Šumadinka

Остд. HocTb " и друге бечке новине подђ 4. т. м. пишу : „Данас1> имамо да саобштимо нашимљ читатеићима танву bLcti,. Koioii подобну одћ три године нисмо имали. Одважностљ ( eHepria) Аус-Tpie у свему е успКла. Ндна теиеграфска депеша коа е данасБ у вече из7, Петрооурга стиг.-.а авла званично сл1.дук)ће : „ГЈоследнл предложенн мира , коп е Лустрга у споразумленњ са Енглескомг и Францускомг као ултуматг поднела, j>yci,4 е савршено примила. Исте новине нвллк) : да одг. оногђ тренутка кадт> се цар-ћ Александерт> phuiio и предлоге у Петробургу приMio, па до оногђ минута кадЋ е у Бечг, о томе депеша стигла nie више одђ два сата времена прошло. НечЂ 4. Лн. Кндзћ Горчаков-b 6bio е сипоћв у министерству иностранм дћла. и разговорЋ нКговђ са министромЂ гроФОМЂ БуоломЂ трано е до 11. сатји ноћи. Оваи разговорЂ кажу да е одђ велике важности. — СадЂ пошто е та вћстљ изђ Петробурга о миру стш ла , можемо лвити као цћлу иотину, да е pycKift посланикЂ 6wo снреманЂ свакогЂ часа одлазити изђ Беча са целимЂ посланствомЂ. Мл оге ствари бмле су већЂ спаковане.

•1» I B 1 91 Ц .1 V i; А. Изђ Париза пишу „ле Hop li -y подђ 24. Декем. слћдугоће : „Желн за миромЂ, кон е овде Декембра месеца све духове обузела бмла, дае повода распри и жестокимђ изисненнма између ФранцускогЂ и енглескогЂ кабиненета. СадЂ се пакЂ Енглеска чини, да е умирена, и извћстна, да ће се ратв безЂ новм покушан преговаранн далћ водити. Оба се двора еданЂ другомЂ заверили, да неће уговарати, докђ се годђ за све жертве, кое е ратЂ стао , накнада недоб1 - е , и ееглескји кабинетЂ замерава ФранцускимЂ државницима, што су и они покушан) мирена на руку ишли." — При приманго дипломатичногђ тћла nie само неапол!,скш посланикЂ рђаво примлћнЂ. него е царЂ и грчкомЂ посланику живо пребацјо рђаву управу Грчке, aHapxi№ (безвласт!е) и разбоиничество — кое ствари, рекао е царЂ, немогу довека неказнћне остати. Гласа се, да одношенд сђ НеаполБОМЂ , у место да се све већма ублажаваш , постан) све ладшн и HenpiaтелЂшн. И са ГрчкомЂ нестои Француска у наиболћмЂ споразумленго. Изђ внутрености землћ чуе с.е о некимЂ бунтовничкимЂ покушаима, коима се пакЂ велика важностђ непридае. У Паризу узапћено е више броева едногЂ таино издаваноп> листа: „ла коминђ револус5онелЂ", И у новинарници „Авенира. чинћна су изграживана. но Hie се ништа важно одкрило. — Шчерашнћ одсечно и непокривено поступанћ према сенату, као да већЂ оће да донесе плодђ; барЂ се говори, да е у слћдству тога ДрЈенЂ-де-Луи свого оставку предсћдателго сената поднео. У Паризу 31. Дек. Одђ неколико дана већЂ изчекуе жителБство предградјл С. Мартена и С. Дениса нестрлелћиво отваранћ едне велике лебарнице, коа ће заузети св у е д н у велику кућу на булвару, названомЂ Севастополб . УправителБи овогђ предузећа есу гроФЂ АгваДо и господа Г. Ф\лђ , КорЂ и Лебоди. После дуги и

точн i > i покушена , коа су подђ нб5овимђ личнимђ надзиранћмЂ учинћиа у С. Денису, дошли су они до тогђ резултата , да могу csaKifi лебЂ одђ четири Фунте и одђ чисте пшенице 12 сантима исподђ цене леба другогЂ качества , а 6 сантима исподђ цене леба првогЂ качества, давати, а да ништа сђ брашномт> не мешаго. ДанасЂ ће та лебарница почети радити. Све ће части Париза мало no мало ово благодћнше получити. Велико е упечатленћ учинило овде, што су господа КизенЂ, ЛежандрЂ и ДишенЂ подђ затворт, ставлћни. При прочитаванама г. проФесора Низара дојпло е данасЂ до читаве гунгуле. Г. Низарт> морао е за данасЂ своа прочитанн прекинути. Полиц^а му е дошла у помоћв, и више нћи * позатворани су. — Довече ће се давати у опери едно велико представленћ на ползу кримски воиника. ПочемЂ ће се ово представленћ у lO'/l сатш свршити , зато неће то сметати маскираиомЂ балу, кои ће се то исто вече држати.

ВћСТИ СТ> Б011Н0ГЂ. ИОЛИ. Изђ Цариерада одг 15. пр. м. саобштава ., ТапмсЂ" слћдушће: „СадЂ е дошао изђ Карса и neKiR Сандвић7>, кога казивана као годђ и казивана cBiio hobi>i пришелаца повћсницу и судбину Карса све занимлБивјомЂ чини. !Онаца овогђ жзлостногђ no3opia излазе еданЂ за другимђ предЂ насЂ, и кадЂ h^iobe приповедке слушамо, онда е чисто тешко веровати. да се то у нашемЂ веку догодило, већЂ да е оваи догађаи измишленћ изђ наидалћ древности. Ону презрену азЈатску , ону разбоиничку чету, о Koiofi е савЂ светт> очаавао. видимо мw садт> средствомЂ неколико европгки ОФицира претворену у едну малу шначку дружину, кош што се тиче воиничкогђ запта и поредка у наистрапгн1'имЂ искушенама, не бм могли превазићи ни први воиници Европе, Премда е посадка свакш данЂ гомилама одђ глади умирала, ипакЂ се nie зато никакавЂ нередЂ и метежЂ догод^о; по батеpiaMa, гди е свакадЂ рана за три дана нагомилана стаала, ишле су глађу изнурене страже горе доле као поредЂ отвореног7> магацина за рану, и нису подлегле искушеHto, да еданЂ залогаи одђ нагомиланогЂ ела себи узму. Ту е басна танталова, хиладама пута остварена , да, у млого благородш 'емЂ смислу, ерЂ турсш'и г ГанталЂ пости ИЗЂ дуп1евне силе, а не изђ тћлесне немоћи. Свеузвишенћ надт> силнимђ природнимЂ нагономЂ самодржанн посведочили су и жителБи карски готово као и сама воиска; они су драговолБно давали свое последнћ остатке ране и уступали постелго свого болнима и ранћнима. ЖителБСтво Карса састои се по већои части изђ турски ђурђшнаца, кои су пре доведена низама варошБ и границе бранити морали, и отуда се сачувала кодђ нби она храбростБ. вдинБш изродЂ и измета. међу нБИма есу Кара-Калпаци , едно туркоманско племе, кое се у вароши и околини нћнои населило. Ови Кара-Калпаци служи.ш су обадвема странама: и Русима и Турцима. Русима су ишли ако на руку подвозомђ ратногЂ матерјала и ране, а уедно су бмли они у непрекидномЂ саобрашташ са КарсомЂ, и доносили вћсти о непрјателго. КадЂ и кадЂ дође по еданЂ конаиикЂ предЂ градске бедеме, и избаци за знакЂ пушку; ако се неко изђ града лоиазао на