Šumadinka

387

Кадг> човекЂ гаиви просто и ум1,рено. то му чува здравлћ, спокоиство у души. а и обезбеђава га у независимости. Кадг> e човекЂ умћрентз то н!е тако велика добродћте.ш, али е доиста велика мана и порокг. кадЋ е човеКЂ неум1>ренг.. 3 А Ч И Н Ц И. Ни една етруница ше се у свилу претворила, макарЂ да у нбои непрестано дукати стое. НамћренК. то е душа дћла. КадЂ просакЂ на конн узаше. нико «а неможе више претећи. У оно што те нежеже недуваиБлагодарностл ништа некошта , а ипакг> се допада и Богу и лгодма. МожешЂ ести по CBoioff волг>и и по свомђ обичанз. али носи халвине по обичаго други лгодш. Погледаи наипре на себе, па онда осуђуи друге. Прилика и место ствараго крађе. Свуда на свету има вмше крадлт>иваца, него вешала. Е Р А К Ђ И П Е Т А К Ђ, Еракг. 'Га е -ли истина да е пао Учредникг> ,, С рб ски Н овина ?" ПетакЂ. Ала сн ЛудЋ, шта се чудипп> ? — Пао Севастополг. а да непадне едант. србск^и Учредникљ!

П 0 С Л 0 В И Ц Е. О дђ кадх> грми и гађа, ше добро ни погодило. < Како е дерано nie ни крваво. Мене маисторг. туче три године, а n нћга само удари еданпутЂ, па опетг> н кривг>. Непада cnien> да помори cBieTi>, него да свака звћрка свои трагт, покаже. Непуштаго ra у ce .io а онђ пмта гдћ е попова кућа. РастаћешБ се са м но mi > али нећешт> са тво!омт> памећу. Hie Дошло време да погинемо , него да видимо ко е какавЂ. Кадт> се конацт> врло утанви ohi> се прекине. Неортачи се сђ онимђ ст> кимђ ћешт> се гологла†есапити. Бои се пса па и нћговогЂ репа.

Д 0 М А fi В Н 0 В 0 с т и. Обштенароднии празннкг св. Првозван. Андрее ироc.iaв.гкнћ е оа свима торжествама као и сваке годнне. Hl.roва CetT.iocTb Кназ'Б, и сва господа у униформи, н грађанство, присуетвова.ш су божесткенои л.чтургт . вонннцн нред-b црквомг упарађени пуца.ш с у на возгласе црквене. Г. Лрхиман. Сава roBopio е данашн^мђ дану сходно спово . представивши с.|ушате.1Бима торжесгво тога дана , у кои е дант> Cp6ie унутрашнћ независнмо управlaafe утврђеио и обезбеђсно, опомингоћи ва c.iory, .побаВБ, и послушностн , и иа б.)агодарен!в етворите.но CBiro земнм' блага господу Богу нашему. После цркве примала е Нћгова Свћтлостг. посЉте у свомт, двору. KoioM -б приликомБ ађутанте г. М. Даннловића и г. Д. Цинцаревића произвела е Нћгова Св 4 тлостб у чину на едант. степенБ више. У вече бвма е цела варошБ освет.Љна. — Лвлжоћн иашимт, чнтателБима да су „ Србске Hobhhe" предате да за време учређуе г. 1ованг РистиАЂ Сто.!оиач. Поп. Иноетр. Д^ћла, неможемо пропустнтн да се прн овомт. случаго неопростимо са досадаиБимт, учредникомт, г. Милоше.ПЋ Поповиће.ш, и да му нскрено неблагодаримо, што е свои листб свагда тако управ.шн да ппгда niu бно у раепрн и v соревнованш са осталпмт. србским t> листовима. Србске Новине подб нћговомБ управомт, свагда су сб прЈнтелБскнмт, и радосгио одушев.гћним -б чланкомг поздравлале и предусрегале понвленћ .,Шумадинке ": оне су се радовале напредку нћномт, и св!к) други србеки листова. Сада притеснћнЂ околностима , слазн г. Лоповићг са полл ивностн, на коме е пунБ1 13. година дано-ноћно радш: за 13. година овога труднога noc.ia, онб е тико уеавршенствовао Србске Новнне , да су заиста у целомт, Славенетву бмле прве новине. Србске Новнне подб Htroвимђ учредннчествомт. бвме су, нарочнто одђ 1848. године. строго слћдствене у правопнсу, кон сл-ћдственостћ непрестано оскудћва сввша србскимЂ листовима; млоге нове речи, кое су за журиалистику нуждне бвме, и кое данас -б и у обнчиомљ разговору чуемо, створене су у србскимЂ новинама. Недиравдћи ни мало у политичну страну Србскн Новина, кое су , као и све друге свегске ковине, по околностима писале , рекли смо то неколнко речш на похвалу г. Поповића, сматрагоћн Htгове новине са кнБнжевне стране. И сада праштамо се сђ нниме са оннмб чуством -б, сб конмб 6б1 и онћ наст. npatio, кад -б бм остав.шли оно мало полћ србске ивности, на коме смо одљ неколико година за дно и у слози послова.ш. и радоваћемо <>е са свмма нћговн.мг чнтателБИма, кои су га кадкадБ необзирућн се на околности осуђнвали, ако онђ наново узме cbojo давнозабачену лиру, и ако се на ново преда поезш и уобшге кнбижеству. — О дђ неко.шко дана тако е нка зима наступила , да е готово несноена постала: нико се Hie овоме чуду н овако рано надао. Истина, тишина е и сћверни вћтровн недуван), али опетЂ све се мрзне: шта Bbiioe ледт, е на неколико места на Дунаву стао. СнегБ е тако лепо нападао, да од-б млого година nie лепши саоникт. 6bio. СТРАНЕ НОВОСТИ. — Изб Крима нема никаквБ! важнБ! noBOCTifi. Енглескотурска воиска станила се у Керчу, гдћ су подигли нка утвр-