Šumadinka

шћ 427 т

мо изћ тогђ претераногЂ страопочнтани npt*!via гробовима, кое е у Енглескои тако обгате, да све класе народа, изузимашћи само мало лица, Анаточнкере за „безчес гне" сматрак* , и cb гнушенћмЂ главу одг. нћи окрећу. Оно мало лица, коа то излт!е одђ обгатегг. правила сачинлваго, есу или чезнећи за наукомЂ ученици , занешени л1обител&и вештине паранн, или безсавестни одважници, кои се изђ користол1об1а оддаш на ово опасно дћло копана поединм мртв&1 телеса изђ гробова , и воде сђ нћима као сђ ооичнимђ еспапомЂ пробитачну трговину. Tu се лгоди зову васкрсителБи, Друга нласа лгодш, кои су прави нреступници. есу Буркери, носећи ово име одђ некогЂ Бурка , кои е прBbiH ову ужасну рзднго предузео. Буркери се не занимаго посломђ ваденн мртваца изђ гробова, да бм ifi продали Анатомикерима; него оии то извргауго на друг1и начинЂ, кои имђ ce далеко лакппи и угоднш чини; они сирћчв првогЂ јкивогђ човека, кога опазе, счепаго, удаве, па га после продаго. То се звало Буркованћ. Велике оне тегобе набавлнна мртваца ради анатомическе науке, кое уместо да се умалаваго. све се тгатЋ одђ дана на данЂ умложаваго, бмле су поводђ више редки сцена, више оригиналнм чуднш догађап. бдвнЂ енглескш лекарЂ припозеда еданЂ у овомђ смотренго догађаК, у комђ е и онђ самЂ з г частвовао, no коме ће се моћи имати понат|'е o опасностима, коима се Анатомикери у Велииои Бриташи i злажу , кздђ они , ма ift шта стало , оће предметЂ за свого науку да набаве. Да га чуемо, како онђ самЂ о томе говори : „На две године после свршетка Универзитета КембриџскогЂ, ступимЂ н као питомап ,ђ у болницу едну у Лондону. у Koiofi е една девоика нискогђ порекла лечепа. Колик1и трудЂ око нћ nie полаганЂ, ria опетЂ се болестница nie могла спасти. Нћна болеств , кое знаци 6б1ли су врло трогавагоћи, и едно другомт, противни, превари и осуети све трудове наиславнш иекара. Лечили су е на више начина, и свакш e нћне болћ само увеличавао. У мукама, кое су ioft свакодко пиће и лекови. што е на тврду силу морала пити, причинили, изчезавала е иаочигледЂ нћна животна сила. Душа нКна тинлла е као слабвш пламенЂ жижка, кои текЂ iijto се «ie yracio. Очекивали смо свакогЂ тренутка нКну смртв. Станћ нћно бмло е неизиснима загонетка и маисторима и калФама лекарскима. Стар!и лекарЂ уверавагае, да она има болго у срцу. нигкЈи лекарЂ пакЂ држао е напротивЂ, да е у мозгу правми изворЂ нћне болести, и у томђ прегшранго тражили су савета кодћ Боерчава и Корвизарта. Наипосле звагае и наКодличте Докторе савета ради ; и све остаде безЂ успћха. КадЂ сродници несрећнице ове дознадоше , да ioH помоћи BHiue нема. посумннше они не 6^ зђ основа, да ће она по смрти парана бмти. Да бм дакле то предупредили, дођоше оба брата нћна и зактнваше , да имђ се болестница изђ болнице изда. Бадава имђ е представлнно, да болестница преносЂ таи у очеву к>ћу преЖивити неће; они осташе постонни при своимђ зактеванн). О нашои болници изражавали cy ce они као о ка-

квои привилегиран<)Н касапници, а о лекарима и питомцима нћнимЋ, као о пресгупницима , кон су тоиико пута вешала заслужили. „ЗарЂ ви мислите", рече еданЋ одђ наши, браћи болестнице , увредомЋ шповочћ раздраженЂ , „да ако бм мм ктели то чинити, што нм мислите , небБ1 то могли учинити, а нарочито садЂ вама упркосЂ?" . . . — Покутпаите срећу, одговори онаи CTapin. херкулесовогЂ стаса, подневши реченоиЂ питомцу на разумиTe.nibiH начинЂ стиснуту гвоздену песннцу свого подђ носђ. МеђутнмБ е болестница сђ кревета скинута и у кола намештена, на коима бм она петЂ сатји до куће родителБСке путовати имала. Ho непрође ни десетЋ минута, како се возила, она издану. „И бм петдесетЂ Фунтји штерлинга (250 тплира ) за то дао," рече старш лекарЂ, почемЂ смо за ову новину већЂ чули, „кадЋ бм само уверити се могао, да ли сам& се а о болести сироте девоике варао или нисамг>." На ове речи лекарове сгледаше се нви више питомаца и младм лекара, и скупише се у еданЂ угалЂ велике собе ради договора. Болестг, покоинице интересирала е насЂ све у наивећемЂ степену, и наше лгобопмтство Hie бмло манћ одт 3 лекаровогЂ. При свемЂ томђ што е растанакЂ гђ браћомЂ покоинице бмо мало угрожава|оћ|*и, сковасмо мм опетЂ комплотђ за опасно иредузеће, ископати мртво тело девоике изђ гроба , да бм тако задоволћили нзшу желго знанн. ЛекарЂ пакЋ уместо да насЂ утврди у нагаои намери , коа бм судомЂ за казни достоину оглагаена бмла, 1 оштђ намЂ. ударивгаи мене по рамену, рече : „БеЗЂ трага, то е опасно предузеће , а вамЂ то несаветуемЋ." Но то е толико значило, као да бм онђ рекао. Идите у име Бога; само пазите, да васЂ неувате и донесите тело са собомЂ. После оваквогЂ одобрена, кое опредКлителше ни желили нисмо, отидосмо у собу нашегЂ едногЂ друга, да се тамо на само о томе договоримо. У ово нанге сазаклет!'е узесмо мм два послужителл анатомичногЂ театра, и едногЂ одћ онм лица , кои ce гробари зову, и кои се занимаго продатмЂ мртваца. Изасласмо сдногђ повереника, да изнађе онаи гробЂ , кои смо поарати наумни. и на три дана после тога предузмемо путЂ у еднимЂ великимЂ колима, снабдћвени свима, за наше предузеће нужднимЂ орудјима. На несрећу онаи гробарЂ, кои бм насЂ пратити имао. тако се у едномђ друштву свои сродника, лко onio, да се сћ места маћи Hie мого, зато о нКговои помоћи ни мислити бмло Hie. У овои неприлици нашои сетимЂ а некогЂ сиромашка Ирца по имену Боба, кои е обично наше послове извргаавао и кои се двама у очи падагоћимЋ своиствама одликовао, сво^омђ ленвости и рактдгобЈемЂ. Дозвасмо га и обећасмо му дукатЂ и две Флаше paKie. ако намЂ буде ктео у предузећу г одђ помоћи бмти. Само *