Šumadinka

Лf 7.

У Београду, у Вторникг. 22. Ннуара. ШУМДДИНКД,

1852.

ЛИСТЂ 3 А

штшшжшшжФШЋЉ џ шжв&мж ш штмшшЋШ, Ш' УчредникЂ и издавателв Лдабомирљ П. Ненадови^Ђ.

Оваи лнстђ нзлази ВторннкомЂ и ПеткомЂ. Цена му e годншнн безт» завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завиткомт* no' цв. на no s год. скуплЈз. Ко желн у Београду да му се носи кући а не у дуКанЂ нли у канцеларш по цв. иа пола год.

М Е С 0 е I Е. Гди годђ кои свирачЂ садт. имаде, Свак1и дува весело у гаиде. HaKpnBio главу, подвикуе Одђ радости и онђ подскакуе. Око нћга коло се окреће Нико болћ ту нежели среће. Ha све стране чуе се музика, Игра, пћсма и весела вика. Пола света сада спава данш А ноћв прати у самомЂ игранго. КадЂ музика свира Нико нема мира. И старо и младо Весели се радо. Сладко винце nie Итро ногомђ 6ie, Старцм се подмладе Незнаду шта раде. Па и саме слабе Разиграго с' бабе. Иомисле на младоств И на стару радоств. И ни една неће Да се не окреће. Та слободно нек' се свак' весели, Нек' узкива што му срце жели. Нек' nirohn пева: „млога лета." Gp' е кратакЂ јкивотђ овогђ света. НекЂ се смее и нека се шали, Еригу сваку нек' тиме разгали. Човек' манћ б' на свету живш, Да Богђ шалу nie оставш. А лако е, кои само жели УзрокЂ свагда наћи да с' весели. Имендани и сватови Крсно име и балови. Или нрстенЂ или цвеће, Ил' почетак' друге среће. CBaitift има данЂ рођенн, Свак1и има данЂ крштенн. CnaKifi свагда нешто нађе Да проведе животђ слађе. Да nonie кого чашу Bina, Изђ Неготина.

Слободно е капу накривити И у сваку чашу завирити. Допушћа се уз' све мееоеђе. Напити се и опити чешће. Па сђ гаидама и после поноћи КрозЂ чарппго без' Фенћра проћи. Ко годђ знаде да су месоеђе Таи никоме замерити неће. Свак' ће рећи: певаи брате певаи, Без' веселн светЂ е оваи белаи. СвакЂ по своме начину с' веСели, Ал' веселћ сваки c' другимЂ дели. Нико неће — осимђ шаница, СамЂ у соби потрошити винца. А у друштву и ко га Henie, И самЂ незна како се onie. Пре вечере дочђ недође Bino Ha свакомЂ е балу друштво мирно. И сви тихо и лепо играго, Ко нганЂцм питомо с' владаго. Полако се оди и говори, Што с' год' чини разсудно се твори. Али после кадЂ вшо потече, И кадЂ чаше около прозвече. Све с' помеша свуд' се вика дигне; Свакш игра како кои стигне. КадЂ с' noniro све редомЂ здравице Поскидаго с' беле рукавице, И марама с' врата, Бацм се за врата, Ту се скаче, ту се игра, бдно сђ другимЂ ту се титра. Ту се nie ту се cMie Ту се туромЂ јоште 6ie. И оиаи се ту окреће Коме се и неће. „Гледаи секо оногђ тамо" Бака една другои шапће. „Гле шта чини, гледаи само, „Ону полку како скаче." Сђ друге стране друге жене бдна другои Tio веле: „Гле, како се оиа смћши! Гле шта оно двое раде. Ципела се онои дреши, Онои коса сђ главе спаде. Гледаи друго оне бруке Како држе руке."