Šumadinka

У Бћограду 4. Окгомвра 1855.

ТКЧ. IV. | АТИЛА У IVIH 0 Т У. ii. (продужено.) У еднои соби, коа е староримскимв великолћшемЂ намћи«тена и накићена бмла. седила е една девоичица дражестне лепоте, бледа и у црнопгв од1»лу. Она е седила невесело, сђ наслонћномЋ главомЕ. на свого cirhroбћлу руку. у дубоке мисли упуштена, и покадкадЂ подиђе ioK бледе образе тиха руменљ. C p tei _, ХилдерихЂ са своимб праттцемЂ у собу стумо „ девоика на врата, и иадт, Хилдериха угледа. порумен. тачо, и спусги очи кђ землт.и. Но одма затимђ опетЋ погледа rope, и зачудивши се присуству Атилиномг., погледа плашлливо у младића м запита ra: „ко е таи човекЂ '?'■ „Атила, cpa.ijb Хуна!" одговори самЂ Атила, место младића. равнодушно, но у истомљ простомЂ одговору ипакЋ лежало е врло много наивеће гордости. Девоика сгрозивши ■ се , покрЈе лице свое рукама при погледу на тогђ човека, когђ е цео светљ БожимЂ бичемЂ називао. ЗачуђенЂ толикои лепоти девоике те , проговори Атила тихимђ гласомЂ; „НебоК се девоико могђ имена ако оно и звечи у твоимђ ушима ужасно; теби се неће никакво зло догодити : ерЂ Атила уме и милостивђ бмти ?" Девоика o^kpie свое лепо лице и одговори скромнимђ гласомЂ: „ М илостивимђ се називапљ ? безчовечHfaiB варварине, кои си кралв таковога народа. Нису ли твои крвожедни разбоиницћ! могђ отцо и брата убили?" — За овимђ речма почне опетв плакати. „Беснило поб!>дителн нема кадЂ разсуђивати," продужи Атила, „а кралћ много коешта дозволнва побћдите.ио, кое се TBoioli нћгкнои дугпи чини преступлеше и грћхЂ. Зацело су се твои отацЂ и братЂ моимђ воиницмма оружаном-ђ рукомЂ противили^ па обичаи е no6liдитела свагда бмо, оружаногЂ непрЈнтелн убитк. Атила Heyoifl оне, кои су лишенн обране !"' „Девоико," дода ХилдерихЂ са гласомЂ. кои e з 6 огђ велике лнзбови дрктао: „Заборави оно што е већЂ учинћно, и кое се већЂ више повратити неможе , и покори се судбини. У звездама е написано бмло: да твои отацЂ

Ј 81.

и братЂ погинути мораш. Зато утћши се , и награди твогђ госга. кои се труди, да ти судбу колико е могуће ублажи и услади, награди га дакле са ведриномЋ лица твога, и осм К хомђ твои ружичнм уста. Награди ме драга Амандо ." продужи ХилдерихЂ ватрен !е , „ерЂ твов чело разведрено видити, мон е наивиша цћлв, koio на овомђ свету имати могу !" Аманда бацн еданЂ жалости†но .иобвепунни поглеДЂ на младића; и непримћтно руменило понви iofi се на бледимЂ образима. Кралв Хуна примћти то руменило, и баци еданЂ особитни погледЂ на Хилдериха, когђ су образи горели; затимЂ ce замисли , и неко особито чувство морало се у нћму полвити, ерЂ нћгово опоро лице узме врло жалостнбш видђ ; кои е вмше иеку унутрашшо тугу, него опоре какве мисли нзражавао. ЗатимЂ дигне главу и проговори узвишенммЂ но нћжнимЂ гласомЂ, тако, да му ХилдерихЂ зачуђено у очи погледа. „Буди спокоива дћте, мое, и охрабри се; тебе лшби мои npiaTe.iB, зато те д подђ мош заштиту узимамЂ; па ко ће се на овомљ свету усудити оногђ и попреко погледати, когђ Атила брани ?" Прк овимђ речима Ј г здигне главу, ватрено су му севале очи исподђ густБ! и велики обрва , гласЂ му буде лкђ , као самога лаФа , и изразЂ нћговогЂ узвишеногђ лица показивао е наивећу дивлБину. ХилдерихЂ поцрвени. кадЂ видн да му е Атила таину нћгову издао, и погледи у лице А м а н д и н о, но та» ко, као да е изђ н К нбј o^iio за се смртБ или животђ читати хтћо. Амандино лице запламти, очи iofi се кђ зсмлби спуште, и чинило се, s;ao да е младићу нешто одговорити хтћла, но погледавши страшлЂиво у Атилу , ућути и по друпи путЂ спуети очи кђ землБК. Атила е ћутећи гледао оштро у девоику и Хилдериху се учини. као да примћчава, како се Атилине груди тихо нодижу и спушташ. „Тако ми богова !" мрмлло е Атила: „Ова е девоика лепа !" ЗатимЂ одма, као у некои забуни запита Хилдериха: „Смне, лшбишЂ ли е тгј?„ Зачуђено погледа га оваи, ерЂ му се питанћ Атилино чудновато учини: но Атила намргодивши чело и опорикЋ, но мало дрктећимЂ гласомЂ брзо дода: „В видимђ , да 6 б 1 се вбх радо мало проразговарали , на само,

ЛИСТТ> ЗА

КНћИЖБВНОСТћ. ЗАБАВУ

ОВОСТИ.

УчредниКЂ и издавателБ Лгобомнр« II. НонадовићЂ.

Ован листт. излазн вторнипоиг и петкомг. Ц1ша иу е за три и^сеца 4 цванцнаа.