Šumadinka

е по едну нову болеств. Зато е онт. опетљ нћи, когљ у^aeio, когт> ođecio., а когђ nperaaio конама и слоновима; но при изрицанго казни последнћму одђ нви, у н1>га баше дванаеств пунм болест!"и нерачунагоћн тринаесту т. е. покваренЂ стомакЂ. кок> nie погод|'о ни еданљ одђ нћговм доктора. При двору остао бнше Јоште еданЂ знаменитми докторЂ. велик1и педантЂ, великЈи методиста, великЈи незналацЂ. буџетомЂ одређевми за помоћпика оннма прочимЂ лћкарима. ХарунЂ позове и нћга кђ себи. ПомоћникЂ каже. да се великЈи, наисрећнЈи владаоцЂ правовернм. наоди у иоа;елћномЂ станш свое болести; да е она врло добро развЈена одђ покоинб 1 и ученм н!>говб 1 старешина, и доведена до свое основне точке, и да КалиФу неостае више ништа, него благочестиво удостоити се преселенд у 6o^titi светЂ, ербо су болести одри;але превагз' надЂ моћима нЕгове наиблагороднЈе природе, по точнимђ правилама лекарскогЂ искуства. ХарунЂ, свагда своеволинЂ, поклони помоћнику скупоценБш диван-бинвишЂ, и узме ra за свогђ главногЋ и единогЂ доктора, одреди му грдну велику палатуи постави га надзирателћмЂ оне куће гди су луди затворени. Тако изчезну све надежде. Арабски доглавници благоврелгено пошлм у дућане, и почну евтино куповати доказе предстоеће имђ велике жалости. кроити по моди црно одело. обав1"ати каруце црномЂ чојомђ и т. д. Арабски подлеци, негубећи напразно време поредЂ постелћ vмирућегЂ КалиФе, оду да се удвараго и да пузе iourt напредЂ, кодђ нћговогЂ наслћдника. Арабске поете огрну свое мант1"е, обуго местве, и седну писати жалостне и трогателне елепе на смртБ свогђ добротвора . и 6 одлбикаве епиграме на нћговЂ животђ. Арабски казначеи затворе се у свое собе н брижлБиво почну трпати у цепове новце, и napTie расходника попунавати трошковима kbii нигда нису 6 б1ли, Све мере бБ1ле су предузете за срећно заклгоченТт едногЂ калиФата и за почетакЂ другогЂ; све се чиннше, да « готово. НаеданпутЂ, незнано одкуда, лви се нредв златнимЂ прагомЂ дервишЂ, погрблћнЂ калдвтЈ, и одрпанЂ , издаго. ћи се, да може одма излечиги КалиФа. НћмЈ- кажу , да то н!е н)?ждно. Онђ зато нехтене знати и желлше доказати свое искуство. Нћму су се трудилн обаснити, да онђ тиме квари наилепше планове, кои су се имали произвести у случаго близке смрти КалиФе. Онђ се продере изђ свегЂ грла, и каже: да има у власти велику таину, кошмђ се може повратити животђ и здравлћ свакомљ владателго правовернм, и захтеваше назорт> да га пуете предЂ постел^о свога господара. ХарунЂ Али - РешидЂ чувши нћгову вику позове га кђ себи. Сви ћутећи очекивали су да чуго ту велику таину. Одрпанни мудрацЂ озбилвно пипне КалиФи дамарЂ , позамисли се, и, као пораженЋ изненадномЂ мисли, наеданпутЂ рекне торжественимЂ гласомЂ, да ће великји наисрећнж владаоцЂ нравовернн, одма видити себе у пуномЂ цвету здравла, ако само гдигодђ добје кошулго срећнога човека, и такову изволи обући на голо свое тћло. Великаши придворни уплаше се одђ послћдица oeoга необичногЂ рецепта, и гоииломђ навале опетЂ ласка-

ти Харуну. ХарунЂ се горко осмене: то е бнло нКгово већЂ познато осмелванК. ХарунЂ Али-РешидЂ запита свогђ великогЂ везира, ЏаФера, гди бн се могла наћи таква кошулл. ЏаФерЂ ( ђ благоговћнћмЂ ударн челомЂ о землш предЂ нћговомЂ постелБОМЂ и рекне: „Владателго правовернБ1, — нека подржи 6 огђ животђ твои до дана престанка света! свуда ! ништа лакше fiie него такову кошулго наћи ! Тбј наисрећнш калиФе cBaKifi у бога данЂ, своимђ погледомЂ усрећаваз си млоге хиладе свои поданика. Подђ твоимђ добротворнимЂ и отеческимЂ калиФатомЂ читави су народи живили у срећи и благованго. . . " Заиста ! рекне ХарунЂ, Сви су ми то говорили, Иди дакле лгобезнни мои везире. и потражи ми такву кошулго. Моа држава мора да е знакрстт, пуна срећнн лгодш. „О, о томе нема никас;ве сумнК ! " придода везирЂ „Но, нашто далеко ићи ? Заповеди HaiicpehHin калиФе, да донесу едну твого кошулго. Тм си сихурно 6бш наисрећнји човекЂ на свету: све се чинило по TBoioft волби и желви. — Л ? Викне КалиФЂ: а 6bio < рећанЂ ? Тбј се варашЂ, тб ! се млого варашЂ, прЈателго мои ! . . . Л самв целогЂ живота бшо наинесрећнш човекЂ на свету, видећи себе непрестано окружена гомиломђ таквБ1 лопова и подлеца, као што си тб ! на примћрЂ. — " ВезирЂ, недавши КалиФу довршити говорЂ, поклони се, и удари челомЂ о землго , и подвикне дркћућимЂ гласомђ: ■— „Нека свемогући АлахЂ продужи шивотђ твои до самога дана престанка евета ! — „Но тн ЏаФере ? . . . „придода КалиФЂ:" тн мора да си срећанЂ ? Л самв тебе обасуо благодћлнЈима? изђ блата самБ те подигао на првни степенЂ власти и чина, у Moiofi: држави , одликовао самБ те моимђ особитимђ поверенћмЂ, дозвол1'о самв ти гнивити твое Henpiaт елћ и арати мое поданике" .... — ахђ. владателго правовернБ! — викне везирЂ са свое стране све 6bi то заиста могло етворити истинито благополучје и единствену срећу у овои долини плача, кадЂ не 6 б 1 уживагоћи тако ласкателну милостб робЂ твои, имао честЈ, познавати твои i.-арактерЂ, предЂ коимђ

— Доста, доста прекине речБ КалиФЂ: — КакавЂ самБ а, такавЂ си и тм. У овимђ палатама мм сигурно нећемо наћи за мои лекЂ потребну кошулго. Иди дакле потражи еу вароши и изванЂ вароши, и свуда по целомЂ царству. (продужиће се.) I. Н 0 Т А У Београду 21. Новем. 1854. iVlbi смо се радовале. што е Шумадинка опетЂ почела излазити, надале смо се да ће свого стару ћудЂ оставити, т. е. да неће кудити женскЈи полђ . као што e 1850. и 1852. године, чинила; али на жалостљ одма у овомђ првомђ брого нашла самв едну малу приповћдку, у Koioft

■