Šumadinka

у Београду 31. Ман 1855.

ЛИСТЂ ЗА НћЛЖБВНОСТБ. ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателћ Лгобомирг. il. НсиадовиКљ.

ТЕЧ

гч. IV. \

Ован лисгб аз.1азн вторннкошт. в петкоап,. Цена му е за трн иесеца 5 цванцнка.

Ј\f 45.

СПОМЕНИ im ПАРИЗА. (продужено.) Гиедагоћи оваи малии паризокш свћтљ допа.10 ми се. кадЂ самв гледао млћкарнцу , ион е свое празно посуђе сместила на маиа иолица. како v руке узме узде свогћ нонл, звиждагоћи дозове свогћ грдногЂ и страшногтз пса, и како у маломг> касу одлази изљ Париза , бацагоћи подсмћавагоћш и презрителанЂ погледЋ на ове луде куће паризске, гди младе служителљице исто тако кокетираго, као и нБиове госпое; гди су старе служителћице незаситими деспоти; луде Фамил!е. кое воду изт> pl.ne Сене држе за чисто млћко и кое на cBoiofi isanin ране и нздржаваго онајонт> е 6i >io првии робт> Францускогт. етикета ; онђ е подпузећа отровна животна, иол се зову капиџје (les potiers ) HOO i 0 , безЋ да се потужш, — као едно одђ услов |'н нћговогт. жалостногљ кралћвства, свакидашнго околностг, свои

Крал£вскИ1 дворг TuAtpie О дт> времена peno.iviiie год. 1830. оваи дворт> едну револуц1ГО више брои. Ш.кадт. е дворт> Тилћрје 6wo само една кралћва палата; ову палату окружавали су солдати. Сто Шваицераца, кои су носили дугачке, оштре мачеве , не толико полезни, колико чудновати солдати, тћлохранителви, и ст, лћпимљ позлаћенммЂ оклопима . благородногт> срца. Дворнни, кои су, што су више могли, одржавали старо правлеше, ако не са старммЂ духомЂ и са старомЂ ФранцускомЂ умилности а оно барЂ сђ истомђ старомЂ покорности : то су бмли обмтателБи и господари овогђ пространогЂ и грдногт> двора. КралБ е становао у зидинама свое палате Лувра,

Као да чуемЂ млћкарицу, гди говори паризскимЂ грађанима: B Bt>i луде! а проста селлнка , износимђ изђ ваше вароши двћ ствари, кое bbi одђ насЂ селака нећете никадЂ добити: и износимђ ваше новце и ваше таине." Познато е да свак1*и Париз.н'а у готру врло мало еде Онђ има много посла, и важнш послова ; онђ е убћђенЂ да, кадЂ 6w у готру више ео. онда не бw могао слободно упражнавати свое умне и гћлесне силе , свое желћ , свое планове, свое страсти. Да глава Паризл^е буде слободна и лака, то мора и нћго†желудацЂ бмти слободанЂ и лакЂ. Онђ е правБш човћкЂ — машина у тои ствари. Но у Паризу налази се едно лћпо мћсто, кое се лко носћштава, гди се озбилБно у готру еде и nie баремЂ по видимомђ : а то е каФана Тортони. По цћлои Европи чувена е ова каФана. Она се налази на булвару, гогово на ћошку улице ЛаФитЂ, требало бн рећи. улице Ротшилдђ. ове Финансјнлне улице. Нема ни сдногђ странца у Паризу, кои Hie у лКто одпочинуо улћпои сћнки каФапе Тортони. Ово е обштми састанакЂ вшсокогђ и лћпогЂ свћта; овдћ се обично сврну , кадЂ у вече излазе изђ опереи саме госпое, богато одћвене, тамо трче . кадЂ наступе прекрасне летнћ ноћи I ако изгледа Тортони у вече, но Другчје е у готру. Ова каФана v готру ние ништа друго, но берза, оваи великЈи храмЂ, или управо, ова грдна про паств нвиогђ државногЂ блага , државне ФинансЈе. Кздђ самБ и а у тои каФани као првми путЂ v Паризу , подобно ео и nio, као што самБ се кодђ свое куће бмо навикнуо, оставимЂ цћло грговачко друштво, кое само санв о берзи и о државннмЂ акш'ама. те упутимЂ се кђ кралћвои палати., кђ Тилћрјлма.

свештеника и свои великаша двордна , кои се преставлали свомђ закономЂ кралго у качеству као законо свештенство, као законо благородство. И заиста, ове три законости , кралБ , спештенство и благородство имале су ееднаку взжностб , т. е. што су бмле сазидане и основане на еднакомЂ песку. Али све ове, почитанд достоине стародревности потребовале су манћ скептичанЂ и манћ новђ народЂ, ерЂ оновременми народЂ, у когђ су бмле ушле но Bie идее. почео e 6bio већЂ сумнати. ДанасЂ пакЂ , почемЂ е кралћвство ова таине пуна душа политичногђ свћта, претрпило толику срамоту, ка:,:о е ма какво кралћвство могло мб^слити , да нсподпада подђ иовђ законЂ европски кралћвства , кои гласи : ,,nihil humani alienum." Особито су Фраицузи доста срамотили свои старБш идолђ. свого стару гордостБ и свои поносђ . свого стару лгобовБ, крал%вство. Ништа ние могло ублажити ову напрасну бћсноћу народа ФранцускогЂ, коа га гони. да обара све власти , добре или зле, законе или незаконе, доста е 6bi.io, да е ко имао властБ. Читава ncTopia може се писати о Тилћр|'лма У Паризу гди лгоди нису суевћрни, можете чути . како се оз6 илбно приповћда . да у Тил Кр{ама обитава зао духт>, еданЂ малми црвенЂ човћкЂ . кои се у нћкимЂ , жалостБ предсказивагоћимЂ часовима дае видити. —• Лгоди су га видли год. 1814, — видли су га год. 1830, — видли су га онаи данЂ кадЋ е умрЂО воивода орлеанскш . наистарш смнђ Луи Филипа. Зато народЂ има страхЂ одђ Тилћр]'н, народЂ, кои се ничега неплаши ; сви. кои врховну властБ задобпо. имаго страчЂ одђ тогђ двора.