Šumadinka

ма неда право, ма у комћ случаш, ow.io све заедно или „ свака понаособг, , мешати се у одношае НК говогћ В н,ичества Султана спрамЋ поданика нћговм, или и у унутрашнн) управу Нћговоп, царства." Пуномоћницн аустрјиски, енглески и турски иодпомогну таи предлог-b као такавн. кои сасвимт> одговара поставлћнои цКли. Али-паша ionrt, дода, да небм могао приотати на никака†друг1и саставг., кои бм на то ишао. да силама да право , кое ограничава суверенску важноств вмсоке Порте. Пуномоћницм руски одговоре , да ту точку вала особито узети на умв, и да они немогу казати свое мишленћ пре него што се добро испита састављ , кои е предложенљ на испмтиванК. Они зактеваго да се предлогв преда комиС1и. Пуномоћници Француски и енглесни изасне се противг> тога предложена руски пуномоћника, позивашћи се и сами на важносгБ самога пмтанн, о коме се има у подпуномЋ засћдашго саветовати. Заклшчено буде, да се таи предметБ има испмтати на конгресу, и то у сћдиици , коа e прва на реду. ПрBbifi пуномоћниK'b Фран!|уск1и саобшти чланке, кои се тин) С р б i е и ко(-~ е саставила komhci'h , одређена за кнажества. На предлогЋ гроФа Кларендона зак.почи конгресљ, да се ти чланци узму у оваи протоколг,, а за слћдугоћу прву сћдницу остави да се испмтаго, Ти чланци овако су саставлћни : „ЧлапакЂ . . Кннжеетво Cp6ia и унапредЋ ће зависати одт, BbicoKe Порте, сходно царскгшт, хатишерич-има, кои одређуго и утврђуго права тога кннгкества. По томе ће исто кнажество задра»ати cboio незавмсну и народну управу, а тако и поднуну слободу вћроисповеди, законодавства, трговине и пловитбе. Поправке, кое се можда покажу за нуждне у установама Cp6ie , могу се само обштимг. договоромт. вмсоке Порте и други уговарагоћи сила предузети. ЧлапакЂ . . • Портино право на посаду, онакво. као што е утврђено раншмт. одредбама. одржано е. Чланакг . . . Будући да Cp6ia унапредакг, стои нодђ ваштитомЂ ceiro сила, то неможе бмти никаквогт, opysuaногђ посредована на нћнои землћи ни одћ ков уговарагоће силе." (Слћдуго подписи) На оваи долеслћдугоћји XIV. протоколг, паризки конФеренцја нека изволе читателљи обратити особитми позорђ . ночемЋ се онђ изклгочително тиче Cp6ie, Црне Горе. Влашке и Молдав1>: и ceito Хриетј.чна у турскоме царству ПротоколЂ XIV. Сћдпица о ()ђ 13. Марта 1856. е.од. У овои сКдницм бмли су пуномоћницм : аустр!иски, французки, едглески. праиски, руски, сардински и турски. Протоколг, предидуће сћднице прочита се и одобри. Руски пуномоћницм позвани буду да саобште конгресу примћтбе, кое су казали да ће учинити на предложенбш и v Протоколу XIII. садржанми саставг» четврте точке.

Баронг, Врунов*, разложи, како се тимг>, што се Христ|'инима у отоманскоме царству допушта подпуно уживати права свои, дае за мирг, едно емство више, ков е такође врло важно, и како се у томе погледу неможе дово.тно оцениги важнослч, хатишериФа, кои е суверенciiOMh волБОмг, султановоиг, скоро изданг>. Руски пуномоћниц(>1 незатежу се т<» признати, и срећни су што могу изпвитидатаи актг,, у коме свак!и ставг, исно засведочава благонаклоне намере суверена, кои ra е издао, и испуннва све Hi.ioBe надежде, те кмптг, и превазилази iK. Актг. таи ако се спомене и у уговору о миру, учиниће да се ночитуе вмсока мудростг, султанова, а уедно означи и брига, кого у томе погледу брину сва европска правителћства. У томе се, рече, слажемо сви, и croit ioiiiTib само за Формомг,. Баронг, Бруновг> 10штг> дода да се Христјини у Турскои тако особито тичу Pycie, да се она нашла побуђена сасвимг, пристати на еданг, ранји ставг>, но коме е гдишто замерено, башг. ако е и у нћму речено да е хатишернФг, своеволвн1> изразг, суверенске волћ султанове и да се у то несме нико мешати. Збогг, чувствителности — настави далћ баронг, Бру нов'|> — кого мм почитуемо, мм се пролазимо тога састава, па иредлажемо конгресу друг!и саставг.. кои намг, се чини да ће одговарати свима потребама, а да зато опет-b остане међу границама, кое су намг> назначене. Баронг. Бруновг. прочита таи ставг., кои овако гласи: „Н Li'obo Величество Султанљ, непрестано бринући се о благу cbi'io свои поданика безг. разлике вере и народности, па издавши Ферманг. коимг изивлгое свое великодушне намере спрамг. христјански поданика свога царства, заклгочјо е таи Ферманг. доставити уговарагоћимг, силама до знанл. Hi.ioBa Величества царг. Француснји и т. д. признаго велику важностп тога своеволБНОгг. заклгочена суверенске волћ НКговога Величесгва султана. Иста Величества примаго саобштаванћ хатишериФа као ново емство за поболБшанћ судбине ХристЈана на истоку , кое е обштми предметг, жела ншовм на обшту кориотв човечности, просвете и побожности. (далћ слћдуе)

Телвграфскв Депвше. У Одеси 2. Ман, Данасг, одлазе неколико пређашнви чиновника рускога послансгва на едномв енглескомг, пароброду у Цариградг.. — У Одеси iourn, никако nie учинћно никакво олакшанћ при карантину. У Берлину 6. Маа. бдна телеграфска депеша одг> данашнћгг, дана нвла, да Кралг, неће данасг, јошђ одпутовати у Кенигсбергг,. „Цаитљ" нвла, да ће кралБ у слћдству некогљ закасненн удове царице руске текљ у понеделакг* тамо кренути се