Šumadinka

10

ло , isoe ce зове Рееанљ. Овдћ nie бмло никакве меане, и таио морали смо неки на колима , а неки у селачкии-Б колебама преноћити. 1. Новем. 1591. дођемо wa потокт, Ниип». Онћ остане надесно, кадт> смо у варошв ушли. Ово мћсто, рачуnaio, да е лоловина пута одг> Беча у Цариград-b. — ПоTossb преко Пирота дођемо Нов. у Co^iio." Као што виде читате.љи , оваи путникн изашао е већ-b из'1) србски предћла, зато га више нећемо стопу по стопу као досадЋ пратиги, него ћемо укратко опоменути логдЈјшжо , што <на»њ се чинн, да ће наше чигател I> забавлнти или о нечемљ ново.мђ извћстити. Таи путникх> описуе обширно далћ свое путованћ, као што се могло виднти изтз нћговогЂ досадаишћгћ дневника. У Софш дочекао е поеланика Беглербегћ лено , коме е поеланикћ прекрасне сребрне дарове предао ; но БеглербегЋ TpasKio е, да се и нћму двћ хиладе талира даду. О ношиву бугарски жена вели: „платно е кодт> нљи шарено откано, и разлинне бое особито окб колира могу се прим Г.тити. Оне се носе врло чисто. Рукави такође везени су лћпо. Оме ирезиру европгко наилћпше платно, само за то, што nie шарено. На глави носе неку малу кош.ђу (на подобЈе куле), коа има смћшну Форму^ и по- 1 кривена е сламнимљ шеширомЂ, кои е изнутра нлатномљ поставлћн-в. Кадг. скиву таи шеширгћ, оне се сћ нбимђ онда могу да заилоне одт. сунца и кише, Шешиpi. е прилично високе Форме. На ушима носе стаклене минђуше. таква украшена наншку и носе на врату. Погдћкое минђуше тако су дугачие, да падаго saitii на раме. При свемтв томБ npocTOMi. ношиву, оие су врло горде, и одвећљ допадаго се саме себи; и поносе се, као да « свака кралћица бугарска. •— — " Далћ прича, да се могао разговарати ст. Бугарима, и oirii сљ ческимг> езикомЂ разумћвао е разговоре Бугара. Опоминћ. да су ноћили у едномћ селу, што се зове У зу м-С лавосљ Потомђ описуе едну знамениту ћупpiio на 21 сводб , коа е дугачка 400 корака. У Едрену диви се и чуди богатству и красоти uaMia. гдћ иепресгано 2 хиладе кандила гори, и свака 24 сата се 60 Фунтји зеитина на та кандила троши. Ту џампо озидао е султанЂ Ce.oiMb, пошто е ocBoio КипарЂ, и са†приходЂ од7> те новоосвоене землћ оиредћ.по е, да се на украnieni« исте џам!в непрестано нздае. — 25. Нов. Дођемо у ЦариградЂ, пред-b насЂ изашао е у сретанћ aycTpiijcitiH посланикЂ г. ПечЂ. — — Одма се постара г. посланикЂ, вако ће приступити Ферчар-паши. Истми е родомЂ бмо изђ Аибапјн, и потурчјо ге ioiinb у cBoiofi младости. Ферчар-паша дочекао е г. посланика Крегвића одђ прилике са ономђ парадомЂ , као што су нас«. у Будиму бмли дочекали Сва пратна посланикова полгобила е у руку нашу. Паша ирими истина цара РудолФа писмо сђ почитатемЂ, али се непрестано обзирао. да види, гдћ су дарови П отомђ као царске дарове преда му послзникђ три хиладе талира, два сребрна па sioзлаћена леђена, двћ дупло позлаћене велике чаше, два сребрна па позлаћена ибрика, дв1'з сребрне па позлаћене ч-лаше, и напослћдку еданЂ великји сатЂ. 'i'aii сатЂ имао е Форму позлаћеногЂ кона, на комђ е еданЂ ТурчинЂ са запетомЂ стрћломЂ ахао.— Осимђ тога сата дали смо

м> iouiH три лћпа сата. Одћ овога паше одемо Мамутпаши, коме смо такође дарове предали. Таи паша 6wo е родомЂ изђ Маџарске, и одскора"се потурчјо. Онђ извћсти посланика, каквн <у обичаи прн султановомЂ двору. После неколико дана поод.јли cmo и г т,руге паше, гдћ смо налазили оегова, koii су Obi.ut Срби. или други кои Славени; а Халил nauta 6wo е родомЂ изђ Итал!е. и пре краткогЂ вре,ме«а бмо е капетанЂ на лађи. — (продужнће се).

ШШ)Ш 6ДН0ГЋ МИША. (краи.) До поноћи остаиемЂ у Moioft руии, на кадљ се све смирило, извучемЂ се полако изђ рупе, попнемЂ се узи басамаке у меану, и нађемљ една врата отворена УђемЂ тамо и видимђ едну младу лепу госпу и нћну слуа;авку, коа се текЂ почела свлачити. Колико самв изђ разговора дознати могао, она се враћала сђ едне оосћте , кого е cBoioK тетки , пригажателиици идногђ великогљ добра, учинила. Нћно ми се лице врло донадне, и будући Сзмђ врло гладанЂ бмо, то се усуднмЂ блише прићн и y,iriyгкамЂ ое до на асталЂ, \ђемЂ у едну nyriio, те мало одљ поиаде, кои 'е оидћ ui.i.ia окусиМћ, ио акш мириС и корена и амбре смете ме, не< вћстЂ ме обуше, и н паднеМЂ у кут110. гдћ е мирисг. стоао . и ту сам!» цћлу ноћљ леа«ао. Рано е умтру бмло , кадЂ се млада госпа на путђ спремила. Рука собне служавке. koi'omt . е за мирисаве ствари у кутји прзватила, пробудн ме изђ могђ сна. Н се поплашимЂ, хтћднемЂ се избавити и побћћи, ио бадава. Роспои ме онази. „Гле !'• никне она „вдноп> лепогЂ белотЂ мишића. Сиромаше! небои се неће ги ништа бмти." Она ме полако нодигне иза> помаде, .метне ме у едну малу кутицу и да ми колача. Она одпутуе, и а ca\u. морао сђ нбомђ у нрестолну uaponib ићи. Ту добмемЂ еданЂ лепЂ сребрнши кавезЂ, и будемЂ послуагенЂ као првми кавалћрљ. iVloft е квартирЂ 6wo соба, гдћ се ручавало. Ту самЂ имао честЂ сђ висоиомђ господомђ унознати се, Н гамг. смћо нокадкадЂ но асталу шетати се, на велике торте и паштете пенати се, а покадкадЂ се и у вину окупати. Све ме е уважавало. све ми се умилпвало. „О како е валанЂ и лепЂ оваН белии мишићт,!" то е бно o6mTwft говорЂ; но опетЂ, при свемЂ томђ и нисамЂ 6tio паибол I. задоволанЂ, ep-b саМЂ видт, да iy тји лгоди имали обичан, еданЂ другоме ласнати, премда су се смртно мрзили, и зато самЂ се често радовао, што самБ мишђ. вдногЂ дана ручао е еданЂ врло знатанЂ господинђ; говорило се, да е ohi , првми у двору; све се то нћму дубоко клапало. Онђ е nocio еданЂ шеширЂ, комђ самБ се смћао, прегледао самљ га н спола и изнутра, и наипослћ у истомђ засгшмЂ. НаеданпутЂ тога кавалћра одзову; онђ се брзо опрости st счепа шеширв, а а неузимамЂ времена, да се спасемЂ, него ca«t морао сђ нбимђ отићи, и тако дођемЂ у нћго†кабинетЂ Овдћ дознамЂ , да оиђ io штђ више белм мишева. као што сам& а • има- н се СДруЖИМЂ СЂ lli.HМО, буДеМЂ учТИВО пр|'И.МЛћнЂ, И СЂ HbHма читаву годину пролшнимЂ. Tv научимЂ, познати дворЂ и човека. и свакш самЂ се данЂ радовао, да самв мишђ а не човекЂ. Н небм мого судбину промћнЈо ни са онимђ дв{)рининомЂ, кои мисли, да е наисрећнш. Гу < ам^ гледао сиромаштво великн политичара , кои неспаваго ни