Šumadinka

> Б ^ограду 25. Лнуара 1855.

ЛИСТ Јз ЗА КНБИЖЕБНООТБ, 3 АБАВУ И НОВОСТИ, УчредникЂ н издавателЕ. ЛмбомирЂ II. Нсн лдови К ђ.

ТЕЧ. IV.

Ован листб из.чази вторникомт. и петкомт>, ц»на м_у e за трв згћсеца 4 цванцика.

8.

р Е Д К 0 П0ЛВЛБН16, кое е еданЂ пустинћикт. у посл^днбимђ данима свога живота вид!о. (краи.) Ti.vinMeera: Они есу задоволвни: али hbi'obo задоbo .ifacrBO. иао што а сг> окомг> на чеиу видшпј , произлази отуда, што они HtioBy 61.ду непознаш. Они су наидоctohhi'h у роду човечЈемЋ, а гјо већои части i ij ићима се поступа као ст> роборима. и.ш животинбомђ uoh велике терете вуче. Они се уподобллваго сунђеру, кои у отвореномт> полад леи;и, и кога издашна природа росокљ напуни, а лен!,ивцш га исцеде: или наличе поморанџи ион < е изцеђуе дотле, докле у м>ои сока има, а кадт> таковогљ нестане онда се бацн. Богаташи сматран) ове лнЈде, за еданљ изворт>, кои неможе пресанути; но оии се нко вараго; и они извори пресишу, а као iuto сх> оба моа стражнл ока видимт>, ово е пресушенћ нуждно слћдство ненаситимости не>!ови господара. Стан1> земл1>д1>лца понижава се до робства: свуда у природи човека лежи, да се свакш онога станн плаши, кое е отегоћавагоћи тереттз. СваК1и бега одђ полбскогћ гкивота, и трчи у варошБ, да 6w тамо болћ дане проживјо. Тако се одђ дана на данљ умалава землћдћлје и тамо тражећи рану, превазилази число они кои насљ ранити мораго. Веруи ми пустинБиче_ да тигерт. међу тигрима, и курдкЂ међу курацмма, већу важностБ има него човекЂ међу лгодима. О нђ , наиблагородше створенћ међу створеннма. створенЂ ло подобЈго бож1емЂ, онб кои ве.шчествено сеоимђ челомЂ увисЂ кђ небу гледа, и кон се разумомЂ одђ хилнде хилнда животина. коа просторЂ света оживлнваго, разликуе. онђ го_ сподарЂ етворенл, и владаоцЂ животинл, — онђ , за ког а прекрасне ливаде цветаго: за кога се ружа у џбун)' преBia, кога лгобичица у долини услађава, и за кога вб1сокш кедар -б на ливану стои; коме ПЈева у раномЂ готру свого песму пева, кога славуи у вече сђ своимђ хармоническимЂ r.iacoMii успавлгое; — онђ . коме се ла†покорава, кога слонђ на своимђ леђима носи, и предЂ кимђ горда камила свон колена савјд; онђ. когђ е природа <; ђ толикимђ ползама наоружала; онђ , кога е грлу она хармонЈго дала. чуство срцу а способвостБ рукама; онђ , кога елементи слушаго. кои е бурнимЂ таласима грании^у поставЈо: кои е воздухт. ограничјо, и самогЂ сунца теченћ опредћлЈо; онђ. кога оеснеће море сђ почитан1емЂ на своимђ пенушавнмЂ леђима носи; кои ce у облаке попео , громовима подра жава, и опустошавагоћу ватру у машине позатварао; —

онћ , дете божества — разумомЂ ангелу подобанЂ, човекЂ, нема цену и ваагностЈ. међу лгодима. Дакле у ч Ј имђ ће очима човекЂ важностБ имати . ако не у очима лгоди ? Ко уме о нћговимЂ своиствама судити . ако онђ самЂ о нБима несуди ? Ко ће нћгову важностБ преценити, ако е онћ самЂ иепрецени ? О нђ , коме е божество разумЂ и душу дало ; — — ЗарЂ да га лаФЂ хвали , или да му се пантерЂ диви ? ЗарБ орао нћгову величину да проповћда; и изворЂ, кои преко вбјсокогђ каменн на землго падада нћгову важностБ прожубори ? ЧовекЂ, само у очима некогЂ малогЂ брон лгодји, има пеку важност!.: а уобште никакве важности међу лгодима нема. Тигра већма тигрови уважаваго. курака виЈпе курацБ! почитуго, иего што e човекЂ одђ лгоди почитованЂ и уважаванЂ. Ово е жа_ лостно али истинито искуство. вли то судба лгоди бмла у време варварства, или е за цело у време нашегЂ про-

свештен1л ? — Заиста и сстб . Докле годђ човекЂ само свои разумЂ изображава, неће имати човечество никаквогђ уваженл; да 6ti важностБ cbojo осетило . мора се срце изобразити, и ово се у нашемЂ столћтјго наиманћ догађа. КудгодЂ погледамЂ наилазимљ на изобретешн душе лгоди хоће све више и више да се пенЈо; хоће боговима да се уподобе, а лгоди неће да буду, и опетЂ е човечество кругЂ, кои намЂ е божество одредило, иу комђ треба да насЂ разумЂ ограничава. Учи се човекЂ 6 бјти ! то прву нашу мудростБ нека сачинлва/ учи се важностБ твое браће ценити ! то су границе кое су ти овде опредћлене— — Учи се човекЂ објти ! — кака†е то страовитБЈИ х-ласЂ коимђ насЋ разумЂ довикуе ! учи се човекЂ бмти! мб1 дакле све знамо, само шта смо ми, незнамо. Мм о свему радимо, само се тшмђ незанимамо како ћемо срећни 6 бп и. Познаете ли вј > ј вашу несрећу ? лгоди ! не, вб1 е непознаете: кђ землБи савЈени. пузите bbi као црви у ripaјјјини , премда е ваше опредћлеше у краснимЂ полнма живити. Уапшени у зидинама живите а створени сте да животђ и срећу уживате. Носите окове, премда сте за слободу створени; дижете суевћрјго олтаре, и гннвите се сами на жертву безчуственм кипова, кое Hie природа него сте ш ви сами себи изрезали. Погледаите еданпутЋ око себе, и сматраите, шта е предрасуђенћ лажне чести, неправилно noHHTie о величини; шта е Суевћрје, борба закона и гомила невалнлм страсти, одђ васЂ начинила. Вћчнга завћса нека nonpie дћла, одђ кои c'e чове. чество ужасава. нећу ужасна дћла, коа намЋ ncTopia прошлБ! столћтјн подае, да напоминћмЂ; негоћуда те од"