Šumadinka

279

дћне у овомђ веиикомБ шеталишту. Овд% женске една ДРУ Г У подпомаже; оне имаш биаговолителанг, погледЋ само за онога, кои са своимљ почитанћмЋ према нвима заслужуе нбшво благоволћнћ. Мати доводи овамо свок> ћерку за удадбу, а млади лшди тамо долазе . да изберу себи супругу. Жена води тамо свог-b супруга, и млади лшди тамо долазе, кадг> еи муЈкљ поредг> свое Јке не; сђ едномЋ Р 1,чИ , оно мало учтивости и вмсокопочитана према женскима кодђ младогљ мужкогљ , а мало уздржателности кодђ младогт, женскоп, пола; мало младости и невиности, мало уздржателности и чисте искрене лшбави, кое е паризкји свћтљ iouiTt сачувао , нашло е прибвжиште у великомг. шеталишту у Тилћрјама. (продужиће се.)

М Р В И Ц Е. — Праизсши ОФИцирг., кои се неко време у Л лму врбушћи воинике đaeio. ^o6ie заповестљ да кг> регементи cBoiofi натрагЂ иде. Уочи оногг> Дана . кадг> ће на путг. поћи, дође му еданг> врло лепоп, узраста младићг> и понуди му се, да ra у воинике пршми. Почемг, е младићг> таи, на комг> се видило , да е поредг, врло лепогв узраста и врло лепо воспитанљ, ако дрктао . то га официрг> за узрокг> дрктанн запБЈта, ,.Дркћемг> одв стра, да ме нећете примитиодговори младићљ. Кадг> е то изroBopio потеку му сузе низг> образе. .,Нећу, нећу васг> заиста одбити ; н вас-b свесрдно пршмамг, : како сте таково што и помб 1 Слити могЛи ?" запмта ОФицирг, „врљ ће вамг, се, може бмти. капара , кош ћу а да иштемт?. повелика учинити." „Па колико иштете ?" запмта официрг>. „Мене никакова подла чезнн за новцемг, , него краинћ нуждна потреба причорава . да иштемљ сто *oринтЈи; и а ћу 6 bith наинесрећн1и човект., ако ми вм то одкажете." Одговори младићљ. .,Сто ФоринтЈи" вастави ОФициргЈ, „то е заиста млого. Него, све бадава . вм ми се допадате; в се надамв, да ћете вм дужности ваше точно испуннвати. и зато се нећу сг> вама ни да погађамљ. Ево вамг> сто Форинт1и. Сутра ћемо на путљ." Младићљ одг> велике радости бм као изванг, себе. Замоли оФицира, да му допусти до куће отићи, и обећа се, да ће крозв еданг> сатг> опетљ доћи. ОФицирљ гледашћи на нћгово честно лице поверуе му и пусти га. Но будући е нешто чрезвичаино и таинепуноу целомг, поведеHire нћговомг> примћтш, то ra лшбопмтство натера, да за нбимт , по издалћ иде. Официрг> усугуби кораке. и кадв е до апсански врата дОшао, чуе, како младићг> апсанџш рече: „Ево новаца. збогљ чега е отацг> мои затворенг>. Пустите ме брже кг> нћму, да му ifi предамг>, и да ra одг> свезе те ослободимт>." Апсанџ1л му по захтеванш учини. Официрг> е тштг> мало постано. да му времена даде, да самг> предг, отца свога изиђе , а после и онћ за нвимг> дође. Какво no3opie! видш е младића у наРучпо отца свога, почитанЈн достоине старине, кои га е тврдо кг> срцу своме притиснуо, и безг> да е речице roBopio, са сузама га орошавао. Неколико е већљ минута протекло дотле, докг> е ОФицира cnaaio. Сг> погружеhwmt > срдцемт, приближи се еадг> оваи кг> нвима и старини ренне: „Будите спокоини, л вамЂ нећу сина отети.

Допустите мн да и а участникт> будемг у заслуги н},говог-b благородногг> постуш!а. Онг, е слободанг> . а новацг>, сг, коимг- е онг> тако великодушно употреблен), учиизо, нежалимг. " Отацг> и cbiHt падну предг> нћга на колена Младићт, се ei> почетка узтезао, да поднешену му слободу прнми, но великодушими ОФицирт, навали. да онг, кодг, отца свога останв: изведе ifi затимв обое изг> апса, и лри полазку своме однесе са собом i> ту веселу савеЈс^гБ, да t- Две несрећне душе, кое су врло мало заслуживале да такове буду, срећнима учинш. — Надничарн еданч, падне на ту нечовечну чнсао; да жену и децу свош отруе. Онг> купи едан»> овч!и бутг>, натре ra нко сичаномЂ . донесе га и преда жени казавши ioH, да га у неделш, ма онг, и недошао кући на ру. чакг>, кспече и сг, дсцомг, се почасти. Као што е рекао, тако доиста и изостане и недође у неделш на ручакг, а жена нехте безг> мужа свога благовати , већт> зготови друго ело, а печенг, бутг> остави на страну. У понеделакг> дође мужг, к%ћи и донесе у руцм неколико риба, што е у путу Kynio. и ужасну се кадг, е жену опазЈо, па е запБ^та за здравлћ, и есу ли бутг, поели ? Испсуе жену. што ние учинила , као ihto е онг, рекао, н заповеди ioS да она сада бутг, еде, а да за nhra рибу нспржи. 'fим(, е ово готово бмло, почне онг> одма лакомо рибу ждерати. и текг, доцнје запмта . на чему t риба пржена, на кое му на горку тугу нћгову чуварна жена одговори, да е рибу на масти онои. код е одђ бута претекла , испржила. „Н самЕ отрованг,!" викне несрећникг, и садв исповеди жени грозну намеру свош , na и то !оштг> за времена, epi> е бутг, већв изсеченi> бмо и текЂ што га окусили нису. БезбожникЂ е јоштђ два сата у наистрашнјимђ мукама и пребациванш совести свое живј'о . Тако често последице грехова на собствене свое проузроко. вателћ падаш.

I И Р 0* ђ I д. Ceeha. — Ово е она искра сунца. кол стои у вдасти човека. Ни една стварг, на свету тако очевидно, нежертвуе сама себе светлости као свећа. Она примћтно плаћа своимђ жнвотомђ услугу кош човеку. и то безв икакве свое себичне користи чини. Свећи су подобни они, кои своима ближнћима помажу отечеств}- се жертвуш, полезна заведенјн подижу, а никаквои се ползи отудЂ ненадаш. Зато, што годђ вмше светлости има, све су свеће ређе и скуплћ. Свећа е светинн. Она насЂ крозЂ све родове побожности прати. Са свећомЂ у руцк носи насЂ мати на крштенћ, са свећомЂ дочека е свештеникЂ и крсти дете; према свећи славимо и ломимо колачг,; према свећи заклинћмо се кназу и отечеству; према све. ћи ломимо чесницу; са свећомЂ допрате насв у цркву на венчанћ: са свећомЂ у руци изданемо , и напоследку свећа на нашемЂ гробу гори. ЦелогЂ готово живота другуемо са свећомЂ, и опетЂ ни 'еданЂ нисмо свећа. ДесетЂ кралћва, кое зовемо величествомЂ , светлостћу, и с ^нтелствомЂ, нека стану ноћу у едну собу, онда ћете видити, да су лшди као и остали лшди. и да ни одђ едногђ Hecia сниностђ , видићете, да една мала свећица, већу светлостБ распростре него кинескш царЂ, кои се назива братомЂ еунца, За заслужене лгоде наивеће иие_