Šumadinka

т ш т

пашз се oispere на оне Турке, изврати ножу' и иовика : „Вм едне кесец1е, ви едни бунтовници свога цара, вм сте вашега везира убили, вм србске кнезове изсекосте, и мене царт, rioc.iao да народт склонимћ да се помирите, а вм предг. очима мога цара, кои е мене у siecTo себе послао , снротито палите и }-б1лте и г. д." А Турци свн вичу: „вала Hie одт. насЂ нико у Bpasapi, изишао, вала, била, «ie нашЋ нико!" ђипа Катићљ између седећи Турака и Немаца , рекао бм се помами, вагра му нзљ уста сева. Сирома командирендерЋ нађе се у чуду, едно се бои да Ннко нби кога недодирне, те бм морали сви у контроманац-fa ићи, а већма се бои, да онако лштитб Н нко, незаметне ct Турцима кавгу, и све еднако виче: „полако Ннко! полако Анко!" „Лако ћу господине, лако", виче ћатић-ij —„ерг> самБ овде за водомђ и преваренч^, алг> чућешЂ ме сутра на Врачару" naicb се окрете Турцима и рече: „Чуите и даиск1и и царски Турци, идите и кажите курви Кучук-Алји , ун>тру рано нека изађе на Дедино брдо или у Врачарв, гди онћ воли , па хат!> му , хатљ ми ; кубура му, кубура ми : rap^in му , (коплћ) гардја ми ; сабла му, сабли ми; чиме онђ воли , да а и онђ меиданЂ поделимо, а сиротина иека мирна буде !" Уста и Црнми ђорђе и рече комаидирендеру Ј)енек» : „Господине опростите на вашемЂ труду и долазку . а.п. одћ мира ништа нема, и одсадЂ ћете чути н видити боева , и, зоогомђ." Окрете се опетг. Катићт, Турцима и рече турски : „Да абир-*> ђеретљ — ioiuTe еданпутЂ ваиа кажемЂ, кажите опетЂ курви Кучук-А.ни. што му поручуе Катићт, Лнко из 7ј Рогаче, ако е мужко , сутра рано да ми на мегдант> изиђе " Тако опетЂ мм на кола седнемо, и одемо; пређемо у Остружницу, и ту се договоримо да иде Црнми ђорђе и КатићЂ да купе воиску. а а у оваи нашЂ краи, тако, како ћемо 9. Маа башт, на Св. Николаа сви доћи на ТопчидерЂ (то е све бмло наше велике неделћ, предЂ воскресенЈе). (продужиће cej Ћ |> т ii м ћ Г о е т љ. (Продужено) IX ОтацЂ е одржао реч^ и nie више ниречице прослоsio о ономђ непознатомЂ? Но што се више ћутало о нћму све се то више мислило на нћга. ГосподарЂ М и р к о в и ћ ђ узео е садЂ у обичаЕЈ трипутЂ преко данЋ мотрити на барометерЂ; томђ приликомћ куцао е у нћга, само да натера живу да скаче; хтео е усилу Бога створити лено време. То е спазила Лепосава, -па е и она крадомЂ куцала у барометерЂ дм жива падне доле. Па ни капетанЋ ни госпоа М и рковићка нису мировали, ако не другч!е. а оно очима, epi> су чешће погледали на барометерЂ да виде. оћели бмти лепа времена. бдногЂ дана рече домаћинЋ домаћици: „Жнва скаче, примичу се лепи дани, облаци се разилазе. Н држи51ћ, да е онћ већЋ на путу." То е више пута повтоpio, ходагоћи горе доле по соби. Н пакЂ молимђ Бога, да недође, придода жена. Сто пута бмло бм болћ да поручишЋ, некЂ недолази пре

Божића. Н. истина, неверуемЋ онои гатки, алЂ се немогу отрести одђ бриге. „БашЂ си као дете , мати! Како можешЋ и мислити на такву будалаштину? Та то су празне речи." Може бмти, човече, да е то права лудостЂ. Алк ако се узЂ божићнми постћ догоди што нашемЋ детету, зарЂ нећемо обое бшти у бриги? Та само да е глава заболе, па ћемо се обезпокоити, а сирота Лепосава бмће на мукама. Л неверуемЂ у вештице, а Л е п осава се смее тои будалаштини нзћ свеп> грла, но опетЂ, небм же-iio ни ти са мномћ по ноћи ићи у Цркву. ЗнашЂ да e човекЂ чудна ствар^. Зато бол1. е одложити прошевину тамо после Богоивлена. H>ia времена за младенце. КадЂ настану месо-ђе, свршићемо и прошевину и свадбу. Зато велнмЂ нетреба итати. , 4 „T'peoa.io бм, да се стидишђ свои pe^iS, мати! НезнамЂ, како те подноси такво што напоминати ми. Оћу у пркосЋ тои лудои светини да се садв пре свршетка поста сбуде прошевина. Треба глупомЋ народу дати нримерЂ. То е наша дужностг,. КадЂ виде наши суграђани, да се мм невешти чинимо томђ мртвомЋ госту, и удаемо cboio кћерЋ, презирући, што се ноешта брбла, и кадЋ се увере, да е глава Лепосаве на свомћ месту и да iofi нико ние шјго заврнуо: онда he гадно сувГ.рЈе за сва^да вратЂ скрЂати. Hie ништа поможено, ако се стане говорити свету: Лгоди, освеститесе. покаите се будите побожни; него треба дћломЂ предннчнти; свештеникЂ истине и добродј.телћи треба да д 1. ломћ предначи свету!" Човече, в самг. уверена, да е твое чедо теби мило. Но оставимо на страну cyeBt.pie; алЂ ето у црквенои кнвиги стои написано, да е пре сто година бмло несреће; можда е у оно време бмло лгодш овде у месту, кои су одсмеали такве гатке; — аиде да и мм то учинимо. Али, ако по TBoiofi желЂи буде прстенЂ садв у ово злослуто доба, кадЋ се навршуе сто година, па се нашоимилои кћери што догоди, кое одклони Боже". „Пресекао ти се езикЂ! Валвда оћешЂ да кажеп1Ђ, да се нашемЂ чеду заврне niia? fl на такво што немогу ни помислити. Окани ме се, молимћ те , са тимћ." Послушаи шштћ ово. Рецимо некЂ дође садЂ господарЂ ПетловићЂ. Жите.п>и Н — Б . . . . и онако су пуни стра и з.шслутнћ у ово доба.» Зимно време, а онђ слабЂ и болешлвивЂ; можда бм му npece.10 путованћ по овомђ ладномЂ и влажномЂ времену; разболео бм се шштћ већма. па нашто намЂ болестанЋ гостћ ; а ако ioiutt, умре кодђ »aci,. етоти намЂ готовогђ мртвогЂ госта; — чисто се грозимв, то говорећи. ДосадЂ се у сто година гогађало по едно чудо у насЂ узЂ божићнћји постћ: tm га неверуешЂ; алЂ ако се испуни, Tbi остаешЋ срамотанЂ сђ твоимђ неверованћмЂ; твои упорностЂ потврдиће јоштђ болћма cyeBbpie, i{06 изсмеввашЂ, Зато ти велимЋ. промислисе, небрзаи. ГосподарЋ МирковићЂ мало се забрине, па унеко доба промрмла: .,}! ненонамЂ: како се тм на свашта