Šumadinka

116

себе самогБ продао?" повтори стари>1и. „Зашто не? — " рекне Готхардт. и насиее се — „ако само имашт> толико новаца, да ме можешг. купити; ерт. а мене врло скупо ценимЋ." Што се тога тиче, то ће се Beht наћи" — рекне онаи — „него ии само кажи, колико за себе иштештз?" Млого л иштемЂ." одговори трговацЂ:" „Колико?" заnbiTa npBwif. Мои сапутникЋ погледи у мене, али одма затимђ скине погледћ свои са мене, па баци на пустинБИка и рекне му : „Ако ми дашЂ шестЂ илнда дуката , твои самв." „Више ти недамБ , а шестЂ ћу ти илнда дуката дати" — одговори пустинБикЂ — „па ако е твоа озбилБна вола и оћешЂ да ми се за те новце продашЂ, н ти даемЂ три дана на промишленћ, па онда доћи овамо кђ мени." Mw одосмо и говорнсмо међу собомЂ свашта о томђ чудномЂ пазару. Н му реко: „Добро гледаи, шта радишЂ." Онђ ми одговори : ,,fl ћу да свршимЂ." Што е Bwiue сапутникЂ мои о предмету томђ размишллвао, сђ тимђ се све већма кђ томе приблигкавао и рекне ми: „Мени е до мое гкене и до мое деце ста .10 , л ћу погодбу да свршимЂ." „Промисли се, разсуди и гледаи добро, шта радишЂ" — рекнемЂ му л шшђ еданпут7> — „ерЂ мени се чини , да у целои тои ствари, никаквога великога добра нема." На то ућути, гледаше предасе, и ни речице више нерече. После три дана рекне ми : „Аиде самномБ, н идемЂ старцу да му се продамЂ." fl се на то ужаснемЂ и рекнемЂ му : „Представи себи, да се mw у туђои землБи наодимо, гди насЂ нема ко заштитити и заузети се за насЂ, ако несреће 1:акове допаднемо." Али онћ ни о чему нехтеде више ништа да чуе, што самБ годђ п roBopio, већЂ рече: „Нећу да живимћ , или ћу башЋ да радимЂ и да видимћ , каква ми се то превара учинити може; ррг>, одкудЂ еданЋ така†пустинБикЂ да до толикогЂ|новца Дође, да ми може онолико платити, колико самБ н иснао." Мени се изванредна ова стварБ Hie никако допала; али прЈителБ мои остане тврдЂ при постоннству своме и рекне ми : „Ништа ме неможе одвратити, да лк>безнои жени и доброи деци мојои овако лепЂ капиталЂ нестечемЂ, па ма самЂ тога жертва 6wo." ПочемЂ самБ дакле видјо, да е онђ тврдо заклгочјо, да при предузетку свомђ постоннђ остане, и да га ништа одђ тога одвратити неможе, што е себи у главу увртјо, пођемЂ сђ нбимђ и нађемо пустинБика онде , гди смо га тражили. ТекЂ што насЂ е ona3io , а онђ одма сапутнику моме проговори: „Дакле си дошао; оћешЂ ли, да ми се продашЂ?" —• „Ако мн — " одговори ГотхардЂ, „шестЂ иллда дуката дадешЂ, то е пазарЂ свршенЂ," Пустинбикћ на то подигне очи свое на небо, затимЂ упре

погледЂ свои на насв , и запмта : „А шта ћешБ са - гимђ новцемЂ да чинишђ ? ПочемЂ tw постанешЂ мои, онда тц новци нису ни нашто, ерЂ онда твои животђ и tboh СМрТБ зависи сасвимЋ одђ мене, и л онда могу радити сђ to6 омћ шта оћу." Ове речи потресу душу мок> и н се задркћемЂ, алк ГотхардЂ рекне : „Новци ти нека припадну Moiofi жени и Moiofi сиротои деци; исплати ми ifi на.ипре , па после чини самномЂ, шта оћешЂ." Старацтз погледи опетг, у настз и зап&1та позорлБиво: „ОћешЂ ли, да т« одма готовђ новацЂ положимђ, или ћешЂ, да ти извћстие папире дамЋ, да се TBoiofi жени и TBoioH деци исплате. МеђутимЂ" настави одђ далћ „опеттз ти даемЂ поради одказивана cfiiro твои блаженства три дана на промишлКнћ. Ако при заклгоченго твоме постоннћ останешЂ, а tw дођи опетЂ овамо кђ мени, па ћу ти поуздане полице издатн, кое да се у Граубиндну TBoiofi жени исплате." БезЂ свакогЂ размишлнванд пружи ГотхарДЋ пустинБИку руку cboio и рекне: „За три дана еко ме опетЂ кодђ тебе." (краи слћдуе) ;t I Ч II II £1 Ei. ПреДЂ адвокатомЂ, испов 1,дникомћ и лћкароиЋ не треба ништа затаати. БолК жнвнти у самоћи него међу рђавимЋ лгодма. СтаростБ е као шпиталв, у коме разн^ 6o.iecTifi има. Ако си чекић-Б а tbi удрн, ако си накованг. а tw буди стрпћливЂ. Непостане онаи бео кои друге оцрни. Ко одвећЂ рано тргне удицу, таи неулови нигда рибицу. Никака†одговорЂ и то е одговорЂ. Прилкжанје и посао имаго горакЂ коренЂ али сладакЂ плодђ. Болђ. е 6 б 1 ти поштенЋ сирома, него непоштенЋ богатЂ. Сиротина и гладЂ уче у гусле свирати. Скупа медицина свагда помаже; ако не болестнику а оно апотекару. С 6 огђ добра воћа треба човекЂ и криву грану да трпи на дрвећу. Просачкји лебацЂ, то е наИскуплБш лебацЂ. Неправи залогае веће, него што уста имашЂ. Просачка торба нема дна. Одћ едногЂ цвета неможешЂ направити венацЂ. Рђа†човекЋ нигда Hie ropifi него кадЋ се претварада е скроманЋ и побожанЂ. Нечини нигда зло, па те неће нгда зло ни поетићи.

ДОШћЕ и СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б I Н. IIo гласу „Званичнм Новина" бр. 9. преметтемЂ e досад. млађш ПисарЂ Началничества Окружја Круше-

вачкогЂ г. ВукЂ НосовићЂ за млађегЂ Писара Началничества Окр. ЧачанскогЂ , а на нћгово место дошао е за мл. Писара Началничества Окр. КрушевачкогЂ, досад. мл. ПисарЂ Началничества Окр, ЧачанскогЂ, обоица по своiofi молби.