Šumadinka

*

У Б t о г р а д } 18. А в i у с т а. 1 8 5 6.

ШУМАДИНКА

ЛИСТЂ ЗА

штљж&ттжфшљ v ш ж шфвфшп « ^ чреднинЋ ii издавателБ ЛтбимирЂ !!. Ненадови ^Ђ.

TF4 V О ва и листЋ изпази у Вторникт. и Четвртакт. иа по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е _ за гри мћс. 5, а за no.ia године io. цванц. За огласе n.saha се одт. врсте 5 краиц. за трипутт.. •.'»= * *

ШЖ* ГГ. СкЈПИтелћн н поедини преиумеранти изћ внутренооти. кои што miaio давати УЧРЕДНИЧЕСТВУ ШУМАДИНКЕ за прошло no.iro^ie, овимђ ее умоллвак) , да то до почетка идућегт. месеца, rio прилици или по плаНенои поштн, послатн нзволе.

р^коннеи иротк nine нкнддоиићд. (Продужено) Сад1> c r fa леве стране Топчидера поставимо логоре, свака Haxifl башка. До адв на каленаку био е кнез*. Сима, до н ].гау малои долћи. Карађорђе и Кагићг. Ннко заедно сђ момцима : Лковх. н л, и сва валКвска naxin више камене hynpie ; hynpiio чувамо ; Младенљ МиловановићЋ кодђ аидук-чесме, ЈМиланљ ( Обреновићг.) ниже нЈчга. све сђ леве стране Топчидера: Чарапић-ii Васа на Кама.ик) према аидук-чесми. и чувао е друма одг. Стамбола. И одатле излазимо преко Топчидера и сљ Турцима се чето по Брачару 6ieMO; и Турцн истеруго често-каикг. до за аду, и одатле насг> топомг. туку. Докг. дође писмо одг. бинбаше Миленка Стонковнћа госнодару ђорђу , Турци неће другоме да се предаду, но хоће самомг, Црномг. ђорђу. Миленко е одма, одг. прилике кадг. и mbi устао, и сг> пожаревачкомг. нах10мђ Пожаревацљ yMyacepio, (обкол1о) чувао, и тукао се. Карађорђе узе Лнова, Нниа (Катића), кнеза Симу, нашегт. новогђ кнеза Пенз, зетг.-Живка Дабића, ЈМилана; одг. Шабачке Haxie Спужа Остонз и ћурч1к> сг. нвинимг. момцима, ербо е одг. шабачке Haxie воиске бмло мало и Лковг. е нБима командирао , а Лука е после коменданTOMb постао. Митрополитг. пошлћ намг. као чадорг., цркву воену, и пошлћ савг. окрутљ као : антимисг. , путирг, и проче све за божествену литургпо потребно. Ту смо служили, и све старешине на службу су долазили.Карађорђе са свима другимљ кое самљ именовао оде на ПожаревацЂ да предае, и одвуче топђ . останемБ на команди. Чуш Турци да е отишао Карађорђе и све дру-

ге старешине и да ш нема у логору; изађу и нагло на насЋ ударе и до камене hvnpie дотрче на ТопчидерЂ, гди смо се мм дко утврдили, и кое пушкама кое картачомч) — ербо намг. е бмо дошао и другш топићг> —• дочекамо и млого iK nooie .mo, а они односе; и вмше ifi ранкл10. IIо дугомЂ боio они се ирате . а мм за Н1«вг«а ;:а брдо, и кадг. видимо да они одиста побегоше , Фришко извучемо топићЂ онаи друг^и , за кои е Лука остао те дотерао (а онан првми отерао е Карађорђе н Л ковђ на ПожаревацЂ), и Турке све ђулетима у леђа, а они у тркЂ побегоше. У Сава-мали беаше око 50—60 турски кућа и една џамјл, а кадт> се Турци несмедоше у оне куће уставити, но сви побегоше и на варош-кашш уђоше , онда а и попђ Лука сђ воискомђ уђемо у оне куће, а веће е бмо близу мракг.. Кадг. се смркне лепо, а мм заповЈчдимо, те све попале, и вратимо се у логорЂ за ТопчидерЂ. КадЂ Турци у Пожаревцу даду ЦрномЂ ђорђу доста конн, пушака, сабала: ножева у сребро окованм, кое ohi , на све старешине соразмћрно подћли, а Миленку остави више одђ 10 хилада оваца, кое су се у нахш арнаутскои на ранн застале , да Миленко, узевши себи талЂ, друго по воисци подћли. (То е бмло између 16. и 20. Маа 1804). Вративши се они сг> Пожаревца ударе на Смедерево и избаце на градЂ неколико топића. Завичу Турци, и изиђу нћму на договорЂ и рекну му : Бегг. - ђорђе, немои да се 6ieMO , но иди тм на БеоградЂ, и што годђ сђ БеоградомЂ урадишЂ и мм ћемо онако пристати." И тако уговоре да се Турци наполћ изђ града немичу, ерЂ ће одђ наше воиске побЈени бмти, но да чекаш судбину Београда. Како се ПожаревацЂ преда и очисти одђ Турака, Миленко Стоиковићг> дође сђ воискомђ и начини шанацЂ у Кумодражи ; а Чето - каикЂ ' стои му за КаабурномЂ.