомЂ езБшу: обрана или покровителство, а иначе у простомв сммслу значи сенша. Сви народи надали се слободи и заштити од' Француске, па Француским' езмком' назвали су и оно што и' од' времена и кише брани. Но стармК Бунапарта кои никад' Hie бмо у преносномЂ него у отимагоћемЂ сммслу, .— — .— — •— —— — — .— ц протолковао iim ' да омбрг на ФранцускомЂ езмку чешће значи сенвка и помрачителЂСтво, него ли заштита и покровителство. И тако он' не, у преносномЂ него у правом' cMbic.iy одукме наипре ФранцускоК па после целоА Еиропи — шта одузме ? — Омбр 4 - у обадва сммсла. Преповедаго да устара времена кад' су СрбшмЂ владали жупани, нико другш ше смео носити АмрелЂ кромћ нђи , и свакји кои Hi'e хтео да под' амреломЂ жупана стои, страшно е покисао. У нова времена пакЂ има више амрела, и млоги кад' е ружно време трчећи час' под' едан' часЂ под' другш амрелћ врло покисну. Селдци по ЕнглезскоК, ФранцузскоВ и другим' државама одавно носе амреле. И код' nauiifi селнка ушле су амреле у обичаК, кое они зову штитовима. Код' нашЈК селнка амреле наидуже траго, ер' они кадЂ е ружно време неће да ifi носе, валвда да небм покисле, него носе обично параде ради, и чуваго се по кад' кадЂ од' сунца, кад' путуго. Господа и жене наКвише промену амрела. Жене носе мале амреле, женске су обично шарене и свилене амреле. Лгоди кад^! носу амрелЂ за кланлго обично само леђа да им' непокисну, и више носе амреле а.п.нна ради него себе ради. Жене иакЂ закланлго од' сунца само главу, не, да им' Фарба на лицу ие поцрни него да имђ неизбели. Млоги кицоши носе амреле кадЂ нема ни кише ни сунца, само за то, кад' прођу поред' онм дућана или кроача гди су дужни, да га разапну, и да се одђ оне стране заклоне. Офицмри неносе никад' амрела, кадЂ ifi човек' запмта зашто! они одговоре }векЂ: „да е срамота да се во И никђ чува одђ кише, и да неможе сваку непогоду да издржи, и да амреле нису за гонаке, него за жене." Та жене носе и ципеле; и кад" бм се свега оног' одрекли што жене носе и раде, онда вала не бм ни мм лгоди 6 б1ли . Н о оФицири радо бм носили амреле не сбог' себе него сбог' алвина, ер' они добро знаду да ни по блату се валлти nie гонашство, а камоли киснути. Али •— али такав' им' е обичаИ и законЂ, да не смеду ни амрелу ни калоше иосити, а притомЂ рукавице мораго свагда имати. АсталЂ. Лепа речв, особито кад' е пунЂ e.ia и пића, предЂ таквимЂ осталмма радо човекЂ и седи и стои; за асталомЂ кои е зеленомЂ чоом' покривенЂ рад!е седи се него стои; предЂ асталомЂ пакЂ кои има усреди еданЂ комадЂ мермера рад|'е се стои. Нови србски списателви по noBofi моди, жнве у прошлости и будућности, а никако у садашнЂОсти, ербо што се тиче нђ10вбј мбшлш они живе 200. година напредЂ у будућности; а што се тиче поправлвнн речјн и езмка живе иа 200. година у прошлости. Они кажу да АсталЂ ше чиста Србска речг>, ^данетреба ни едно азЂ да буде у асталу, ерЂ то су веле Маџари нокварили србску речв столг и направили асталЂ по чем' ни у едноА народнои песми неналази се та речг>: асталЂ.