Šumadinka

..ш.- ...» .,. ms is свраћам); мм смо спроћу нби врло ус.чунЈни, надамљ се, да вамЂ e оно npiaao, што сте синоћв кодћ насЋ пили. Л му одговоримЂ одобравагоћи. — „Видите господине, мм морамо овде понекадв таину трговину водити; оиа никомђ nie на штету, него само кралго. СадЂ му представимЂ, како бм млого болћ учинш? да ми e то синоћв саобштјо; ept да самБ имао пиштолћ то 6w лмачно пуцао и може бити кога y6io. „Hbi имате право господине/' одговори ми онђ", али слушаите како се то догодило ! Блаксонљ и нћгова два друга добили су гоче едно буре paKie одђ наиболћгЋ качества; ммсмо се погодили, и као што знате, за безбћдноств купца одвећч, е нуждно, да стварв iiito пре у руке доб1 - е. Да самв иаиманћ закосн1о, то бш се paitia изђ мои руку измакла, и богзна кадљ бм е опетљ овако добру до6io. Мала комора, кол близу ваше собе лежи еста едино место, гди д могу такве ствари сакрити; Лука самЋ незна ништа о томђ, ерЂ е опасно ако е нби млого у ту таину посвећено. Покушавао самћ, да ift наговоримт.^ да paKiro за еданЂ данЂ на др>го место склоне , али морали су пре сванућа отићи, и шта бм л онда безЂ нвиове помоћи чинити мого ? надамЂ се господине, да ћете ми опростити за ово мало узнемиренћ, и да ћете на све заборавити. Сђ тимђ речма поклони ми се ђорће и изиђе изђ co" бе. Премда самв имао узрока лготити се, али опетЂ радовао самБ се, што самв читаву кожу изнео, и зато самБ бмо наклонћнЂ, да имђ млого веће претрплћне опасности опростимЂ ; осимђ свега искреностБ ђорђева млого ме е придобила. Само едно ме е мучило, то естБ питанћ шта се сђ МарицомЂ догодило? нисамБ е видјо, а нисамБ смеЈЈрЂитати гди е. „Ваши су конби упрегнути у кола", рекне Лука сђ млогимђ сугребима. Све е у наиболћмЋ реду; точкови су бмли здраво калави, али п самБ нби као и све остало наи. брижлБив1е очистЈо. Одма самБ разумео, шта е хтео сђ тимђ казати и дамЂ му добарЂ бакшишЂ. „Ево вамЂ една чутура", рекне ми ђорђе на уво, башЂ кадЂ самБ хтео у кола ући, познати вамЂ лгоди наложили су ми, да вамЂ е предамЂ и одђ нби васЂ поздравимЂ; paitia е врл^» добра по нбиовомђ уверенго, ,,fl му благодаримЋ и уверимЂ га, да оваи дарЋ Hie нужданЂ бмо, да ме на ћутанћ опомене; опростимЂ се сђ нбимђ и пођемЂ. Господо! моа е HCTopia свршена и одђ то доба млоге су године протекле. Старми госттникЂ скоро затимЂ умре, а наслћдство подели ђорђе сђ нћговомђ нећакомЂ МарицомЂ, ђорђе, имагоћи доволбно одђ чега живити, остави свои дондашнБ1 'и посао и пасели се у ГраФСтво КентЂ. „А Марица?" запитаго сви. Она се удала. — „За кога?" — приповедачЂ ућути неко магновенћ, па онда рекне скромнимЂ и задоволБнимЂ погледомђ: замене мон господо! — „Жшло, живјо!" заори се cacBiro страна, и сви изпразне чаше у здравлћ нћгово и нћгове Марице.

ИНДИСКИ ВОЛШЕБНИЦБ1 вданЋ путникЂ приповеда слћдугоће: Heitifi ИндЈннацЂ страовитогЂ изгледа изиђе предЂ собранЈемЂ и рекне, да ће прогутати едну змјго. ЗатимЂ извади изђ едногБ затвореногЋ сандука змјго. кон е имала у дужини петЂ стопа и бмла е дебела као детина рука. Метне нћнЂ penii нанпре у уста и почне е мало по

'5 Ш мало гутати, докђ дотера до главе, па онда сђ еднимЂ усилћнимЂ гутлнемЂ прогута е сву. Мало после отвори опетЂ уста, почне полако извлачити 3Miro наполћ, и кадЂ е сасвимЂ извуко учини еданЂ селамЂ предЂ РашмЂ и метне е опетЂ у сандукЂ. Раа се насмее и бацн едну шаку py6ia волшебнику. Друп'и волшебникЂ узме едаиЂ чарша†и простре га на землго: после краткогЋ времена почне се чарша†надимати; кадЂ га е подиго укажу се три растећа Ананаса подћ нбимђ, кое одсеч« и раздели зрителБима. 1 ошгб млоге друге ванредне ствари представлао е, кое су ми сишле c' ума; свршетакЋ е бмо одвећЂ чрезвичалнЂ, да бм га мого заборавити. бданЂ дугачакЂ, лкђ човекЋ ступи напредЋ, учини селамг. Раи и свали се на землго, правећи чрезБ неко време коекаква необична движешл, после тога стане на главу, пружи ноге у висђ и прекрсти руке намештагоћи се еднако на глави. Донесу му еданЋ пеарЂ са шестнаистЂ ђулета одђ туча; ђулета узме у руке и стане ifi у висђ бацати, придржавагоћи сви шестнаист -б у непрестаномЂ движенјго и недопуштагоћи ни едномЋ да падне на землго. ђулета су летила у накрстЂ крозЂ воздухЂ, правећи разне слике. ПочемЂ е чрезЂ неколико минутса савршенство свои руку показао, приблнжи му се друг!и волшебникЂ, кои е бмо одћ нћга мало тзнбји и сувлБ1и ? почне се сђ великомЂ вештиномЂ узЂ нћга пенати и стане на стопале првогЂ волшебника, кои će недвижимЂ на глави држао. Овомђ другомЂ донесу такође еданЂ пеарЂ са шестнаистЂ ђулета, кое стане у висђ бацати и дочекивати. ТридесетЂ и два ђулета летила су непрестанце крозЂ воздухЂ у руке ова два волшебника и опетЂ натрагЂ, и будући су сун.чани зраци на нби падали, то су изгледала ова два во^шебника као златномЂ кишомђ обасута. Дћиство е бмло единствено и развјено савршенство вештине ова два човека бмло е са свимђ чудесно. Они су станли тако постолно и непоколебимс^ као да усу окаменћни, никакво движ^ше нбиовогћ тћла nie се могло примћтити, изузимагоћи само руке. Напос ;ледку скочи онаи одозго, почемЂ е поватао сва ђулета н у пеарЋ метдуо, на землго, а скоро тако исто брзо бмо е и нћговљ ДРУ гћ на ногама. Неко време затимЂ стане онаи човекЂ, кои е пре на глави дубјо, на едно место, и скупи ноге у едно, тако, да е изгледао као кака†стубЂ; по -нћму попне се онаи друг1и--.и метне свого главу на главу свога друга. Држали су се неко време за руке, докђ се Hie лголннћ у равHOBlicie поставило. Онда се пусте и онаи горнБШ праeio е разна движешн сђ рукама, да бм непоколебимостБ равновћсјн показао. Ноге е uunpio. едну е спуштао доле, другу е држао управо, а тћло nie се међутимЋ нимало мицало. ПочемЂ су еданЂ минутЂ утомЂ положенго провели, предаду имћ се о петЂ она тридесетЂ два ђулета кон стану бацати као и пре. Чудновато e бмло, да ни едно одђ Т1и тридесетЂ два ђулета Hie друго у летенго к розЂ воздухЂ додирнуло — сведочанство нх.иове дивне вештине.

Д 0 М А fi Е II 0 В 0 С Т И. Сима ИвановићЂ, изћ Вбучн окр. валћвскогЂ пр. м. спавагоћи поредЂ ватре , запали му се ноћу кошула кои да бм yracio изтрчи одма наполћ, али кошула неугаси се, и горнго частБ тћла нћговогЂ тако изпече, да е одђ тога после 24. сата умро.