Šumadinka
ШУМАДИВКА, »1 11 С Т h 3 А шнвдшжшвдта 9 шшљ;шж ш в®»®вдпв< ■Учредникљ «> издавате.и. Лгобомирљ sa. Непадикп)!«.
TF4 V Оваи днстг нзиази у Втормикт. u Четвртакч. на по табака , а у Суботу на табаку. Цкна му e _ „ Ј ' ' ла три m -bc, 5, а за по.\а године so. цванц. За or.iace n.iaha се одч, врсте 5 краиц. за трнпутт,. •/»" •
М |> т ii r>i т Г о е т ч». (Нродужено) Барон1> Врбанићч> мађе cboio кћерћ гди плаче у еднои споредиои собн. и одг> нћ се извести о непристоиности Долинсковои. Онћ ra потражи и iomii чуе последић речи Крстачића. Сви гости бмли су раздражени противљ Долинсиопј , Лготито счепа баропт> гро<s>a за руку и на страну ra одведе: „Вм сте moio ithept авно осрамотили; несрећниче, зар*> смо то од»> васт> за-
служнли
О
вога часа а не тект> сутра да ми удовлетво-
ренћ дате." — Садт> оставе ови двое салу. Докт> су се овде парови наиово поређали, да бм у игри опетч> повратили нарушено веселћ, дотле су баронт. и Долинскји отишли у едну осветл1>ну, усамлћну салу. За н»>има КрстачићЂ устопце нође. Онћ e Hocio две саблћ, одт> кои «дну даде Долинском1>, но у истми ма окрете се барону* и рече: „Дозволите ми господннт> бароне, да н на obomi > ниткову осветимт> честв дражестне баронице а и мого собствену." Долинскји беснећи повиче: „Дела потегни саблго куго окорела;" сатнмт> извуче саблго , баци корице на страну и нападне на гро<»а. Оваи се бранјо са пеобичном-ћ ладиокрвностн. Удвои iiie трано ни три мину-| та, а већљ е мачљ изг> руке Долиискогђ сћ толикомћ! силомт ) излет!о, да е чакт> o велико ot-ледало па дувару лушо и ово на иллду парчета раздроб!о. „Несрећниче : u повиче Крстачићт>: „Твои е skiiboti> у моимг> рукама. Недао ми Богг>, да се са твојомђ гадномт. крв.ио укалнмт,. Вуци се одавде и да се ниси ycyflio, да ми више нредт> очи изађешт>." Затим1> га удари плБоштимице по леђима и са гигантскомт, снагомт> избаци га крозт. врата напо.гћ. Ioiiitt . исте «1оћи остави Д олшнс « i и зкмакт. скупа са своимт, лгодма.
у тои чести, што су се нћ ради тукли. Она башт> нјв Долинскогђ ни волела , али га е садт> мрзила; — напротивЋ Крстачићт>, кои iofi пре тога нп? доста лепт» бмо. учинн iofi се садт> заиста пр!нтан-|>. А нетреба се башт. збогт> ове напрасне промене ни чудити. Та познато е, да лгобавг, човека заслеплгое. А и самолгобје суетне исенске опетт> е нека лгобавћ. Чимт> е дознала одт» отца шта се догодило, потражн гроФа, наравно са привидцимђ страомт>. Она e врло добро знала , да се све свршило безт> крви обе страие. „За Бога", повиче , „честитми гро«>е , шта сте радилк? Да нисте ранћни ■ Боже мои, како самБ се нко уплашила !* — „Мон милостива, како бм а гордт. бмо, да самв васт> ради ран1>ит>! Небоите се; неможе мене лако ранити онакав-b дедакт>, као што е Д о л и н с к i и. Но ако оћете да ми ма наиманћ саучастча поклоните, а васт. молим-b да ме увект. сажалћвате, ерт> самћ л ранћнт. на наиопасјемт, месту — овде у срцу — и то |'ошт> одт> каст>. Но вм зато немарнте." Де, де, де !? Нико на свету н!е досадт. на вама никакву болго одт> такве ране примћтЈо." „Н самг> ћутао и rpnio, радо самв хтео да будемљ жергва ваше дражести, као што су млоги бмли. Л самБ ћутао и бмо самБ толико срећант., да самљ васт. oceeTio на едномЂ безобразнику и то са пожертвованћмт. могт> живота. Л ћу и у напредакт. да ћутимт> и радо ћу негда умрети за васт. " „ћутнте!" рекне бароница смешећи се, и едпимт, лаганимт, стискомтв руке награди нћгове речи. п Болћ да ме водите да играмо." Они нграше. Обон постану иоверителжи , ерт. е OHb тежку исповестБ, наитежу за све аалгоблћне, страiii.iT.HBo изг.азао, а она е nie одбацила. Кадт> ra е она у шали свопмт> повереннкомт. борцемт> и витезомт. назва-
i3, тада е онв по начину вите?ова захтевао награду чеИ ако е бароннца ако увређена бмла непристоииос-,сти и лгобави. Наравно дае то млада бароница одрекла, ћу Долинскогт., ипакт> е пуно удовлетворенћ нашла премда се та награда састонла само у дозволенго , да е