Šumadinka

Ш 126 lCŠr

вама се диви, безЂ да васт, е разуићо, и ваша дћла, иа каква да су, у нћговимЂ су очима добра и доброд]>телна; ако га почнете слушати, акому поклоните ваше псУвћренћ, онда се одреците чести, савћсти вћрности према обвезанима, добродћтелви. Онда ће своелмбје сђ вама завладати, на мћсто свјш осталм чуства духа и срца; и наскоро нећете сами себе познати и само ће те гледати н видити ст. очима они, кои вамв ласкаго. Ово е врло опасио вештество, еданћ дворннин -Б. И нека се свакш тога нува; и наиманн европска сила има свое дворнне. Срећа или богатство, духљ или лћпота свагда имаго свое дворлне. 3.) Политична жена. ЛепЋ е и величественЂ нћнЋ струкв, озбилвно е нћно држанћ, умилно е и дражестно h I .ho смћлнћ, нћна е ммсао разсута за равнодушне ствари, и она е увћкт. учтива сђ умилности и сђ достоинствомћ. Нћно е обвезателство краинћ, и нћна желн види се изт) нћногЋ обхођенн, изт. нћнм рћчш, изт> cuiro нћ. hw дћла, да задоб1е припрженике велики планова, кои нго непрестано занимаго. Врло е тешко читати у нћншмЋ мм, слима. Навикнута, да се претвара, да upie свон чуствованн и упечатлћни, upie она свое срце, свого дупЈу, ерљ ова душа садржава у себи таине наиФише дипломац !е. Политична жена, као да е рођена за сплетке, морала е свагда бмти такова, дипломац1л е нћнт. елементт>, у комђ се она наирад1е и наивише бави, она води дипломац'го у лгобави, у државнммљ дћлима, и у самомћ прјдтелвству; витка е, кадЋ мбшли да е то полезно за нћне планове; она се зна претварати и зна прекрити свого владу, да бм га болћ осигурала; она кадкадЋ дотле дође у разговору, да се тужи на судбину, кол е нго, слабомоћну же. ну, осудила, да се занима са судбама држава, и да она само тегки за миромЋ и покошмђ. Али подђ нћномЋ сполншнђомђ немарности сакривена е дћлателна ревнивостЂ, а и кадЂ се она по видимомђ преда овои немарности, и онда она рачуна, разсуђава и разммшлнва, безЂ да таква изгледа. Политична жена, сђ вмсокимћ и одличнб 1М ђ духомЂ одарена, свагда е сђ онммђ равна, кои сћ нђомђ говори, а кадкадЂ га шштђ и превазилази ; она превелику важ. иостђ томђ приписуе, да све задоб !е за свого стварЂ, Тога ради она зна да npenpie свон качества, кон она у нужди и онмма дае, сђ коима се разговара, ерЂ она врио добро зна, да нико неће бмти тако сђ нђомђ задоволанЂ као самЂ са собомЂ. НћнЂ е ходђ лакЂ, али су нћне мб 1 сли озбилЂне, и она НЂИма слћдуе сђ таковомЂ постонности. кого ништ а неможе потрести. Она сама себе добро познае, безЂ да хоће свагда да призна, шта е она. Ona зна да свакогЂ убћди о нћнои честности и она е тако вћшта, да зна на себе узети сваколке черте лица, да 6w само постигла свое цћли. Ништа нго иезадржава, ништа нго некошта; она 6w и свое наимил1е наклоности жертвовала потреба. ма нћне политике; а ипакЂ е нћна оданоств и приврженостђ према пр1лтелЂима прекомћрна и они могу се свагда СЛуЖИТИ сђ нћНБШЂ упливомЂ. Вредно е слушати нћнЂ разговорЂ, а Ј оштђ е мил!е, сђ иђомђ се разговарати; она лако дае м^слити, да се нђои иста особа допада, а то е велико средство нћногЂ успћха; она наивише избћгава нвногђ непр^дтелн, безЂ да га се зато бои; противностЂ Hto забунгое и подсмћаванћ иго уб ia беЗЂ да iofi досади, нвно мнћше Hie нђои равнодушно, но она очевидно томђ пркоси, кадЂ мбхсли, да е то полезно за нћне дипломатичне планове. Она зна сва-

шта вћшто представлнти, као наиболЂЈи представлнчЂ у театру, и мало има таковм проницателнм лгод !и, кои могу примћтити многоброине конце, сђ коима она све управлн. Савћти, кое она дае, сђ тммђ су искусни, што увћкЂ ма сђ какве стране ласкаго самолгоб!го или користима ohw , коима она штогодђ савћтуе. Нико непритлжава нћну таину и искрену Mwcao, и она е према ohwm3; коима по видимомђ све искаже, свагда уздржателна и свагда задржава за себе: у случап ако. Она тежи за великимћ стварима, безЂ да мале презире, и нико и»зна, као она, сачувати сваку таину. Такове жене или госпое живе у великимЂ европскимт. престолн^мЂ нарошима, гди се налази столица европскогЂ великогЂ двора, гди она дакле налази пространЂ кругЂ свое нвне и таине дћлателности, дипломацЈе; зато. 4.) Диплолштг . Кака†е то старацЋ, когђ видимђ само средствомЂ телескопа? Ово е дипломатЂ, изнуренЂ посломђ , увеселеш'нма и ноћнб1мђ занимашама, кои гледи да лодћ лћ пwmt> н прекрасн^мЂ одћломЂ сакрје свое? мршаво, и суво и уморено тћло. Бои нћ^овогЂ лица жућкаста е, коса му е сћда, и чело мало ћелаво. Као свћтскш човћкЂ, онђ е задуго ^o6ino успћхе; кое му нћгово доба старости садЂ одриче, али пре свега као политичн ^и човћкЂ хоће онћ да влада на едиомЂ и другомЂ позорјго, свашта читагоћи, желећи све познати: и витакЋ, и крутЂ, умилннЂ и деспотичанЂ, како гди прплика изискуе, н зна наипослћ и саму иаклоностЂ, кого други нрема нћму имаго, на свого користЂ употребити. Нћгове су страсти више една ћудЂ или прорачунћнЂ изгледЂ, него душевна потреба. Сва се нћгова чуства избрисала, кое е надвладала нћгова едина страстЂ, лгоба†нлагти. Желећи на cnaitifi начинЂ властЂ 3' ^пжати, сва су му средства кђ тому равнод} шна, да бм само одржао у власти. Што се нћга тиче, конацЂ стварн све оправда; грижа савћсти у нћговБШЂ е очима само една лудостЂ ; повћренћ е кодђ нћда само едно измишлћнћ ; сђ правомЂ се онђ подсмћва, а јоштћ више сђ политич1шмђ начелима. НикадЂ му неговорите о убћђенго, онђ незна ни за какво; o увћренго, онђ се мало сђ т^мђ занима, то бм му све досађивало, epi> бм му стаили на путу. Ако кака†поштенЂ човћкЂ нћговммЂ намћрама противстави свого савћстЂ, свого честЂ и поштенћ, кол му забрангого, да подпомаже нћгове намћре, онђ на то одговори сћ подсмћнвагоћимЂ смћхомЂ, кои скоро вели: „Бћднми лудо! тб1 нећешЂ никадЂ до чега доћи." Величина и слава землћ, сђ којомћ онђ управлн, нћму су као каква лична стварЂ ; али себичностЂ, као нћговђ наивмшји законЂ заповћда му, да одржи по видимомђ барЂ сполншнми мирЂ немарећи, ни да на користЂ свое власти прекине свезе кое сачиннваго сталну силу и слиностђ држава. Као неограниченми деспотЂ, цћлу свого вештину онћ у томђ полаже, да остане силанЂ; и задоволанЂ, да живи одђ дана на данЂ чини се као да онђ на то иде, да траннћ државногЂ живота зависи одђ нћговогЂ собственогЂ живота. ГордЂ безЂ правогЂ поноса, суетанЂ безЂ достоннства, умилатЂ сђ виткости, онћ удручава слабе, а пузи предЋ силнБша. Ништа ше еднако нћговомЂ самоузданго, осимђ неповћренћ, кое му други уливаго. Жива су пћгова упечатлћнн, и онђ 6 б1 ce могао кадкадЂ разлготити, кадЂ не бbi претваранћ непрестано држало маску на нћговомЂ лицу. Ако онђ и има кадкадЂ велике ммсли, ипакЂ ништа Hie в^спрено у нћгов^мЂ чу-