Šumadinka

за границу, чрезт. Дпћстрт,, и теперг (одђ садљ) будете се зватљ моидовансни купци, росиски поданици." И ту насЂ e у свои пасошЂ записао: молдовански вупци . росиски поданици. — Мм што брже одћ поште до поште те рамо. Дођемо на Днћстар-b према Могилћву, а гамо стои лађа, мм хотКсмо narub hhtobi, у сиелу да увучемо, но едант, чиновникт, рече: поидите bw а коласку потомђ будемг. превести. Осташе наша нола и богагкн , а мш сами у чамцу пређемо у Могилевт, у карантинт,. Текг. мм излазимо изт> чамца, а дотрча петг> молдовански момака на конљма онамо на обалу, вичу и пмтан) : гди су они лгоди 4ia е ово колнска нека пређу да ifi видимо. Оде едант, чиновникг> руски, и каже имт. да су ово поданици руски а молдовански купци , и тако се они врате, После онаи чиновникт. нама isajKe: да су за нама трчали. да наст, поватаго, и да су наст> са оне стране стигли да бм H3ii> вратили у Лшт> , и Богг> зна шта 6bi одт, Haci, бнло. Зато е ђенерал-нонзулт, одт, насг> бумаги и узео, ако бм наст, уватили, да се npomeHia спасу, и зато намг> Hie дао у Ашу ноћити, но бргке да бегамо за границу. Mbi то вече уђемо контромацирати, а прекосутра наше бумаге по куриру дођу намч, у руке. (продужиће се) 91 р т в м i Г О С Т Ђ, (П родужено) XVII. УправителБ, човекг> безт> нкакве предрасуде и суеB'hpia ипакг> е некако ту ноћг> рђаво спавао. 6рг> ноћу бмло при месечини или звезданои светлости, бмло при оскудици сваке светлости, промени се некако савг, изгледг> несамо с п о л п ш н i> г г> света или природе него и унутрашна природа човеч!д. Човекг, е побожнш и на верованћ необичногг>, редкогв, страовитогг> и чудноватогљ склонититш, па ма колико се томе премудрми умг, човеческ1и противјо. У м г, е нашг, дневно сунце лгодске природе, кое са својомг, светлосћу све озарава и аснимг, чини; в е р а нашега чувства и сила уображаванн есте ноћнми месецг> лгодске природе, у чјемг, несталномг, светлуцанго и чаробнои тамно-бледои светлости свашта чудновато изгледа. —• Кадт, е садг> управителћ прошао крозг, сву повћстБ, сг, којомг, се цела вароии, о мртвомг, госту занимала, и cpaBHio сг, нвомг, време и часг,, у кои се господарг, Петловићг, noaeio, нћговг, стасг>, нћгово бледо лице, нћгово ношиво, нћгове разкошне дарове, нћговг, начинг, брзогг,, повћрителногг, познанства са невестама — ерг> и М и. лица текг> што се ние бмла изпросила, а и приповедка о девоики KyMpin имала е у ствари нешто подозрителности у себи, — све ово морало е барг> здраво у очи пасти. Девоика KyMpia заиста е полицаиномг, служителго признала, да е црнми гостг, 1'>ште вечерасг, кодг> нћ у дућану бмо и неку маленкоств Kynio; 110 то e бмло већг, у сутонг,, пре тога никадг,; што се пакг, тиче напоменутм стражн^и врата, о нвима Hie дала ни споменути. Ово е опетг, чуо управителБ одг, свога полицаиног-b служитела, што га е наводило на сваконке чудновате мисли.

За каквогг, иростогг, ла:фд1нп1а никако ше онљ могао црногг,, високогг, господара држати; за таквогљ е онћ сувмше озбиланг, изгледао. А и нћгови дарови бмли су одвмше драгоцћни, него да бм сг> нвима само ПЈалу зб!но ct лепотицама у Н — В . . . Господарг, М и рвовићг>, иначе заклетми непр ^нтелБ свакогг, cyeBl,pia, приповедш е управителго толике чудноватости и толиiso му се нандао, да е оваи на свакш начинг, немирну ноћБ имати могао, докг> е то овако то онако о нвима главу разб^но. 1оште пре, него што е полицаинми служителв по заповести управителКвои до Крста отишао, приповедали су му лгоди на улицн, да е мртвми гостг, са своимг, служиг'елћмБ као сенка изчезао, и нико незна куда? Онг> нити е кола, ни конћ нити особитми подвозб узео, nie ни на едну itaniio варошку изишао, па ииак-н Hie ra нигди бмло. То су потврдиле и речи угостителл кодг, Крста, кои е полицаииогг, момка увео у собу, у KoioS е мнимми посподарг, П е т л о в ић г> обитавао. У нбои е бмло све у наиболћмг, поредку, башг, као да нико Hie у нбои ни жив1о; кревети недирнути, столице на свомг, месту; никакавг, сандукг,, ннкаква узица никакво парче папирића — никаквогг, знака, ника. квогг> трага! Само на асталу бмла е подпуна изнлата за угостителн у тврдимљ талирима, но кои се оваи, по свомг, благоразумЈго, ни дотаћи Hie смео. „Нека узме ђаволске новце, ко годг> оће!" рекне угостителв: „Свак1, зна да у нБима нема благослова. Да ш метнеиг, у сандукг,, постаће смрдлБиво ђубре. Д hy ifi поклонити сиротинБИ варошке болнице; мени никако нетребаго." О нћ преда те тврде талире полицаиномг, слуЈ,.ителго, кои in у болницу одиети мораде. Гласг,, како е мртвми гостг, напрасно изчезао; са свима узгредицама, разпростре се одма по целомг, Н—.Б . , . И господииг, и rocnoa М ирковићг> токг> што су изб постелћ устали, чуше то одг, служавKiн, а мало затимг, и одг> кнБиговодитела и одг, настоиника. „Чудо!" рече господарг, Мирковићг, CBoiofirocnoи: „ Шта велишг, тм садг, на то? мени е мило, што е одпирт. Да ли ћешг, веровати, да то aie чистг, посао? 11 ти кажемљ, да то никадг, нје бмо смнг> мога старогг, npiHTe.ia, господара П е тл о в и ћ а. Ко бм ioinTe тако лудимг, сказкама, таквои несмислености и прочал веровао, кадг, небм то са собственммг, очима вид!о!" Госпоа Мирковићка наведе неке разборите сумнћ противг, извћстјн служавк!и и кнБиговодителн, Попјлго настоиника до угостителн кодг, крста, но кадг> се и оваи врати, потврди све савршено. ГоспоаМирко. вићка смеила се чудећи се свему томе, и нје умела ништа вмше противногБ навести. Само што е мислила, да се то мора како другч!е изаснити, ерг> се на свои здравми разумг, неможе овомг> приликомг> ослонити. Наеданпутг, уздркће се господарљ М и р к ов и ћ г> као у правомг, смртномг, страу, и тако побледи, да се rocnoa Мирковићка за нћга плашити почне. 6рг> дуго Hie могао,или зарг> nie хтео, ништа говорити.