Šumadinka

229

— ђенераиу Вилјаму бнће после заклшчена уговоа мира наложено, да руско - турску границу у Aein расфави. Наробродг. „Марзеи" стигао е у Марзн .1е> са 'јћстима изг. Цариграда. кое допиру до 22. Марта. — ђецералЂ Ларшеи, Францускш командантт> Цариграда, добмо s при поласку изн Цариграда, одђ Султана на дарћ едну драгоцћну саблн). — У Варни понвила се збогљ оне младе Гркин!,, koio e еданЂ турскји паша y6io, бунтовно pacno.ioaseHh и о јгорченћ. Око 6000 Грка пратили су мртво тћло ове младе девоике ; кадг. су у цркву стигли, изговор!о е едант.

ипакљ строго пазити на заптг. и строго надзираванћ. Но досадашна система неће се моћи у целомг. своме пространству и строгости упрашннвати , чимђ се брои ученика умложи, и по томе ће се одђ те системе мало одступити и попустити ; а то се по свои прилици напреДЂ увидило. и зато е правителнство волело да се само одђ себе створи оно, што е правителг.ство пређе намћру имало декретирати (указомЂ опредћлити). Но бмла каква му драго наиближа слћдства овогђ поступка, текЂ толико е нсно и извћстно , да желн за просветомЂ подђ Руса Hie празна рћчв , да се нужда исте озбилг.ски нризнае. и да ће Pycia изђ cbih ) сила и наиревностше кђ

БугаринЂ раздра -.чителау и ватрену беседу, у noioK се, томе Л , ' л - ¥ приступити. правда захтева за учинћно злочинство. — бданЂ чланасЂ „Патри-н" разлаже разпространенћ Ру-

cie у тихомђ Океану, чиме 6w цела Европа бшла у великои користи. Руси се већт. одавно труде и раде, да ступе у npiaTe^fccniK додирЂ и сношаи сђ Лпанцима, и они су вепЂ млого далћ успћли, него што е то бмло 1843. год. кадЂ cv Американци , ( кое „Патри" слабо има у вол!>и )

— КаимаканЂ великогЂ везира уинго е посланицима Бнглеске, Француске и AycTpie посћту. 8» У €3 i 13. Изђ Петробурга пишу подђ 24. Марта „Шлезише цаитунгу" слћдушће: „Сутра ће се држати у цркви зи-јд ОШЛН на велико незадоволћс.тво Лпанаца предЂ главну инћ налате едно торжествено благодареше, на кое е по-ј ва р ОШ1> H i.ioBy Еддо. и кадЂ су у Нангасани послали едзванЂ дворЂ , виши Официри и чиновници , посланици,| Н у малу Флоту. — Руси су може бмти едиими народЂ конзули, трговци и т. д. Овои великолћпнои свечано- на евету, на кои Нпанци иаиманћ мрзе. сти оскудћвало е сачо то, што засадЂ немамо овде к>шђ

ни едногЂ заступника онб ! сила, сђ коима смо досадЂ у рату бмли. — ЦарЂ е наново издао еданЂ дневнми указЂ. у комђ онђ изражава свое задоволћство o инџинирскимЂ пословима, посредствомЂ кои су улазци кђ градовима ХелзингФорсу и Або -у утврђени, и онђ нарочито похвалше вештми изборЂ мћста , разумно разпоређенћ новм утврђенн и 6aTepip, и ревностг, и брзину удћиствованн. Утврђенн града Або -а бмће на свакш начинђ и у миру одржана и шта више шшђ већма разпроCTpanliiia. будући ова утврђенн мораш даги накнаду за изгублћн ми Бомарсун дђ .

ФР1НЦУСКА. Изђ Париза пишу подђ 30 Апр. слћдушће: „СиноћБ е држанЂ честопоменутми саинми балт, у палати турскога посланства. Палата е бБ1ла дивно и богато украшена. Башта истогђ здаша преобраћена е у велику салу. ЦарЂ е дошао око 10 сатји. Али-fiaiua и Мехмед-беи дочекали су га у еднои до сале играна лежећои соби, коа е б м.1 а свудЂ поставлћна беломч, cbh.iomi, , изкићеномЂ везенимЂ златнимЂ пчелама. ЦарЂ е Hocio велику ленту ордена Меџид1е и велику звезду почестне ^erie , а — Ца р ђ е АлександерЂ учинЈо првми, великш ко-| Али-паша бмо е украшенЂ великомЂ лентомЂ почестракЂ , кои неоспоримо показуе, да ће одеадЂ и у цар- не леГ!е - к °1° И У 6 недавно царЂ НаполеонЂ подарјо. ству ума и духа већа слобода владати. Као што мини-|Мг а Р Ђ се до полакЂ 1~ сатш đasio на балу. стерЂ просвете у свомђ садЂ ново установлћномЂ жур-ј У /Јаризу 31. Марта. „МонитерЂ" нвлн , да е царЂ налу обзнанше , неће одсадЂ бнти брои ученика на уни- НаполеонЂ одђ кралћва португалскогЂ, баварскогЂ, сарверзитетима (свеучилиштама) ни наиманћ ограниченЂ. А ДИнскогђ , хановеранскогЂ и одђ свћтлогЂ кннза србскогЂ

истерЂ внутренг.и Д ћла додае кђ томе : „Ово мило- Александра Карађорђевића добмо писма, у коима му речени владаоци честиташ рођенћ царскога принца. — Уиаленћ воиске Француске неће истина, као што се говорило, износити 100.000 воиника , али на CBauin начинђ бмће одпуштено своимђ кућама 80—100.000 воиника: то е една изт^ озбилг.нм економичнм основа тврдо заклшчена мћра и већЂ су у томђ смотренш нуждне заповћсти издате и наредбе учинћне. Особито одђ конбице бмће млоги одпуштени ; но првашна езгра свакогЂ полка остаће у служби. — „МонитерЂ де л' арме" hb.ih да е на царску запов!тСтб 500 комада воинички медалн послато енглескомЂ правителБству сђ молбомЂ, да се исте подћле међу оне пиже официре и просте воинике, кои су се у овомђ садЂ окончано51Ђ рату одликовали. ■— Говори се , да ће провинц1з АлџирЂ имати cboio особиту воиску, као и особену управу и судове. — Као iuto се дознае, заклшчила е Француска еданЂ трговачкји уговорЂ са сiамском'i, државомЂ (ова држава легки у заднБОи Индш и граиичи се Х иномђ.*

мин стивћише phuietiie нћг. вел. цара естЂ несумнителнми доказЂ поверена, кое цар б има према руковођенш и управи наставленн при реченимЂ универзитетима . и према духу, кои добрми поредакЂ у нћима одржава , као и доказЂ царскога позора на племените тежнћ наше младежи. да набави себи правилно и више изображенћ. Но ова милостб нћг. цар, велич. налаже свеучилиштама и учећои се младежи нове обвезаности и нове одговорности. fl самБ увћ.ренЂ, да ће свеучилишта ова Дарована имђ права хранити, имашћи непрестано предЂ очима, да е веГни брои учећи се само средство за разпространенћ знанн и наука . кое ће све узалудно бмти, ако се неводи о томе старанћ, да се брои дћиствително учећи се и на полезну дћлателностБ снремашћи се iuto већма умложи. Само брои овм последнБи може имђ се у праву заслугу урачунати и има право на задоволБство царево." Сммсао ове опомене врло е нсанЂ и сватлБивЂ. Ако се дакле брои учеће се младежи и умложи , то ће се