Šumadinka

5 Београду 11. Марта 1855.

ЛИСТЂ ЗА

КНћИЖЕВНОСТћ, ЗАВАВУ И НОВОСТИ. УчредниКЂ и издаватела ЛгобомирЂ II. Ненадови ^ђ.

ТЕЧ.

IV.

Ован листт. нзиази вторннкомЂ и петкомЂ, ц&на му е за трн л!;сеца 4 цванцнва.

JW 21

Е Л В И Р А. Радоств прође и весе-st, Мене горка туга мори. Срце мое у грудима, Као жива ватра гори. О Елвиро, о анђсле, Tbi се за ме моли бог_\; 6р'Б за мене лека нема, Повратнт' се а немогу. Узднсаи загушуго, Ове мое тужне груди: 6р' у нвима срце мое, Преко irbpe сада удн. Нема за ме, neua лека, Лепоте ca.vt твое жертва; А.Г нек'в ти е опетв просто, 6рт> л незнамт, шта е клетва. Mtico мон неће нигда, Моћи, да те заборави; Живи срећно, а мене ће ЛгобавБ скоро да удави.

У Вадену 1846.

А. В. М.

Б Е Л А Р У Ж А. (продужено.) „Роберте!'' повиче онђ , „садљ ти праштамг., све. све ! видишг., л самв сирама, и некр1емт,, да самв дошао бмо, да твого матерт. за помоћћ замолимЂ. Тш си ме као каквог-h просака предусрео , називао си ме безумнммљ И еств. а самв безумнћш. прослкБ, сматраи ме као таковогЂ, ал даи ми едну сумму новаца. ci> кошмђ ћу а путЂ мои продужити, и у далБном-Б гдигодђ yr.iy света мое 6 бјће основати моћи. Па ме онда нећешљ никадг, , никадљ ВБ1ше видити. Сирома ФранцЂ бмће за тебе мртавБ, ка и што е и мои отацЂ мртавг>! Тн ћутишв, Роберте ? смешишђ се ладнокрвно на мене — о, заборави мое увреде, помисии, да су ти одђ едногљ неваа«ноп, човека нанешене. Роберте, клекну ћу предљ тобомљ, клечећи молићу те: даи ми одђ твога излишества, да се нестропоштамЂ у пропастБ. коа предамномЂ 3ia. Ј оштђ могу срећанЂ 6 б1ти, и тб 1, тб 1 самЂ можешЂ ме срећнимЂ учинити !"

Робертт, тргне свого руку к' себи, кого узбуђенБ1И ФранцБ ОзбекЂ хтћде ioiun, едномЂ узети. „Шта е то ?" запита онђ ладно, „одкгдђ та напрасна промена ? " „Немои ме ПБГгати ! немои ме пмтати, Роберте! " молнше Франц -б. Са оштроумЈемЂ лгоборевнвивостћу проузрокованммЂ, изтраживао е РобертЂ узрокЂ Францове промене. ОдговорЂ бленБШЂ, кадЂ ioK е свого руку нуд10, садЂ е у нћм}' подозренТт пробуд!о. подозренћ противЂ ceiro. кои се око нћ налазе. ШпекулирагоћЈи трговацЂ промени се у ватреногЂ лгобезника. Сђ едшимЂ погледомЂ увиди онђ положаи стварБ1: бленино таине пуно, жалостно сушчество. а ФранцЂ у овои промени, одђ како се она у соби указала НћговЂ стра хтћо е увћренл наћи. „ПутуешЂ ли самЂ?" упита онт, са пробадагоћимЂ погледомЂ. ФранцЂ буде одђ еданпутЂ мирнји. „СамЂ ? " повтори онђ ct несигурнБ1МЂ гласомЂ. „А ко ће мене пратити ? fl самБ самЂ, сасвимЂ самЂ ! " дода онђ у видимомђ страу. „Спреми и снабдћи ме, па ћу пре зоре одлазити." „fl оћу да ти срећу оснуемЂ ал' тб ! морашЂ бмти искренЂ." На ОсбековомЂ лицу укаже се жалостнБШ осмћхЂ. „ЗарЂ шштђ условЈн," промрмлн онђ, „ почемЂ самв се већ г б толико понизјо ? " „У нашои се кући нека гаина upie , сђ koi'omi, -гвое изненадно поавленћ сагоза има. " Францова забуна умножи се. „Т б 1 можешЂ мого таину и дознати — н имамЂ узрока. да се што пре могу Шваицерске дочепамЂ. „А смеду ли се тш узроцБ! знати ? " запнта РобертЂ са растећимЂ подозренћмЂ. „Време пролази. Роберте, ohemii ли ме избавити ? Н ти ипакЂ кажемЂ: Н самБ проснкЂ , кои одђ тебе милостинго проси ! " повиче ФранцЂ. пруживши му руке. ТрговацЂ е бмо нерћшимЂ пгга да чини, ерЂ ни наиманви узрокЂ за подозренћ имао Hie , па ипакЂ му е некш таинБ1и гласЂ шаптао речи , кое cv му крозЂ све удове тћла пролетале: ,,„тм позаимашЂ твомђ сопарнику средства, да може са ономђ кого тб! лгобишЂ побећи.""