Šumadinka

239

у нћнимг. очииа. Ако буде глупа, иа ма »saiso лепа Стла, неће ти бмти мила. Она се може уподобити Фенћру безг. свћће. Ако буде богата, морашЋ ioK угађати , ако буде сирота, како ћешЂ жнвити, а она се неће умети ни у чему наћи. Милшнима узрока има, з 6 огћ KoiS неом требало да се лшди а«ене; а.ш то е немогуће учинити. ерљ н самљ АриетотелЂ, кои е жене чудовиштемљ природе звао, поклонЈо 6 гвок) глободу жени,

т А Н Т А Ц ii II f i МантацинЈи, позиатши шарлатанг. у Иаризу, био е младићЂ врло богатЂ. и ше имао више одђ 20 година. Кадт> е по смрти свога оца сво евое иманК протурјо и кадг> е видјо, да већЂ нема одкудБ живити, ода се шарлатанетву. О дћ великогг. свогћ имана и одђ силногђ броа слјгу задржи !Ошћ само едногт, момка. О нђ обуче овогђ у златне албине, купи лепа кола, и изда се за лћкара. кои сваку бодестБ еднимЂ погледомт. излћчити може. Но наскоро види , да у Паризу слабо посла има, зато отиде у Л шнђ У Лјону разгласи се као свћтскји и наиученш докторв, кои е у станш и мртваце оживити. А да бм сваку сумнш са себе скинуо , обећа да ће после 15 дана на гроблћ отићи и све мргваце оживитн. Гдасљ, да ће онђ после двК недћлћ свима мртвима животт. повратити. узнемири цћо Л шнђ. Л шди су имали у нћму повћрена за савћте cv га пнтали и велике му суме новаца на дарЂ шилали. ДанЂ, кои е MaHTaar,HHifi опредћлЈо , да ће све мртве оживити, приближи с е. МомакЂ нћго†примћти му , да онђ то неће моћи учинитн , него да ће се осрамотити. „Тм непознаешЂ лшде", одговори Мантацин^и „лако ћу н то учинити Али текЂ што е онђ то изговор^о , донесе му еданЂ момакЂ одђ едногЂ богатогЂ трговца писмо елћдушћегЂ садржан. „Господине ! Намћра ваша мене е врло обеспокоила. П самв имао жену, кон е права аспида бБЈла , и осћћао самБ се срећанЂ , што е умрла. И взсђ молимђ . да e неоживите, и као награду шилћмЂ вамЂ 50 луидора." Но текЂ што е оваи момакЂ отишао , дођу кђ нћму два младића, распикЈће, и стану га молити, да нвјове очеве неоживи , будући су они врло велике тврдице 6б1ли, па ако се на свћтЂ поврате , станћ ће HBioso наижалосHie бмти, па затимЂ поднесу му 60 луидора. После овм младића дође една млада удовица и стане га мо.шти, да нћногЂ мужа неоживи : ерЂ е она у намћри, до кои данЂ да се сђ другимЂ вћнча. 6 дномђ рћчи одђ штра до мрака добмао е оваи шарлатанЂ писама, посћта и поклона толико , да већЂ Hie знао , шта ће сђ НБима да ради. Варошв е сва узнемирена бмла, Неки су се плашили, а неки су лшбопитни 6 бјли , да виде. шта ће бмти. Ово принуди властБ варошку, те му она писмо слћдушћегЂ садржав пошдћ. „Господине. Мн наравно несмћмо вћровати , да ћете вм ваше велико предузеће сутра на гроблго нзвршитн моћи. Но како му бнло, будућн сте Bbi сву варошв вашииЂ обећанћмтћ узмутнли,

молнмо васЂ, да се изђ вароши оне удалнте и тимљ ioit мирЂ повратите. Мм признаемо , да сте вм иначе врло искусни у свомђ послу . и изда ћемо вамЂ на то свидћтелвство." Мантацинш доиста и добме свидћтелБство, остави Лјонђ по желБИ власти и оде, да далћ свош вћштину упражннва. II 0 Д Г Р Ђ В Ц И. КарлЂ великји сазидао е едне године толико црквш, колико е писмена у азбуки, н сваку цркву подигао е у ономђ мћсту, кое е прво почетно писмо на реду стоећегЋ писмена имало, а на самои цркви метнуо е то писмо златомћ украшено. КралБ шведскш КардЂ XII. имао е у cbošoh воисци, кадЂ е у ^краини бмо, едногЂ солдата 108 год. старогЂ, кои се ЈошЂ врдо добро држао. У битки кодђ Пултаве заробе га Руси и пошлш у СибирЋ , гдћ е и умрЂО. У Сицилш неће нико Ман мћсеца да се жени , ерљ држе таи мћсецЂ за несрећанЂ. СервантесЂ назива свогђ савременика Лопеза-де-Вега чудомЂ у смотренш списашн, почемЂ е истбш 21,300.000 стихова, 1800 театралнћ! дћла, 400 религшзнм драма , 100 комедјл и кђ томе 24 свезке разнБ! дћла после себе остаBio. ЛопезЂ е сзмћ roBopio , да е сваку комед!ш за 24 сата написао . а у свакои 6 бјло е 2—-3000 стихова На човеч1 *емЂ тћлу има 248 комада koctihj , и то на глави 63, на трупини 53, на рукама 68 и на ногама 64 комада. У Бечу се у среднш руку годишнћ троши 83.129 волова. 67.958 телади и 120Л97 овнова и аганаца.

Д 0 М A b I II Т Е А Т 0 Р Ћ. RoMiuin. Вашто сте, господине , узе.ш тако малену жену себи за супругу ? ГосподинЂ. Брате, знашв , да е жена нужно зло, а н самБ избрао барЂ наиманћ зло. ГосподинЂ. Направнте ми еданЂ капутЂ по каинов!ои моди. Каква е сада мода ? Кролчг, СадЂ е, господине, наиновЈи мода, како буде капутЂ готовћ , да се одма плати. Господинг. Е, кадЋ е гако. а bbi ми направите и таи капутЋ uo старои моди, као и досада

3 А Ч И Н Ц И. Што е човекЂ луђш. то га већа срећа прати. Неиде свагда лађа , као што думенџ^а хоће. Ко се неуме богу молити, нека но мору путуе. Неспаваш свн они, кои жмуре. ЛаскателБи су начке, кое напредг. лдау а острагв гребу.