Šumadinka

556

Л Р В И Ц 4.

Селинско дериште едно пође сђ родителг.има сво- 1 даче.' ииа изђ вароши натрагљ у село кући cboi'oh , тако е не-! смислено и непрестано конћ мриио да су сва ^поминннн отца нћговогљ залудна бмла. Напоследку већљ нође полагано и отацЂ му рекне; мои синко, да самћ л моим-б родителБима тако чин1о. као што ти сад-t нама чинишљ, дру rnie 6bi они самномБ поступали. С мнћ одговори:

БашЂ сте ми и вб 1 красие родителћ имали! Зацеио KpacHie — примћти отацг> — него што ti>i имаш -Б, де-

ii Р А К Ђ И 11 Е Т В К 1з. Е р а к ђ . Ала, Бога ти. Петаче, шта тб! мис.-_ишђ, затпто се шене беле, кадтз готово сви мужеви па то мрзе? II е т а к 'б. Та то е лако погодити: што нмб e црнг. образЂ. —

€ Т Р А Н В II О I? О V Т И.

Т У Р С К .4. Изб Скадра пишу „Загребачкимг, новинама" подђ 20 Августомх. слћдугоће: „Тек -б што су први баталБОни турске експедифе овамо приспћли. и већљ се почииго казнити злочинства, кои су самоволБни ТурцБ! Христ1 'анима чинили. Данасг> е обнародован -б еданг. прогласв вб ^соке Порте, г.оилђ се Скадарсии ТурцБ1 осуђ }'н), да плате 300 000 гроша као накнаду за штету и кварт., кои су причинили католичкои цркви и семинар!и; осим*б тога бБ1ће 15 наиномирнЈи и наиопаснЈи нородица турски прогнано у Asiro Ове породице прииадлеЈке ономт. n.iesieну, кое е пре у великои слави, богатсву и чести 6 б 1 ло, а садг. се у ваивећои бћди и сиротинБИ налази, и коме Hie ништа друго остало , но едина свћстљ и сећанћ свое негдашнћ величине. У Скадру влада збогљ тога велика раздра-.кеностБ. чега е ради одложено извршенћ овб! пресуда до долазка цћлог -б корпуса. Paar.iauietibiR арнаутскји поглаварљ Хамзага, кои е еданљ одб нап"ј >анатичн1и и наиратоборнш противника царскогЂ правителБСтва, cTynio е у споразумлћнћ и преговоре са ХристЈинима из-б планински предћла, и труди се побунити ifi, обећаванзћа имг, да ће нб!овђ закон-б и оббтчае поштовати, ако се узпротиве уводешо низама и обезорушанго землћ. 1 оштђ се незна, оће ли Христ1 'нни приступити на страну тамошнБИ Турака, или неће. Што се тиче правилне турске воиске, коа е тамо приспћла, мора се признати, да врло ддно и чемерно изгледа; опа се већомг. части састои из% младБ! рекруга, кои су понаивише изђ мале A3ie, и рђаво су одевенБ1, а iouirt горе наоруЈкани , " ОвдашнБИ Турци ругаго се тои воис цб 1 , g ако io штђ и изђ планински предћла Арнаутске дође скадарскимт, ТурцБ1ма помоћБ. онда предстое оз 6 илбни и преважни догађаи. И у Ерцеговину 6bihe послатЂ еданЂ корпуСЂ воиске одђ 10.000 момака. По вћстима изђ Цариграда противила се вшсока ГЈорта одлазку тамо бавећи се Црногораца у отечество свон, и единствено посредованго ФранцускогЂ посланика има се захвалити, што су се 500 Црного^аца навезли на море. Изт. Ерзерума ивлпго подђ 7. АвгустомЂ о предаи града Карса чрезБ полковника Меликова муширу Исмаил-паши у присутсву ђенерала Хрулева. О овои предаи дошла су већ'Б и обширшл извћстЈн. Руска е воиска по предаи отишла на леву обалу рћке Арпачаи. —• Са персјиске границе долазе тужбе, да су путови тамо- одвећ -б несигурни. Пре HeisiH данЂ нападнутЂ

е. и уваћенБ близу Банзита курирЂ Францускогтз посланства у flepcin одђ курдјиски хаидука. — У Teca.iin 1оштђ непрестано муте разбмчичке чете, и недавно дошло е између нби и турске воиске до крвавогЂ бон. РазбоиницББ кои е могло 6 бп'н 40—50 глава, опллчкали су и нопалили село Аварицу, :i пов"кли се затимЂ у планину ОтирисЂ. Они говлрг одчасти а рнаутски. одчасти грчки, и по свои су прилицм предвођени одђ Карака. — У Кандш нко се жале Христ!нни на угнћшаванћ одђ стране г Ј'урака, а то збогЂ тога, што су христјдни изнвили желго, да могу нвно изповћдаги вћру христЈвнску. Изђ Цариграда пишу подђ 25. АвгустокЂ слћдугоће: Великји е везирЂ благоволително примјо о- L-лонике (депутирце) нове проектиране турске банке и ca;>6iuTio имђ е, д? ће државнБ1и савћт -б скорБ1мЂ лдредигч едну комисјго. да ту стварБ исиБ1та. — Парница и суђенћ, односително на убштЈтво грчке деаоике у Варни шштђ Hie окончано. — Г. НелБ, главнБ1и инџинирЂ енгле«:когЂ др /жтва, кое намћраза подићи гвозденЂ путЂ у еуФратскоР долини, отишао е са јоштђ три друга инџилира изђ Цариграда у ЕрзерумЂ. — Како у Багдаду тако и у еу«.ратскимб землима врло су поделћногЂ и несагласногт, мнћHia о овомђ предузећу Енглеза. Неки сирћчБ с»>атран) савезЂ Индп: са ЕвропомЂ посредствомЂ гвозденогЂ пута ка ч 1 велико благодћннје за трговачк1и с^обраћли, но бое се да ће у тбшђ землима сва тргозина пасти у руке Еаглезима, и даће Енглеска посредствомг. тога дообии надмоћнми упли†на Турску. Р У С I л. пТгимеЂ" доноси намЂ приликомг. крун«>':анл цара рускогЂ слћдугоћш похвалителнБЈи и Pyciro и кћногг. гладателн !ipey3HcceiiiP чланакЂ : Нико неможе оспорити, да на цћлои зелл.»и иема самодржавн(егЂ, узвБ:шен1 - егЂ и засеннвак>ћимЂ блес. омЂ већма окруженогЂ владаоца, него hjto е царЂ ceepvcKiS АлександерЂ НиколаевићЂ , и да е онђ едингш смртнми, коме нћгово единствено и преузвБпнено положенћ дае пуно право. да га врстама овбшђ преузносимо. Нико осимђ нћга несаединдва аз!нтско велнколћп1в са ^вроискомђ политикомђ , и дивно удешено устроистло са толикимђ богатствомЂ. У цћломЂ с.в.ћту непритажава нико осимђ нћга већу половину две части землћ, .i при-