Šumadinka

више и више разшируго се. Шваицерци међу собомЂ одђ толико година cuat)aio се, и они су таи узрок-Б верозаконе па по томђ и иолитичне неслоге, они , проклета имг. душа, подпируго мрзоста, да братљ на брата ратуе, но како кон година, и што већма просвета напредуе, тимт> се болћ hbi'obh трагови одкрнваш, и тмм7> ман];. имаш уплива на народЂ. Онн су узрокт., те и пре, и сада овм последн!»и десетт. годииа, непрестано, готово сваке године, бмло е по свмма готово окрз'5шама узнемираванл и крви, но по већои части нБЈова напрезанн угушавана су срећно. — И данЂ данасЂ, има разпре између некш вароши сбогЂ нби , ербо пропаганда изђ Рима разсипа на Све стране новце, да лгоде за себе примами; идасевластв Папина опетЂ поврати. Ово о исторш Шваицерскои , нека ти буде доста, кадЂ бм вмше л знао, заиста бм ти вмше и казао, то ти е доста за уводЂ кђ путованго у Шваицерску, а путугоћи дал!>, кадЂ узнамЂ болћ, и како што ново примћтнмтЈ, одма ћу ти писати. Шваицерсна е као што видишђ мала землн, може бмти манн него наша Cp6in, али е болћ наплођена и у нђои жине нешто вмше одђ два ми.мона душа. Цела е Шваицерска разделћна на 22. окруж1н или Кантона, кои кантонЂ CBanifi е за себе независимЂ, и управлл се собомЂ, а међу тммђ сви су у братскомЂ сагозу, и шалго свое посланике у БернЂ на скупштину, гди се о обштемЂ интересу ради. Вмше одђ половине жителл протестанти су. — Шваицерске народности и езмка нема, овуда говоре немачки; они кои су до Тал!ннске говоре тал1ннски или романски, они око женевскогЂ езера говоре Француски, и велико е чудо, да се до сада, с 6 огђ езмка и с 6 огђ народности н!е измеђЂ нби нигда иаква мрзостљ или завиств догодила. Нт.има е доста то да су у правомЂ смислу лгоди, и да уживаш свош грађанску слободу подпуно. И ни еданЂ одђ та три народа неће се другч!е звати нигди него ШваицерцомЂ. И сами они око Французке границе, кои су чисти Французи, а знамо колику важностђ Француски народЂ има у свету, и колииомђ славомђ cifl у истор1и, па ипакЂ наипростЈи рад|'е се зове ШваицерцомЂ него ФрацузомЂ — а тако исто и Шваицерци одђ немачкогЂ и талЈанскогЂ народа. То е као Енглези у Америки, што се лште кадЂ имђ ko каже да еу Енглези. Па и наши у едномЂ краш одђ никога независими, наипре кажу да су Црногорци, па онда да су Срби бданЂ народЂ, ако осећа, цени и уважава оно што га чини народомЂ, онђ е онда велики , па макарЂ га ne6bi.io ВБ1ше до неколико хилнда — као што ипоединми човекЂ ако зна, почитуе и брани на себм оно, што га човекомЂ чини, надмашуе гомиле друпи лгод1и, и ако око себе неможе наћи, то онђ у себм налази свои светЂ и свое лгоде. —• Оно хинезко царство кое има више одђ сто милшна жителн, имали већш свои државнБш и народнми поHoct одђ Шваицерске.

М II Р 0 Г; I fl. (Речннкт. за жнвотт. ) Iipiiii!!ii,a — ако нико незна тта е брнБица, то учре. дницм новина у овои години знаду шта е. То естБ Hie учредннцм у Cp6in него у Европи. БрнЂица се зове оно што е изплетено одђ жице као котарица, кое обично мећу по вароши псима на шошку да неможе никога уести и да неможе по ceoiofi волби лаатк. Ту брт.ицу за псе

70 ' |w>изумели су рђави лшди и лопови, да могу слободио и беЗЂ стра зла чинити, и красти, ерЂ су тмме осигурани да ни едно псето неможе ifi уести ни на нби ланти. Добрима и поштенммЂ лшдма лако е доказати да су тмме и они осигурани, у случаго ако бм кое псето побеснило, кое онда свакога сђ реда уеда. Но опетљ будући да има на свету више зли лгоди, то бм опетЂ вмше нби и одђ самм беснм паса бмло уедено, а сви остали пси чуваго свого кућу прилћжно и само на рђаве лгоде лаго и лопове уе* даго. У Бечу држати псето то е луксусЂ, зато е и ударенЂ и на нби порезЂ. Лане у fOniro месецу, изашла е нова уредба одђ полифе да ни едно псето безЂ брнБице несме по сокаку одати. Ч имђ та уредба оглашена буде, подигну се сви пси на буну. И сутра дтнђ у бечкимЂ новинама „ХумористЂ" станло е слћдугоће описаш'е пасћ буне: — „Ч имђ е пуко гласЂ, да се свима псима брнБице на нгошку метну, гди е годђ кое псето бмло скочило е на обрану. Главна скупштина бмла е у изгореломтз ОдеоН У> Т У? кадЂ су се сви зломислени незадоволБници скупили, еданЂ велики шаровЂ попео се на касапски ианБ, и почео е говорити: „Браћо пси! ево последнћ време наступа, лшди, кои су сами себи узели слободу, починш и у наша права дирати. Мм одтј сада несмемо ланти, нама е забранћно по гди комђ мимопролазећемЂ алБину разцепити, мало им7ј е што су ударили на насЂ, годишнби ђумрукЂ, него, чуНте! чубте! да вамЂ каагемЂ, оће намЂ и брнБице да мету на нгошке!,, са сви страна повичу: „нећемо, нећемо, недамо се." Другш се попенћ да говори, изђ очпо му севаго варнице, зубнма шкрипи, сва му длака стои накострешена као у ежа — „чуите ме, и п оћу да говоримЂ." И сви се пси на ново ућуте и почну га слушати: „43'ите ме, и спремаите се да се колћмо, мм можемо противу лшдЈи воевати. ер-Б мм смо сложнм, и у нашои ncTopin нигди нема да смо се измеђЂ себе клали као лгоди. И н кажемЂ последнћ е време дошло, ево слушаите шта се одђ нас -ђ захтева : прво, морамо плаћати што живимо. Друго, морамо узЂ газду ићи иривезани на узици. Треће, по баштама несмемо тамо амо трчати. Четврто морамо ошишани бмти. Пето, морамо сваши гвоздену брнБИцу на нгошки носити; кои између насЂ на то непристае за 24. сата мора се селити изђ Беча, мора оставнти ову лепу престолну варошБ •— ко може на ово саизволиги —- та шштђ мало па ће се поступати сђ нама као и сђ лгодма." И са свпо страна дигне се урлека. нћ одђ хилнду гласова: „Недамо се, недамо се." За тммђ еданЂ старми рундовЂ, едва се попенћ и почне говорити: „Умирите се мало — и л самБ пасЂ као ивн, и а чуствуемЂ ту неправду нама ианешену, вли ако желите живити у овомђ лепомЋ граду, ако се желите шетати по Г-iaciaма и по Грабену, ако желите лепе танБире лизати, сђ господомђ и сђ госпонма у колима се возати, едномх, речго, ако желите у друшству лгодж остати, а ви примите све и умирите се." „Доле сђ НБиме, доле ct & l . нБиме" заурла на ново хиллду гласова , и ОдеонЂ и дје4 Hie разрушенЂ морао бм се одб те вике разрушити. ,/Го е издаица, таи е у договору сђ лгодима!" — Наново се поненћ друг1и. и свераздирућимЂ гласомЂ почне говорити: „Браћо, нама и nie природа опредћлила да ми сђ лгодма живимо, шуме су за насЂ као и за осталу животинго опредћлене, ми смо изневерили сву друг} 7 животинго, ми смо се са лгодма, обштимЂ непрЈателћмЂ сагозилн, ми смо сђ лгодма другугоћи игпли у ловђ противЂ осталм зверова, за насЂ су шуме и пустинћ, зато аидемо међу зверове, гди нема лгоди, тамо ћемо уживати нашу праву riacio слобо-