Šumadinka

75

Кадт> се смемљ а вратити. да васт. у вашу собу одпратимЂ ?" запита блена, покионивши се. (продужиће се.)

БЕРБЕРИНТ). Господинг. Што се смеешг. . Берберчнт,. Смешно ми е. Идући овамо срео самв едногљ шаногљ човека, иде крозљ чаршјго па посрће ; а сви се лн)дн скупили око нћга па му се смего, а онђ се опетЂ нвима смее. Н кадЂ га сретнемЂ упитамЂ га: што посрћешЂ море ? — а онђ ми одговори: „ Видимђ да сте сви шани, па н посрћемЂ за све висђ . " — Па докђ самв дошао довде иаде ми на паметЂ, да оваи светЂ мло-, го бм ropiS бно да нема в5на. ЧовекЂ кздђ се мало оnie. онђ онда говори праведио. и говори оно што му на срцу лежи. Небм требало оволико судова , ни апелахца, да су лгоди умели ову божЈго благодатЂ т. е. BiHo уважавати, и по нКговомђ опредћленко употребити га. У целомђ свету постои то правило: да ако е човекЂ маио ni. ннђ , немонЈе ништа сведочити. и немоЈке предЂ судЂ, изаћи, и ако е што казао неважи ништа ербо е веле, бмо шннђ . То е врло рђаво. брбо башЂ то што човекЂ niннђ Kaate и засведочн. то 6u требало да има праву важноств. Зато н 6w по момђ мн!јнпо завео: кано два парничара дођу у судЂ да се туже, одма да се изнесе неколико ока лкогђ вша. па кадЂ се обоица oniro, онда да се узму на протоколЂ. и да се испитаго. и уверенЂ самв. да бм свак1и истину казао. Таи испитђ да се прочита суд!има, па онда cy^ie да изнесу в1на , и што е већа и важн1'н парница, тнмђ већма да се oniro, па онда да кааеу свон мнћн!н, а секретарЂ да Henie него нека бележи мнћnis свои судјн; ерЂ познато е да суд^е т. е. у Европи. осврћу се често на млого коешта, кадЂ свое мнћнЈв даго; и негледе правицу, него гледе noioS е страни парничара внше великаша наклонћно. Трезне cv^ie оногђ су мнћшл, кое ће iS наивише препоручити. По тммђ ш'ннммђ MnhniflMa да се пресуда изрече, и кадЋ се сви отрезне да се пресуда парничарима прочита, и ко буде кри†да плати вЈно, место што сада плаћаго папирне трошкове. Ако бн се кои почео тужити противу пресуде . онда му одма треба казати: То си и то шннђ признао. ТрезнимЂ лгодма неможешЂ никако судити. брбо докђ е годђ трезанЂ онђ ће едно говорити а друго мислити ; и по томе гдћ e наиболћ и наилче вшо, ту 6ti инаивећа правда бнла. Како ће правда владати — кадЂ у целомЂ свету има уредба, кон каже: шнни, луди и деца, немогу ни у чему сведочити. А знамо да има такође у целомЂ свету пословица кон каже: само п1ини, луди и деца истину говоре. Знамо и то да у прво наистар!е време нје бмло вша, то е знакЂ. да Hie бмло ни оволико искрености ко. лико сада имамо. Пре потопа лгоди су тако лукази и рђави бмли, да се с»момђ творцу (вета досадило, зато пусти потопђ , онаи великЈи потопб . „ ои сву землго поплави и све лгоде и животинћ подави. Сироте невине животинћ^ морале су збогт, лгоди страдати, Само Нои на нћговои лађи са cboiomt^ госпојомђ . са своамг, смновима и фраилама спасе се. КадЂ пода осане — една стара кнбига прича ■ — старацЂ Нои изађе на суву землго, укреше и наложи катру, и принесе богу жертву. Анђео се лви и

рекне: „Богу се твоа жертва допала , ишти, сђ чииђ хоћешЂ да те обдари." Онда Нои клекне, и дигне руке кђ небу, и рекне: „Господи, жеданп самв." „Ето воде старче, па се напш колико хоћешЂ" рекне му анђео — „немогу" одговори Нои — „немогу гади ми се, ербо се у ову воду удавили сви лгоди и све животинћ. Волимђ умрети. и самномЂ нека изумре са†родЂ човеческ1и , него да шемЂ ову погану воду. Зато даи те ми какво друго пиће што Hie вода." Онда му анђео пружи едну Biнову лозу, и научи га како треба да сђ нвомђ поступа. Нои се обрадуе. Сазове сву свого челндЂ, засади вшоградтз, сазида подруме, начини чаброве, и почне цедити и пити bi'ho , i! тако е nio 300 година вшо, и нигди Hie мешао воду у biho , ербо е бмо побожанЂ човекЂ, и по томе свакш види. да прапни ХристЈннинЂ нигда несипа воде у вшо, ербо су се у води све животинћ и лгоди подавили. — Дакле, слћдователно . у сагозу са свниђ тммђ што самв рекао. види се, да су лгоди пре потопа, то естБ пре створенн вшове лозе, бнли рђави, неправедни и неискрени, то естг, исти овакви као што су и садЋ они кои су трезни. Н самп млого мислт о вшу, и будите увћрени да ће само онаи отићи у раи, кои млого nie: ербо ко млого nie, таи непрестано спава, а ко непрастано спава таи ништа неради; а ко ништа неради, таи неможе ништа ни грћшиги; слћдователно ко непрестано nie, тан нема грћха, а ко нема грћха иде у Раи. слћдователно niлнђ иде у Раи И зато и п самБ наммсл1о да се одамЂ пјннству. — Сђ Богомђ . (оде) Господинг. г Гаи ће ми зацело другш путЂ гп'ннђ доћи да ме брјд.

Д 0 М А ћ I И Т Е А Т Р 1). Дете. Нано, што псуе тата куварицу ? Госпол. Како е неће псовати снне, кадЂ е све печенћ што е остало одђ ручка, дала еднои болестнои си* роти, па садЂ маши керови немаго шта да еду.

ЗА СПОМЕНИКЂ Великогт. србскогљ пћсннка .1ук1нна Мушицкогв , коа ће се у горнћиит. Карловцмма подићи, штедро участвук>ћн у ономћ лепомљ предузећу, изволили су подарнти: Шјговз СвћтлостБ милостнићииии господарљ и кннзт. србскш АлександерЂ Карађорђевић s —• loo Фор. ср. банкиГГ, Алекса Симићт, кн. предста bhhk - б и попеч ин. д-ћла — i Д — Александерљ Л. Ненадовићг попеч, Фниаис1е l fj: — СтеФант. Марковнћт, попеч. прав. и просвешт. 1 Д. — СтеФант. Л1агазиновнћЋ попеч. вн. дћла t Д, Ил1д ГарашаиинЂ б. представннкт. 2 #. — Jiaiopi. Миша \настас!евићт. — 15 #. —■ СтеФант. СтеФановнћт. предсћдателг. совћта i ±£. — Ч. енови совћга: ГЈавле Станишић-b i — Кфремт. Ненадовићт. i Д — Алекса Лпковићв i Д — И.:ш НоваковнћЂ io цв. -—■ ioванЂ ВелБковићЂ 2 Фор. банк. — 6реч!н Станоевнћт. i Д СекретарЂ сов-ћта Нковђ Живаиовићт. t tt- -— Димитрје ЦрнобарацЂ помоћннкљ поп. прав. и орогв. f — ТовагзЋ МариаонићЂ б. началникљ поп. ин, д-кла f (продужен1е ел^дуе.)