Šumadinka

т 459

срце од-b робстка. Ко Hie 6bio нигда у Н — Б или ше имао прииике читати старе записе нћне. таи не саио да ће тежко моћи иогодити. зашто с у девоике; тако нко на опрезу бмле, него и кадт. чуе, неће веровати, На опетЂ е то ирава истина. и ако се чини. да е неверонатна БашЂ се те године навршаваиа стогодишил свечаностг> iipiBort Госта, нои е за невесте тога места 6wo зао другг- Нико ше дознао, иако постаде, одкудљ ли искрсну таи злочестии гостт.: а.пи се причало да е онт> нека аветинн. коа сваке стотините годинедолази у пооде у Н — Б и бави се ту нрозт> цео боЈкићнгЛи постђ. У децу недира , али радо двори испрошенице и свое познанство тимђ завршуе, што имт> заврне iniio и сугра дан -b ун>тру нађу ifi мртве у постелби , са заврнутомЂ miomt.. Но што е наичуднп-; , вештац-fc оваи Hie се дргкао вештичкогг. обичаа, epi. онг. Hie Bpuiio свои посао ноћу између еданаестог -b и дванаестогг. часа. него у по дана , и то и човеч!емљ облику, одевенљ господски, своимт, умиллван),мн до очарана лримамлвивт. и за дружевноств преугодант.. Узт, ове свое вештичке чини имао е и друге одг. не манћ снаге то естг. новацг.. ерг. ra е Tpomio и покланао немилице. Но одт. свега тога бмло е наигоре то, што се самг. издавао за младоженш и ндне девоике обманоивао, дворећн iS и надежду имг. дагоћи, само како бм до свое цћли доспео. то естг>. да имг. заврне Jiiiio преконоћ'Б. Одкадашнн е ова прича, нико nie знао ; како е она иостала, никомг. nie бмло познато. У кш.иги. кого е свештеникг. као старинску и насл1.ђену чувао, могло се читати, како су пре сто година три дћвиие башЂ узг. боasHhHbift постг. мртве освануле. Мало нигке налази се ова записка : „1Шн имђ е бмла заврнута , лице на леђима, а потилнкг. спредг.: башг> као и пре сто година. Ираведнни Cy^ia некг. помилуе душе HbioBe." — Ова записка на ивици кнвиге ставлћна, Hie могла проћи за готову истину кодђ паметногг. човека : но ипакг. види се, да е та гатка врло давнашна, одг. двеста, триста roдина; видн се, да е бмло нешто у ствари, кадг. е већг. и у црквенои кнбигн забележено. Може бмти, да бм се и дознало што внше о томћ , да ннсу изгореле друге старинске кнћиге, кадЂ е парохЈална кућа страдала одг> пожара. Бмло како му драго , доста, да е таи догађаи свакомЂ познатг. бмо. Уобште држало се, да е то гатка за смеи измишлКна одђ коекаквм баба . но при свемг> томг. свак!и e CTpeuio у срцу . шта ће се догодити наступаго. ћегч, божићнћгг. поста. Кои су бмли мало просвештеhin, допустише у ceoioK памети , да се у obomi . iipocroру између неба и землћ може млого коешта догодити, што философи немогу да разреше. — И самг> старми свештеннкг. израз!о се онако двосмислено, ерг. су ra »логи походили п искали ону стару кнБигу, да виде ону записку. некр!емг> , рече онг. . да е то стварБ врло чудновата, — но ипакг> немогу веровати. Ila и да се што сбуде овогг. поста, недаи Боже, да ћу а то записати у Црквену кнћигу " Наислободномислен1и бмли су млади лгоди , госиодскогђ реда; они су c6ia.iH шалу са томг> причомг>. Де-

воике удаваче радо бм пристале узг> нби , па су се и усиинвале, да покажу, да ifi nie стра, ал' е свака у себи говорила: „Лако е вама мужкима шалу c6iaTH, ерт> та прича неиде вама о глави , ваше главе и inie остаго на миру, али тежко си нашимг> шЈнма !" Нико siie бол1, прим]'.т!о, каква е слћдства имала та страовита прича, него истми парохг., ерг> кои су се годб радо имали, грабили су, да се венчаго пре поста; само е онде омло муке, гди су се двое волели, а некако нису могли венчати се пре иоста. Ту е бмло страве. Изг. свега, што е довде речено, лако е погодити, зашто е бмо опасанч. за девоике новодошавшш господин-б командантг.. Свака е стрепила за свого главу, боећи се, да ioii недође у лоходе мртвми гостг>. Нетреба имг> данле ни замерити, ако се свака у себи зарекла , да се ни у кога незалгоби, докг> непрође божићнЈ>!и постг>. па бмо онг. одг> маике рођенЂ, бмо анђео сг. неба. V. Ilie ми познато, да ли се овако зарекла у себи и Лепосава Мирковићева. Толико само могу казати, да е она гледала на М и л а н а онако као што бм гледала буди на когг> младогг. човека. Милану е бмло врло угодно у кући r. М и р к ов и ћ а; ЖИВ10 е не другчје него као синг. у отчинои кући. И доисча е онг. после краткогг. времена узео бмо у обичаи домаћина звати отцемљ, а домаћицу манком-b. ДомаћинЂ пакг. Hie се npoMenio према нТ.му: онђ е остао онаи старми; свого ћудлвивостБ Hie зауздавао и М ил а н ђ е то cnocio добродушно. Домаћица е ишла и мало далћ. Кадг> е МиланЂ полаз!о куда нзђ куће, она ra е промеравала, и ако е кое перце бмло на алБИни, то е она скинула, и подсећивала га, да ли е понео собомг. чисту брисаћу мараму и томе подобно; наипосле, давала му по мало ситногђ трошка ако Hie имао. М ил а н ђ намЂ е дакле бмо правми командантЂ не само у у вароши, него и у дому: ту се онђ мешао у свашта и наипосле своимђ гласомЂ решавао оно, о чему е спорЂ бмо. С б ЛепосавомЂ онако се обходш, као да су и садЂ обое шштг> у детинћмЂ добу. ПогдикадЂ су се и споречкали. па су заборавллли едно] другомт> в м казати. Што е овако бмвало у кући, то се скоро прочуло и ванЂ куће. Жене и девоике живо су то нретресале, понешто дометале и извртале, као што бмва у свету. Мимо тога девоике и помлађе жене у II —- Б . . . . баху окужене томђ предразсудомЂ, да кздђ младЂ човекЂ CBoiii 28. година подђ еднимЂ кровомЂ сђ девоикомг» одг> 20. година проведе три четири неделћ, да се они немогу ни погледати , а да имђ срце нче He6ie. Додуше овогђ обичал но други мести nie бмло ни кодђ девонка ни кодђ жена. Но на срећу. у кући г. Мирковића Hie се ioiiiTi> знало за болестг,. ко.ч долази одђ ачегг> 6ieHH срца, ерЂ ту бмло да су заедно, бмло да нису, никомђ ни на умЂ Hie пало, да се сети. како му куца срце. Ово е нко пало у очи свима, кои су на то^мотрили; донекле сумннше и наипосле уверише се, да|е у кући r. Мирковића изузетакЂ одђ правила, ерЂ немогоше докучити ни изђ погледа, ни сђ лица, ни по гласу нити