Šumadinka

— У Цариграду су европскн трговцм разлогкили посианицмма неприииие, у иоима се трговина налази. и МОИИ.1Н су, да се што cuopie преустрои новчана сигтеиа. •— К одђ Цариграда и Варне бћснииа е страовита бура. Великји брои лађа у Боспору лко е оштећенБ, а млоге су и сасвимЋ пропале ; 17 мунара оборила е олуина. У Самзуну у малои Аз1и тресла се више пута земла и тмме причинћна штета вр.10 е знатна. Жителви су побегли нзћ свои кућа и стаиуго под!з ведримЂ небомљ. Ц1\на ране ако е пала. — Изт. Алџира послате су на истокг. две полћске батер1е. — Вћсти изљ Крима допиру до 9. Фебруара. Та мо е била врло пка зима. Павловг> е градићг. разоренЂ. а карантинсиш е подкопанг> и лагумисан-в. Енглези на Кр иму спремали су се за неку експедицјш, кое е ц!,л1, јоштљ иепозната: но сви ммсле, да ће Трапезунтт> бмти мКсто, гди ће се извести Енглези на суво. — Омер-оаша fia.iaзи се ioiuTi, еднако у Реду г-Калу; планг., по комљ 6bi се имала у Трапезунту сабрати е,тна повећа отоманска воиска, одбаченв е на страну. — Писма изћ Евпатор!е одђ 5. Фебруара авлнш , да у тзмошнбои посаднои турскои воисцм нко шкорбутљ бћсни. Дал1т се опровргава вћств, да око 1500 Шемонтеза у болницама цариградCKHMh легке. У бникалу налази се едно на друго саио 900 болестннка. ђенералљ Ви.иамСЂ бмће дант. у замКну за бмвшегћ команданта града Кинбурна Коконовића. ђенералг. С митђ преузео е наново команду надЂ Башибозуцмма. — У Варни е 8. Фебруара падао снегЂ. Отомански козацм кои станут у Шумли, владали су се врло разуздано и чинила су нека изступлена проти†военогЂ запта, но таи е немирЂ одма угушенЂ. — И зђ Смирне пишу „ТрЈестерЂ цаитунгу": „11. Фебруара сазвао е губернаторЂ Солиман-паша у конакЂ хриcti'hhcko и израелитско свегптенство, толмаче таиошнћи конзулата, меџлшске чланове одђ хрисгчанске рае и све вмше турске чиновнике, и обнародовао е царскји ХатХумагонЂ одђ 6. Фебруара, односећш се на преустроиство Турске. Упечатлеић на присутствугоће бмло е очевидно врло различно. О з 6 илбно и суморно лице османnia Hie башЂ велику радоств изавлБивало, што се Hbioви христ!внски землнцн сђ нвима изедначаваго, а и нјеиово као подсмевателно смешенћ, кое неотично подсећа човека на судбину танзимата. Другче е пакЂ упечатленћ учинило то на раго. Наивећа радости н усхићен!. могло се читатн на свакомтз лицу, нити имг. е ту радостг. могло умалити и замутити подсмевателно смешенћ Турака, почемЂ Христ1 - нни врло добро SHaio, да ће она сила, uon е одђ Турака та уступлћна права израдила, мотрити и на HtioBO удћиствованћ; у кратко рећи, ран е поздравила таи царскји Хат -хумагонЂ као зору свога избавленн. 6дномђ сћдомЂ грчкомЂ члепу Меџлиса изнемого е гласЂ одђ силногђ унутрашнћгЂ чувства; таи сћдми старацЂ могкда се често покоравао самово.шству и неправди, и нћгове одђ радости сузне очи ва.и.да су често горкимЂ сузама туге и болћ обливене бмле. О реФормама у Турскои пише „ТаимсЂ" слЋду гоће: Млогима, кои су новоизданми султанскш Хат-Хумагот. прочитали, чиниће се може бмти цела ова стварћ сасвимђ голо теоретична и идеална . и сматраће у нђои е-

динствено обећанн, коа се неће никадЂ испунити. Но мм ниомо тога мишлћнн. M i>i истина неможемо очекивати, да све те велике промене за неколико година видимо удћиствоване, или да ће и сама деспотична сила моћи наеданпутЂ непр !дтелг >ске и неизображене народе довести до тога, да iS научи доСтоино цћнити благотворноств слоге, заеднички Teaiena и цћлји и слободногЂ развнтка за све укупно. Будућностг,, коа е тимђ ФерманомЂ у нзгледЂ посгавлћна, готово е наликЂ на демократску еднакостб , као iuto влада у Францусиои и сћверо-америкаискимђ државама, и вћрозаконЂ бмће јошђ слободн|'и, него и у самои Нћмачион и Ига.ии. Добро е на свак1и начинђ , што е предположена цћлн тако вмсоко поставлћна; ерЂ ће свачЈн дугкностБ бмти, да ее томе идеалу (угледмни) што већма може приближи. Наиболћ и наиизвћстnie емство за успеванћ н напредакт. други реФорма налазимо мм у томе, што ће иностранцича бмти дозволћно, да се у Турскои населити и трговину водити могу» Матерјнлнми предузимателнми духЂ и растећ!и саобраштаи са западомЂ учиниће нужднимЂ продужаваић ови реФорма, кое су тако срећно започете. —■ Као што се „НародпимЂ новинама" пише, ужива већт. и босанска ран благотворна дћиства новм реФорма. ХарачЂ, коме е рокЂ за год. 1856. одавно већЂ истекао, јошђ nie нигди заискаш. премда се то ове године iourb очекивало. И зђ Цариграда иишу подђ 13. Фебр. кореспонденту „СемаФора" слћдугоће : Турцм су врло незадоволБни са новимђ Хатишерифомђ; они веле, да су постали жертва ђаурима, Министри држе оћдницу за сћдницомЂ ради установлћна едне банке; и готово е извћстно, да ће се такова помоћу Ротшилда устроити. Дћловодите.и. ове куће у непрестаномЂ е саобраштаго са министрима. — HafiHoeie у Цариграду ecTb гласЂ о некои побуни и немиру у чивутс!;ои мали. Повода е дало томе убшство едногЂ детета. — Колера се у Цари граду опетЂ поавила. — Францускомт. листу „Патри" пи '■ у изђ Цариграда, да су гласови о незадоволЕ.ству жителвства з 6 огђ млогопоменутм новм реформа врло претеранн, а нарочито да е посве лажно, да се томђ незадоволБству имаго приписати последнБИ пожари у Цариграду. По себи се разуме, да Турци башЂ нису толико задоволБни, што се раи толика права даго , али то незадоволБСтво изнвлбивано е единствено гунђанћмЂ и тешканћмЂ, а притомЂ е и остало. По провинцјнма, где е раздраженостБ већа, и где се лако немири и изсгу плћна догодити могу, наређене cv наистрож!е мћре. — И зђ Цариграда ивлнго паризкои ,Пр е с и • подђ 9. Фебр. неке поединосги о често-поменутомБ писму Омерпаше, у комђ е онђ подност Султану оставку. TypcKifi се воисковођа горко тужи на то, тлто правителБство ништа не предузима за нћгово оправданћ противу толнки нападанн странм листова , и што на та нападанн неодговара; нћгова честБ зактева, да се станћ стварји свету на угледЂ постави. „Сваши курирЂ", вели онђ у писму, „доноси ми листове, у коима се цела одговорностБ за падегое Карса и за безуспћшну воину у Мингре.и"и на ме-