Šumadinka

j* Београду 5. Априла 1855.

ЛИСТТј за KHfcHKEBHOCTb, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ ЛгобомирЂ II. Ненадовићх..

ТЕЧ.

IV.

Ован листт. излази вторником!. и аеткомЂ, ц&на му e за три м^сеца 4 цванцика.

Л

i JW 29.

IIУ Т Н Н Ч К А II И С М А. *) 3 Вевего — Септ. 18'п. Плаво небо снуштено на сР.до теме Алпа, покрило е: као какављ азурнми шаторљ сву далвину што се очима прегледати може: оно сђ некииљ уживанћмљ грли и покрива ова наилепша и наисрећн1н места у целомг. свету. Зеиено езеро ле:ки тихо у свомљ кориту, као кака†радникђ кадЂ се после свога дневногт, посла у ладу одмара. по гди кои немирнми ветрићЂ буди га и игра се сђ нћговммђ таласима; високи снћжни брегови сђ некимЂ поеуичнимЂ уживанћмЂ озбилвно и заммшлћно сматраго ову дивоту природе; сунце спрема се да зађе за удалћне брегове НЗри, кои се са оне стране на дну езера величествено плаве; по гдћ-кон песма срећнм обитателл овога ран, просеца тихш воздухЂ есенћгЂ вечера — а а прјателго мои, седилЂ на обали овогђ лепогЂ езера, и са некимЂ тужиммв уживанћмЂ сматрамЂ, ове лепе предћле. Ахђ Боже мои, како ова места мора да су лепа онмма, кои имаго сђ кимђ да свое мисли и свов чуства деле. УсамлћнЂ овде при овммђ красотама. радо се опоминћмЂ евега оногђ што ми е мило и драго, и што ми е сада удалћно. Тежко ми е што ни едногЂ пр^лтелн ни едногЂ познаника, немамЂ сада овде, коме 6б1 могао рећи: гледаи како e онаи брегЂ величественЂ и гордЂ , а како е она тамо долина скромна , и за прибћжиште побожнБ1' и залгоблћнм' створена; немамЂ коме показати провалу гдћ бБ1стра Рона у езеро утиче, нити имамЂ сђ кимђ дћлити чуства и ммсли коа ме обузимаго, гледећи одавде на КларенсЂ, Монтре, Шилонђ , Вилне†и друга места, у коима е Жан-жакЂ Русо свон наинћжша чуства у cBoiofi Нувел s Хелоизи оживш и овћч!о. Само са овомђ кнбнгомђ треба свак1и путннкЂ да крозЂ ова лепа места путуе. Колико е хиллда досада путника, само с 6 огђ Русовлћве Хелоизе изђ удалћногЂ свогђ отечества овде као на аџилукЂ долазило, да погледомЂ надокнаде оно што iS читанћ Hie могло подпуно задоволБити. Та кнвига, то ми е за садЂ единБш другЂ што ме у Вевего и у околинама нћговимЂ прати и разговара, и заиста мало 6б1 нашао прјнтелн сђ коима бм задоволвнје и лепше време провоД10. Неописано 6 задоволвство на обалама генФскогЂ езера, безбриге читати русовлћву Хелоизу; али е 1 оштђ

*) Чнтатеићи опомену ће се овм путничкн' пнсама изт> Шзмадинке 1850. и 1852. годнне. У оволђ сада писму продужув се путоваи-fc по Шваицерскои, прекинуто у 58. брого Шумад. 1852. год.

веће задоволвство, имати коме саобштити и писати све оно што човекЂ може са своимђ прЈателћмЂ делити. Та два предмета заузимаго на овомђ момђ путованго све оне часове, кои су тихомђ одмору посвећени. Ни самБ ти одавно писао. ЖеланЂ самБ да ти пишемЂ, мое одморено перо незна шта ће пре да ти каже. Када бм могао све оно што желимЂ на едномЂ листу казати, онда 6 б 1 те заиста одђ мои дугачки писама поштедш. Мое последнћ писмо писао сам& ти изђ Маерингена. Одђ оно доба до сада мало е времена прошло, али млого се на момђ путованго променуло. Оно весело ђачко друштво разишло се на све стране, и п , премда ми тешко ова самоћа на срце пада, опетЂ се радуемЂ. што самБ остао усамлћнЂ, да кои данЂ само себБ! и своимђ мБшлима проживимЂ. У Маерингену остали смо само два дана, те смо се мало повратили, одђ оногђ уморногЂ и тешкогЂ прелазка преко великогЂ брега Гримзла и Фурке. 1 оштђ у Маерингену почели смо се разговарати о растанку. Така†разговорЂ чимђ се поведе у друштву, а особито међу путницмма кои путуго зато, да што годђ виде што нису видили, или кои по већои части путуго само зато да ни'c у кодђ куће; онда ту е растанакЂ близу. Тако и буде. У Маерингену остане неколикО, неки оду десномЂ обаломђ езера пешке, а насЂ неколико кои смо едва дочекали што смо изђ дивлнчности стрменитБ1 алпа изашли, седнемо на паробродЂ, и превеземо се за пола сата до на дно езера, одакле смо преко Унтер-зеена дошли у ИнтерлакенЂ. Унтер-зеенЂ Hie насЂ имао сђ чиме дуже одђ пола сата зауставити То е едно npiaTHo шваицерско селце у коме смо узгредЂ видили неколико дрвенн вћшто по шваицерскои Форми начинћнБ! кућа, кое су преко 200 година старе, и кое се iouiTe добро држе ; али ИнтерлакенЂ задржао насЂ е дуже нег' што смо се надали. То е оно место у Шваицерскои, и можемо рећи у целои Европи, гди млоге уцвелћне душе изђ далБногЂ света долазе, да у лепоти и у разновидности природе траже себБ1 дека . Велика гостилница БелведерЂ сместила е све насЂ веселе и младе хаиделбержске путнике; ту смо се свб 1 на ново скупили и сустигли. И они што су остали у Маерингену, и они што су отишли десномЂ обаломЂ езера, седили су сутра данЂ заедно сђ нама при веселомЂ и безбрижномЂ ручку у Интерлакену. При томе ручку рћшимо и договоримо се да се ту прочастимо па онда да се растанемо. И занста, кадЋ се човекЂ мора са своимђ