Šumadinka

нацш ручаћи тамо наизменце у елк.дугоћа два неделћна дана ш у идућ|'и четвртакг., — исто тако даваће и ПреФектг. Сенокогљ департамента велик)' и саину частЈ, за честв cb I k ) страни пуномоћника. вдна телегравска депеша изб Лондона авлд, да е преднн частв енглеске Флоте отишла већт. у источно море. Sftao што се говори. поћиће тамо Марта месеца и Француска Флота подћ главномт. командомЋ адмирала Пено-а. — У Иаризу 13. Фебруара. ДанасЂ е пролазјо крозљ ПаризЂ 50. .шнеинни полкђ , кои се , као што е познато. нко на Криму одликовао , Близу преФектуре полиц]'е, на „Ке-де-Флер-у," заустави се реченБш полкг. да се мало одмори. Грдна мложина света скупила се око овн хра6pw ратника и са csiio страна орила се вика: ,,да живи 50-ThiS линеинћш полкт. !" Но овомт. приликомЋ догодиле су се и демонстрац|'е противу Pvcie. Вика : „Да живи ратт.! Доле сб Русима ! Доле сћ Козацима!" зачуе се ст. више страна , и ко зна . како бм се та стварћ свршила, и еа iuto бм изишла , да nie одма дошло 20 — 30 полицаинм агента, и да ш'е полковникт топ, одКленл, поздравллдаћи npiflTe^BCKn скуплћну гомилу народа , заповћдјо те се воиска ci. оногт. мћста уклони. — Опетт, е позатварано неколико ћака У Паризу и то збогт. тога. што су се нашле кодт. нби неке бунтовне песме. ,¥ Паризу 10- Фебруара. К)че после подне држао е царг. смотру кодђ He.itia над-b неколико одКлена царске гарде- При деФилиранго подарт е царљ собственом!, своioMT. рукомт> иекомЂ оФицирима и воиницмма, воиничке медал1. и крстове. -—• У маршалскои сали у тилћрјдма већт, се чине спремана за отваран!. сћдница сената и законодателногћ т1,ла; то отваран1. држаће се, као што се гласа, са наивећомт. свечаности и торжествомт.. —- ђенералт. Далезмт., заповћдникЂ женјискогљ кориуса у Криму. добш е одт, цара заповћств, да се врати на свое опредћленћ. — У гошнммђ департаментима позатварана су многалица, кон су окривлТ.на, да cv на демократску буну иарод г 1. подстрекавала. II Е Р С I Н. „КавказЂ" садрагава слћдугоћји чланакЂ: Изђ Техерана стигла е поуздана в 1, стб . да ЕмирЂ одђ Кабула, До< тђ МохамедЂ - КанЂ , кои одђ смрти Коендил-Кана у КандахарЈ' влада . непрЈателБске намћре противу Херата има. Переиско правителБСтво предузмма дакле едну експедишио иротивз' Херата и издало е већЂ свое наредбе о скупланго полкова. а нарочито у Азербеиџану, и то у толико вигае . што е у слћдству размирице, кон се породила измећу правителБСтва шаха персискогЂ и енглескогђ иосланика. чега ради е оваи 26. Новембра изт> Техерана отишао , скупллн!. воиника и за обрану противу Енглеза необходно нуждно иостало. УзроцБ!, кои персиско иравителБство нагоннваго, да се живо заузме за обрану Херата , асно су изложени у слћдугоћемЂ чланку званнчногЂ „ТечеранскогЂ листа" одђ 9. Декембра; кои глзси. овако:

„Изђ поузданвЈ изв'п>ст!н, кон е правителБСтво добило изђ Корасана , увића се, да е ЕмирЂ Достљ МохамедЂ-КанЂ, СердарЂ одђ Кабула, почемЂ е по наговору и помођу CBoifi сускда подигао воину нротивЂ провннц!е КандахарЂ, томђ провинцшмЂ завладао и да садЂ намћру има, да и на ХератЂ нападне и освои га. Да би се мирЂ з' унутрашнБОсти а нарочито у провинцји Коразану одржао. сматра персиско правителБство за свого дужностб , да незавмсимостБ Херата противу свакогЂ neripiaтелБСКогЂ предузмманн владателд Кабула, Кандахара и други земалл подђ закрилћ и заштиту узме. По извћстјнма, коа е правителБСтво наше добило, нестое планови и дћланћ Емира Достђ Мохамед - кана у сразмерицм са нћговммЂ собственБШ1Ђ noMohiibiMi, средствама и изворима. Достђ МохамеДЂ - КанЂ непрестано вели и изговара се , да онђ единствено намћрава ХератЂ освоити; али нћгова е права намћра та , да подигне б}'ну у провингци Корасану, а може 6 б 1 ти и у Белуџистану, Керману и другимЂ сусћднммЂ областима. У слТ.дству овога неможе наше правителвство руке скрстити и равнодушио бмти при овммђ непрЈателБСКимЂ умишлл.има на н1,говои собственои землви, и да 6bi наше собствене проBHHi^ie и границе одбранили, необходно е нуждно, да пошлћмо воиску у Хератт,. кон ће ову областБ бранити одђ нападапн Емира Достђ Мохамед-кана, и да до новм политичнм комбинацјл , у овои провинц|'и достоинство и права нћногЂ владаоца одржи. .У осталомЂ ово дћло персискогђ правителБСтва немеин ии наиманТ, неутралнми положаи nepcie наспрам-Б сагознм и прјнтеллски сила, и оно —• персиско правнтелБСтво — настонваће, да се та неутралностБ невредима одржи. П 0 Л И Т 11 Ч Н 1,1 И ПРЕГЛЕДЂ. „ЖурналЂ де Деба" у Наризу разложш е недавно у едномЂ чланку незгоде и тегобе, кое бм се на конФеренцјлма породити могле, нарочито, ако бм се Русми шштђ већа захтеванн — на пр. да НиколаевЂ неостане морска оружница —■, положила. Но листђ „С1еклЂ" напао е сђ наивећомЂ жестиномЂ на таи чланакБ „Журнала де Деба" Онђ се ополчјо нко на Pyciro, и вели, да она не само НиколаавЂ разорити мора, иего да ће морати допјстити , да и „пмтанћ о народностима" до важности дође и рћши се"; epi, ратЂ nie само Турске ради вођенЂ. — Нко е пало у очи што е званичнни листђ Францускогђ цравителства „МонитерЂ" оваи одговорЂ „Сјекла" препечатао. Будући већ -б то само по себи Hie обБ1чаи. да се изђ сдногђ листа уводни чланцм v другш препечатаваго, зато е то у толико већма у очи пало, да е то званичнми листђ „МонитерЂ" учин!о, и то изђ вдногђ радикалногЂ листа (т. е. листа одђ претеране партае и начела). На то е „КонстигусЈонелЂ" гоче казао , да е реченми чланак-Б „CieK^a -1 некимЂ неспоразумлћнћмЂ и погрешкомЂ у „Монитеру" препечатанЂ. Али ево чуда • данашнБш „МонитерЂ" одговара на то, да се „КонститусЈоиелЂ" вара, ако ммсли , да е реченни чланакЂ „Ciекла" у хитнби и неотице у „Монитеру" препечатанЂ, и вели. да онђ т . е. „МонитерЂ 1 ', свое погрешке самЂ исправли. — 'J'o пакЂ значи толико, да е реченми чланакЂ сђ намћренћмЂ и хотимице у „МонитерЂ" ставлћнЂ Ова новинарска распра по себи встђ за наст, маловажна, Но 'сђ друге е стране млоговажеа по томе, што се отуД1>