Šumadinka

а ни жена му ние умр.ча . ерљ се онђ шшђ оженЈо ние. Вм сте постаии жертва варалице. Сг. почитан1емв Д X.« ДОМАћВ новости. -— Нћгова Свћтдостћ Кннзђ одпутовао е гоче (29. т. м) у Тополу, гдћ ће присудствовати полгодишнћмљ парастосу свое нигда незаборавлћне кћери Клеопатре. Исто тако држаће се , парастост. овде у саборнои цркви сутра (31. т. м.) у /д 9 сатш. СТРАНЕ НОВОСТИ. — Из- Кенигсберга одђ 20. т. м. no телеграФу нвллio, да е царг. АлександерЋ министеру крунскн добара ITeровскомт. наложш, да наново крунске селаке регрутира. како бм се као спремни стрелци противт> непр!ателн православ1н и свете Pycie борилн. —- Нзђ Беча одђ 21, т. м. пишу : после дуге неизвћстности, да ли ће Pycia предлозима западнм сила наклонћна бмти нли не, едва смо садљ у станнз иешто о таме саобштити Тако „Нору" из& Берлина одђ 18, т. м телеграФираго, да е 10. ов. м. на сва посланства руска депеша распослата, у Koiofi се излаже, да царљ што се треће точке тиче на ово пристае : 1) Дарданели и у будуће да затворени остану. 2) Ни еднои военои лађи да се улазакЂ у дрно море недозволи , осимђ онбј , кое станиште у црномЂ мору имаго, и то ако Pycia и Турска у cor.iaciro за сходно нађу. 3) Морска ова сила на црноме мору да се ограничи по уговору између Pycie и Турске безЂ саучастЈд европскн сила. — Обште ноеине изђ Париза ово двлнго : Одкако cv сагозници са ШведскомЂ трактатв учинили, нико овде о миру liiiime немисли. Известно се зна , да сагозници неће никако дозволити да Pycia и у будуће велику воену силу имати могке; а зашто се то нбои недозволнва? зато, што она велику сувоземну воиску има, коа иза леђа Немачке спремна очекуе напредакЂ ceiro славенски народа у Европи ашвећи', сђ томђ намеромЂ , да ifi по славолгобЈго свјго Славена, осимђ Полнка , кои су томе противни , у срећнми и израчунћнни чзсђ све саедини, а сђ друге стране, да Немачку , Ита.иго и Француску у равнотежи дра;и. Известно е то, да Енглези воде собствену свого политику у овомђ рату; они смераго, да сву морскЈ' силу за свагда униште, они поредЂ интереса европскогЂ. имаго сасвимљ особенми свои енглеек1и интересЂ у очима; ерЂ ако будућји развитакЂ свјго славен ски народа тврдоземну Европу узнемиравао буде, тоћеруска Флота на источномђ и црномв мору самои Енглескои наивмше грозити. Чимђ Pycia доб1е пристаништа на обалама Норвегске, добиће уедно у норвегскимЂ и финскимђ рибарима такове матрозе , одђ кои нетреба у целомђ свету болћ желити, а тако 6w исто, кадЂ бш крозЂ Дарданеле продрла, валане матрозе у Грчкои добила. Енглези врло добро знаго, да су Славени досадЂ врло слаби матрози бмли, па зато су се и трудили непрестано, да Pyciro одђ Норвегске и Грчке сасвимЂ оцепе. ОтудЂ се види, да енглескш народЂ врло далеко унапредакЂ гледа Они су помагали, да се старомЂ Наполеону смрсе конци, <ерЂ е онђ на то смерао, да целу тврдоземну Европу сђ

Zl

РустмЂ подели. премда iofi ше хтео ЦариградЂ уступиги. Овомђ другомЂ Наполеону помажу они садЂ, да бм Руciro ослабили, како неом она енглескои морскои сили сђ две стране унапредакЂ грозила. -- Изо Петерсбурга нвллго: да е кннзђ Мсншиковђ одђ цара Александра за воено-ђенералногЂ гувернера у Кронштату поставлћнЂ, са свмма онимђ правама, кон обично у ратно доба врховни командакти имаго ; и тако одсзд" 11 у нћговомЂ подруч]*го све сувозешне и морске силе у Кронштату стое. Петерсбургу налазе се еадЂ ђенерали ТотлебенЂ, Василичко†, У ру софђ и Новосилђскји ; они су сђ наивећимЂ одушевленЈ .мђ примлћни. бдне у Петерсбургу излазеће новине о нјшмз овако п.кшу: сђ поносомђ сматрамо данаст, прославлћне младе гонаке, сђ нћжномЂ лгобави гледамо ifi, како е едномЂ ранћна рука, другомЂ глава завјена. Hcropia ће о вама гонаци млого вшше причати, него што бм мбј овде у овомђ листу могли казати. — Изђ Цариграда одђ 12. ов. м- лвлнго , да ће се Омер-паша сђ воискомђ натрагЂ повући. Томе е као што веле, узрокЂ, рђаво време - — Маршалљ Ile.iHcie. позванЂ е у ПаризЂ. Ha место ђенерала Ламарморе предузео е команду надЂ шемонтескомЂ воискомђ ђенералЂ Дирандо. — У вдномђ чарканго, кое се 7. ов. м> кодђ Керча догодило погинуо е еданЂ капетанЂ енглесKtil и Bbiine е нђи зароблћно. — Изђ Смирие авллго, да е на воиску, кои кодђ Батума стануе, непа опана грозница напала. Млоги енглески листови широлкзбиво пишу, и лко су миру наклонћни. Тако Дизраели у свомђ органу пише и саветуе Енглеску: да свое положенћ и силу непрјателбску добро разсмотри. врђ она е пре мићн1н тогђ бмла, да е Pycia доста клонула, и да се предлози гроФа ЕстерхазЈн мораго примити, а садЂ се види , да е лсше сђ ФарбомЂ изишла. Она ммсли, кадЂ смо започели предлоге чинити, морамо и свршити , па ако Pycia и застане мало и неодгчвори одма. Немачки листовн имали бм право, кадЂ бн рекли да гроФЂ Естерхази неноси Ру» сш ултиматЂ. Врло бм смешно бмло , приписивати ЕсTepxa3iro ролу едногЂ староримскогЂ посланика ; то nie начинЂ садашнБи дипломага. Онђ бн се заиста чувао одђ тогђ , да изђ џепа свогђ извадн ратг, нли мирЂ и да дотле на врати чека, докђ му царЂ неодговори сстђ или не. НКгови предлози садржаваће мон.да пре почетакЂ а не свршетакЂ договаранн, а Pycia неће предлоге ове, кои су у пр1ателЂСкомЂ смнслу предложенн дрско одбацити, нити ifi пакЂ у свему примити, но зактевати неке измене и изнсненн. Судећи по грднли н вики проти†Pycie, поравненћ ово као да е немогућно, но сћ друге стране знамо, да е та вика и прасакт. само одђ новинара, кои немаго разлога у писанго. Наипосле вели: треба избити себи изђ главе то , да се еднои сили, као што е Русјн, могу онакови предлози наметнути. Овако снисходително о голЈнту могло бш се онда ммслити, кадЂ бн мн сђ трјумФОМЂ у ПетерсбургЂ ушли. Као што садЂ ствари стое, морамо мн, чимб се у договорЂ упустимо, Pyciio као велику силу добро примити, кон сђ нама заедно едне ннтересе има у источномђ пмтанго и т. д.