Šumadinka

буни и ronopio замршено и неразумително; али 21. Лнуара у 5 сат1и предљ зору дошао е опетЂ кљ себи и рекао е. да е сладко спавао, и да га е санЂ нко подкрешо, па да се у слћдству toi а могло болћ осећа. После неког-б времена заискао е руску вонничку чорбу. тако названу „У ху ; " одђ кое е неколико кашика сркнуо: после тога Јоштг. е мало roBopio . но нћгове су рћчи 6tiBa.ie све замршенје. и неразумителн1е. а мало затимљ е и издануо. — Кадћ су га парали . напсли су у т1>лу н Ј .говомћ два рака одт. необичне величине ; а осимг. тога бмау iouiTi. два омана. кои су се текЂ почели образовати. Дробт. му е бшо врло повређент. и искваренг.. и лћкари су се врло лко чудили како е могао кнлзђ у таквомт. станго тако дуго и живити." — ff Петробургу 4. Фебруара. Нћгово велич. царг. подарт е за знакт> свога вмсокогг. благоволенн npafiскомђ президенту г. Гумбинену одђ БиренЂ н саксонском-b таиномЂ савћтнику Кернеру. орденЂ св. Анне другогђ степена. ДописателЂ рускогЂ у ТиФлису излазећегЂ листа „КавказЂ" доноси намЂ слћдугоће вћсти о воисцм ђенерала MypaeieBa: „Воиска руска отишла e текЂ онда изђ Ivapca, кадЂ су све планине и равнице у околини Карса бмле нокривене дубокимЂ снегомЂ. Но зато опетт. нису се сви полкови повукли у руске провинц^е. За проматранћ остала e една бригада 18-те пћшачке дивнз1е, а у Ардагану оставлћно е едно оман!. одћленћ подђ командомЂ всаула донске артил lipie Кулгачева. У CBtiMa санџацмма, кои су се Русји покорили, влада мирЂ; жител^и су плаћали пореЗЂ, кои имђ е одћ мћстнм старешина наложенЂ бмо, и оддали се заниманниа мира и приватногЂ живота. Но пре краткогЂ времена бмо е нарушенЂ мирЂ у санџак} г ђелскомђ : Аслан-паша са своимђ братомЂ Изет-бегомЂ и едно 400 едноммшлћника ншовм почели су жител^. на буну дизати. КадЂ е бсаулЂ (бсаулЂ значи козачкш капетан-b) Кулгаче†дознао мћсто, гди се та бунтовна чета скупила, заклгочи онђ . да изненада на нго нападне. Онђ се на ту цћлв крене сђ три coTHie козака и четири ракетске машине, подћли свое одћленћ на две части и нападне на непр!нтелн сђ две стране. Турцм нападнути овако сђ обадое стране, нагну бегати .и наше coTHie гониле су iH 15 BpcTifi далеко. 60 Турака буде кое y6ieuo кое ранћно, а десеторица буду зароблћни. међу коима е бмо и главнми помоћникЂ и барнктарЂ Аслан -пашинЂ, Курд - ШевешЂ. кои е казмвао, да е и самЂ пап а коплћм'11 ранћнтЈ. Међу погинувшима бмаше и еданЂ сеоisift старешина санџака ђелскогЂ. Осимђ тога задобЈемо овде до 30 конн. НашЂ губитакЂ састои се у четири ранћна нозака. и два конн. Оваи се бои догод! - о 1. Ннуара. Истога дана крене се бсаулЂ Кулгаче†натрагЂ у ДадашинЂ. почемЂ е све раићнике nonynio, и nperiopy4io неги и надгледанго жителн сеинотски. Онђ е прешао са своимђ одћленћмЂ за 13 сатш око 100 врстш и то по дубокоиЂ снегу и при наиачои зими. 2- гђ Лнуара, почемЂ е у санџаку ђелскомЂ савршено мирЂ noepaTi'o, noepaTio се опетЂ натрагЂ у АрдаганЂ. — Руска ii3bhctia ђенерала кназа Лабанова-Ростовскогђ изђ ђениџеска нвлаго, да су гаиошна утврђена поради обране вароши и тамошнћ hynpie сасвимЂ довр-

шена, и да бм садЂ непрјнтелв наишао на врло hkih одп о р ђ , кадЂ бм на ђениџескЂ нанао. — Изђ ТиФлиса нвлжо, да е една частв карске воиске придана у помоћг. ђенералу МухранскомЂ у Мингрел!и. да бм тако подкрћшо свои проматрагоћ!и корпусЂ. Неколико полкова, кои су при горишенго на КарсЂ пко страдали. стигло е у Тифлисђ : — Ј )енералЂ МуравЈеЂ nocTanio е за пашалукЂ карскји привреиено правителвство. ФРДНЦЈ СКА. У Hapu.nj 28• Лиуара. ПринцЂ вронимЂ. стрицЂ саданћгЂ цара ФранцускогЂ , примш е данасЂ посћту одђ гроФа Буола, Кларендона и Кавура , и барона Брунова, Хибнера и Буркнен. кои су сви членови паризки конфвренгџа. — Довече ће бмти кодђ гроФа ВалевскогЂ велика дипломатска забава и частЂ, на кого су иозвани сви у Паризу наодећи се пуномоћници при конФеренц1нма. Г. МандерштремЂ , новонаименованми шведскЈи послзникђ при ФранцускомЂ двору , стигао е већЂ у НаризЂУ Паризу 8. Фебруара. Овди се говори, да е долазакЂ Али-паше зато закаснћнЂ, што е пре полазка изђ Цариграда кћерБ свого удао. — Собе, кое су опредћлене за царевогЂ потомка, и у коима е пре принцеза Клементина обмтавала, леже при землЂи , окренуте су кђ тилћршскои авлш и стое у сагозу са собама царице. Цео намћштаи obbi соба сама царИца надгледа и паређуе. — На зактеван!, више трговаца изђ Хавра, одправ!о е ратнми министерЂ едно одћленћ воиника у ХаврЂ , да реченимЂ трговцима припомогну истоварнвати грдну количину ране и брашна, кон е тамо стигла.

»НГЛ К I К .4. Главнми командантЂ енглеске кримске воиско, ђенералЂ КодрингтонЂ, поолао е ратномЂ министерству слћдугоће извћст1е: U Севастополн) 23. Ннуара. —• Господине ! МаршалЂ Пелите aeio ми е пре неколико дана, да ће се данасЂ николинђ градић-b у воздухт распрснути. и дао ми е доцHie на знанћ. да ће се у 1 сатЂ по подне лагуми подџалити. Сђ унутрашнЂи одсћка реданскогЂ брежулЂка и сђ други точкји руски .lnnia, може се сво пристаниште лепо видити ипрегледати. Време бнлше красно и ведро. На сћверпои страни Севастополн могао е човекЋ разпознати свакогт, рускогЂ стражара. свако одћленћ радника и свакогЂ поединогЂ рускогЂ воиника, кои се одмарао и сунчао. КадЂ и кадт. падало е по едно непрјнтелЂСКО ђуле или кумбара у варошћ, иначе ништа друго nie прекидало м р тв у тишину и управо рећи пустошЂ. На нашои (т. е: шжнои) страни Севастополл бацали смо погледЂ нашЂ на велике порушене касарне, на унутрашнЂШ заливт> кодђ развалћнм бродница, на остатке павлове тврдинћ,ина далеко разгранато пристаниште сђ леве стране, гди стое порушене и окрнћне куће праве варо^пи Севастополн. Тамо се осимђ тога налазила и она позната дугачка линјн кодђ шиластогт. свода , казамате у унутрашнвости Николиногђ градића, кои е имао сђ морске