Šumadinka

111

Нсно ецавдћи лежали су обадвое едно другомљ у наруч1ама. Топли полгобцм запечатили су нвиову лгобавв. ,,Тако е Богђ хтко!" проговори сћдми 1)орђе, дигнувјј1и свое руке кђ небу. На сатЂ по томћ адвокатћ е рачунЂ положш . и францЂ кога су последнћ сумн!> разрћшене бмле, дошао е опетЂ у притажаше свое заручнице и великогЂ иманл, кое му 6 дозволнвало да лепо и слободно проживи. Маи затече обадва ова срећна пара л .оди у ШваицерскомЂ месту Ннтерлакену , правомЂ земномЂ раш. У нкомђ , веселомЂ овом.ђ планинскомЂ воздуху поболша се здравлћ Франца Осбека. и ако му се неповрати нћгова цветагоћа бон лица, ипакЂ ^o6ie нову животну силу, иуживао е срећу у пунои мћри. кого е у притажашго прекрасне и вћрне свое супруге налаз10. блена nie више никака†другш украсЂ носила осимђ ону белу ружу. Ш .пи Петри назвао е исту ружу орденомЂ, когђ е блена гоначствомЂ заслужила. У есенБ се разставе пр !ателгзи. То е бшо првми тужнми тренутакЂ , после весело проживлћногЂ лета кадЂ KJ.iifi са супругомЂ својомђ оде. Онђ оде у РезиденпДго да свок посо ради , а ФранцЂ и влена уселе се у прекрасну кућу, кого су на шнцм Цмриха купили. Онаи одђ смрти избавлћнБш и за безумногЂ проглашенми ФранцЂ ОсбекЂ постане честнми грађанинЂ слободне Шваицерске. СвакогЂ месеца добивао е адвокатЂ lO.iifi Петри из b 'fecTie да му се нћго†прчателв срећомЂ услађава. После две године извћсти Петри Франца, да е РобертЂ СимонићЂ пострадао и по раскошномЂ и пустомЂ животу, са остатколЈЂ имана свогђ у Америку побего.

РАЗГ0В0РИ НА ОНОМЂ СВЕТ У. (краи.) Фгиософг. КадЂ башЂ тако захтевашЂ, ето скидамЂ

све.

Memim. НекЂ му се и брада скине, Ермису; ерЂ е густа и тешка. Има длака за петЂ талира наиманћ. Ермисг. Право кажешЂ. Скини браду. Филос. Па ко ће ме обрхати ? Ермис-b. Оваи МенипЂ, узеће сикиру и на скели одсећи ће да се чудишЂ. Менипг : Немои то Ермису, даи ми вере ти туршго. бмће смешнје. ЕрмисЂ. Та доста ти е сикира. Менипт,. Е добро, то е човечше, скинућемо дакле оиу брадурину. ДржЂ се добро. Гле у мало му неодсеко и обрве. ЕрмисЂ. Требало бн, надмашиле су му чело. незнамЂ зашто ifi тако у висђ диже. Шта е то ? плачешЂ и боишђ се смрти, уђи дакле. МенипЂ. 1 оштђ е нешто подђ називомЂ caKpio. А шта то ? Ласканћ, Ермису, кое му e млого

Ермисг. МенипЂ. помагало. Филос. А и тм Менипе скини слободу и

у животу СмћлОСТЂ

ведрину и мужество и смеи. Само се тм међ' нама смеешђ. ЕрмисЂ. Hie нуждно, некЂ тм остане то , лако е и непретеже чунЂ, а за пловитбу е врло полезно. А тм Ретору, скини безкраиноств твои говора, и противоположен1. и равноглас1в и першде, и варваризме, и остале несносимости. Реторг- Ево, оставЈо самв све. ЕрмисЂ. Е, добро, одреши конопацЂ, скинн скелу извучи ленгерЂ, разви ветрила, управи думеномЂ тм корм1цл. Иншала, шта кукате, о будале, а особито тм филосоФу, кои си мало пре изгубш браду ? Филос. Жао ми е Ермису, што самБ мисл^о , да е душа безсмртна. Менипо. Лаже, друго нћга тишти. Ермисг. А шта то ? МеиипЂ. Што неће више уживати снине часги; што неће више излазити ноћу крадомЂ. умотавагоћи алБИномЂ главу, и тражећи оно, чега се поштени лгоди стиде, а изђ готра варагоћи младиће, узима одђ нби новце , што имђ банги философјго предае. Тога нћму е жао. Филос. А тебе Менипе, зарЂ Hie жао што си умрео? МенипЂ. Што да ме е жао, та л самв поитао самЂ смрти у наручјн, безЂ да ме ко зове; но каква се то вика чуе отудЂ са земл!. ? • ЕрмисЂ. Gcti, Менипе, и то не само сђ сдногђ места; неки су ce скупили, па се радуго и смего, што е Лампихђ умрео, жени му недаго мира друге жене, и на нћгову малу децу бацаго се друга деца каменћмЂ; други пале ДшФанта ретора , кои е roBopio надгробно слово овомђ Кратону; да, и мати Дамас^ева кука сђ другнмЂ женама за Дамас1емЂ, а за то 6 омђ Менипе башЂ никн неплаче, извалЈо си се па мирно лежишЂ. МенипЂ. ВарашЂ се Ермису, садЂ ћешЂ видити како пси око мене арлучу, и како ме вране облећу , кадЂ ме стану закопавати, ЕрмисЂ. Жив1о Менипе , прави си гонакЂ. Е стигосмо већЂ. садЂ идите и предстаните суду; држите се овогђ пута. па ћете доћи гди треба, а л и думенџ !'а одосмо по друге. МенипЂ. СрећанЂ вамЂ путЂ Ермису. И ми одосмо. Шта се еканвивате? напредЂ! сви мораго доћи подђ судЂ, па како iuto знашЂ, пресуде нису тако лаке; ту ће вамЂ бмти точкова, орлупшна, каменн. Видиће се свач!и животђ кака†е. Е. А.

М Р В И Ц Е — Девоика една уда се за удовЈ ^а, и после неколико дана буде врло невесела. КадЂ е запитаго зашто е тако невесела, одговори: ахЂ , н самв слушала кадЂ се девоика уда за учителн постане учителвкомЂ , кадЂ се уда за капетана постане капетаницомЂ, па самв и л мислила, кадЂ се удамЂ за удовца даћу постати удов и ц о м ђ ; али садЂ видимђ да самв се лгото преварила.