Šumadinka

w i

ed H n>ib звездама и 384 светлеће кугле. Ц1.лу ову дивну све чаностБ заклгочавало е осветленК цћлога мћста са засе ндва1°ћомЂ бенгалскомт. ватромт.. — Нданћ одђ наибогат1и трговаца московски, Кок0 ревт>, кои е већт. често илоге и велике отечестволшg H ee жертве на олтарљ обште потребе приносЈо. сазвао в све градоиачалнике, кои су на ирунисанн) у Москви участвовали. и дао имђ е снину частБ, којомђ приликомЂ изговорН) е присутствугоћимЂ ватрено слово , односеће се на предстоећ1и развитакЂ и процветанћ радиности и трговине подђ благоиЂ заштитомЂ цара Александра, кое е слово са наивећимЂ усчићенћмЂ и одушевлћнћмЂ примлћно, будући се силно дћиство овогђ слова у самомЋ дКлу асно показало: ерЂ кадЂ ifi е КокоревЋ позвао, да упксуго суме за установлћнћ новогђ великогЂ трговачкогЂ дружтва, поузимали су присутствун >ћи за еданЂ четвртЂ сата акц1е за 250 000 сребрни рубалд. Ово е слово по слогу своме доста заним.и.иво , и зато непропуштамо, наиважше точке нћгове читатеЛЕ.има нашимЋ саобшти. кое гласе овако : „У трговини v радиности бмли смо ми досада сасвимђ самоуки, и врло смо имали ограничено полћ и знанн; зато мбј морамо тежити, да се у томе практично развјемо 6рЋ радиносгнми иапредакЋ и животђ едногЋ народа може процветати само посредствомЂ додира са другимЋ народима. Онда ћемо текЂ набавити искуства^ знана, вкусЂ, и стећићемо млогостручно познансгво , кое ћемо мм гледати да одржимо на обестрану користг., а ова обшта користх. бмће подемчана сталнммЂ траннћ мћ Јтовора мира." „Кћ свему овоме може на mi . наилакше помоћи угодностг. и већа брзина нашегЂ саобраћаванн са иностранствомЂ. Паробродна пловидба постала е садЂ обштомђ потребомЋ цћлогЂ рода човеческогЂ и постала е наиудесн !имЋ средствомЂ, да узанмне интересе народа приближава и узаимно нр1ателг.ство утврди „Л1м морамо тежити, да се овде у Москви, каосредсреди унутрашнћ трговине руске, а и у осталимЂ нашимЋ поглавитшмЂ трговачкимЂ и пристаништнимЂ градовима стане заступници иаиодличнји трговачки кућа цћле Европе. Мм ћемо овдћ у Москви извћштавати се о течаш париске и лондонске трговине, и мм ћемо у те далћне краеве Европе у средЂ веселе части моћи шилати депеше, да запмтамо за здравлћ наше дћце, коа се тамо налазе у рускимЂ трговачкимЂ кућама." У Петробургу 19. Септем. Мм смо напоменули, како се великЈи кннзћ Николан вратш изђ Москве у ПетробургЂ, Но садЋ дознаемо по „Шлезишц цаитунгу" , да е онђ у ПетробургЂ само зато отишао, да донде допрати свого супругу, а потомђ да te опетЂ вратјо у Москву. У Москзи већ-t. се спреман) странци и посланства за одлазакЋ. Енглеско посланство изчекуе се овм дана у Петробургу, одкуда ће на лађи „Сен-ЖанЂ д' АкрЂ", кон е становала у КронштатскомЂ пристаништу, вратити се у Енглеску.

11олитнчк1и ПрегледЂ. Садт, е већт. и у Енглескои, кон е наивећм а каНеапо лх.ску навалБнввла , почело преотимати ма ммшл-ћнћ и увћренћ , да се нећеду одсудне мћре иротивЋ Пеапола употребити. Тако ве.ш „КрониклЂ" : „Мм са сажаленћмЂ чуемо , како се по вишимћ дипломатскимЂ круговима гласа, да су западне силе у слћдству упечатлћнн руске циркуларне ноте одустале одђ пошилана Флоте у неаполвскјн заливЂ. Шго се тиче кралн неаполвскогЂ , то досадЋ 10 штћ Hie дошла министерству иностранм дћла вћств, да е онђ буди у чему нопустш. Ово дакле заклгоченћ сашзннка, да се одђ свакогЂ воиничкогђ посредованн одступи, равно е признанш, да се ствари у неапол ^скомЂ кралћвсгву мораш оставиги у своме саданћмЂ станш." — Изћ последнБИ Bl.criii о неаполвскомЂ пмганш можемо само слћдушће навести као напоминннн достоино : По ФранцускимЋ :i белгшскимЂ листовила ммсли се у Паризу , да ће кралЂ неаполг>скш ново министерство саставити Вћстг, пакЂ , да е Фргнцуска позвала папу за посредованћ између Неаполн и западнм сила, врло e сумнителна. ФранцускЈи листови нвлаш , да е аустршсши посланикђ r. Мартпни, присићо 17. Септембра у НеаполЂ, и да се сутраданЂ и самЂ крал^ ФердииандЋ изт. Гаете у Неаполг. повратјо. Млс>го се бмнше трубило по новинама , да ће и едно руско одћленћ Ф/.оте доћи у неаполвскш заливЂ; садЋ пакЂ разлснава еданЂ дописђ изђ Генове, да се таи гласЂ бмо разнео зоогђ мале руске Флотице, кон ће за време бавлена удове царице руске у Ници . у тамошнћмЋ пристаништу становати. Далћ су говорили неки листови, да ће и шпанско правител£>ство шилати еднЈ' Флотицу у НеаполБ. На то одговара „Пеи", да ако Шпанјн неколико убоинм лађа опрема, да ове единствено имаш ту цћлс., проматрати на мароканскомЂ прибрежјш. О западнои флоти , коа ће се у Aa^iro (на острову Корзики) сабрати , пише подћ 18. СептембромЂ ,,Н4урналт. д' Анчш" слћдушће : „ДапасЂ су стнгле изђ Малте у овдашнћ пристаниште две енглеске парне корвете, „ЦентаурЂ" и „ИронделЋ": а шштђ неке друге убоине лађе нзчекуш се даHaci. или сутра. Енглескш вице -конзулЂ добмо е депеше подЂ адресомт> команданта линеине лађе „Велингтона" одкуда се дае заклшчавати, да ће енглеска Флота за кратко време приспћти. Ова ће заедно са ФранцускомЋ флотскомђ дивизјомђ бронти више одђ 20 убоинм лађа са воискомђ одђ 15— 16.000 лгодш. „МорнингЂ КрониклЂ" добио е изђ Берлина телеграФскимЂ путемЂ вћстЂ, да ће кралЂ неаполБскЈи скоримЂ временомЂ издати народу своме едну прокламацјго, кон ће обавити мћре о реФормама. кое cv такве . да ће