Šumadinka

642 О

као просто признанћ, и зато е осуђенЂ на смртг. Херцог-б е саслушао cboio пресуду миркммЂ духомт.. нити се и наиманћ у лиду пронћнш, и сђ онаквБ1Мт, истнмђ поноситммг> коракомЂ, каквимБ е у седницу ушао , сг> таквнмЂ e и у тавницу отишао. А што се садЂ нћгово ме-io набрало, што му е на иицу суморностБ начертана , што му е коракЂ бмо несигурант, а дмоанћ тешко. томе е причина 6t>i.ia единствено то, што му е иомшсао на нћгову заручннцу, драмесгну Дону Естеиу, сиино душу потресао. Онљ е у духу представ.шо, како она нћга, неимашћи ки наиманш сиутнго о нћговомв саданћмЂ по.шжаш , у поносигбјмћ дворовима нћговогт. отца на рћки Гвадалквивиру нестрплБиво — но узалудт. изчекивала. КалаварезБ, кои е ммслш , да су обоица на нћга већт. и заборавили и да присутство нћгово неопажаш, повтори садБ заповћст .Б кралћву и изнви херцогу 10штт> вдномт>, да Руи-Лонезљ заузБЈма у цркви такавг. степент., кои га поставлн у могућностБ, да може последнш услугу учинитн едном -Б великашу шпанске круне. МладБ1и племићт, клекне одма предг. владикомт. и замоли га за благословљ. Загнмг> се окрене џелату, и показивагоћи руком -б на врата одт> тавнице, рекнемупоноситимђ и заповћдателБНБ1МЂ гласомЂ: Ваше е присутство излишно; садт> можете ићи. За три сата н ћу 6 б 1 ти спремант,." Како су ова дуга три сата протеклг»? Наипре се херцогЂ исповћдао владики, и то е онт> за наикраће врема свршн). По природнои немарности свога карактера, кои се ни у овомт> озоилбномб тренутку Hie измћнуо, херцог 'б е прекннуо озбилБне опомене свога исповћдника, кадБ е оваН стао говорити б последнБОи великои промени HtioBfaj ЈзаамнБ1 одношаа. „Да прегрдне променс!" рекне херцогт,, „у каквБ1мт> различиБшљ околностима виђали смо се мб 1 последнБ1и путљ! Сећатели се вм онога дана? В б 1 играсте шаха са Сицил1ннцемт> Паоломљ Бозомђ у присутству крала Филипа и цћлогЂ нћговогтЈ двора, а кралБ се наслон!о на мого руку! Доиста, каква промћна! Право е казао СервантесЂ (еданЂ славанЂ шпанскш списателБ): Животт> Hie ништа друго, но една napTia шаха. Истоветне нћгове рћчи д самБ заборавјо, но на едномЂ мћсту стои одприлике, да се лгоди на овоме свету, као на даски одђ шаха, каквогЂ е кои опредћленн, имана и рођенп разно помичу. И кадБ наипосле смртБ викне „матЂ" онда е парт !н свршена , и онда леже лгоди у гробу измћшани, и мали и велики, богати и сиромаси. као фнгуре шаха у кутји. „Д се добро сећамЂ тб ! рћчш Сервантесови," одговори Руи ЛопеЗЂ, но уедно и одговора СанховогЂ, да e ово сравнеић до душе врло удесно.- но да nie ново, већЂ да е то одавно већЂ речено. Но то Hie достоднђ предметЂ разговора у овомђ последнћмЂ оз 6 илбномђ часу; нека вамЂ Богђ опрости вашу неумћстну лакоммсленоств!" „И n самБ," продужи далћ херцогЂ. неслушагоћи опомену Руи-Лопеза, у шаху велике побћде славт. па

и надЂ вами, светми отче, одржавао самБ но неку пој бћду. В б ! сте се свакадЂ дичили са мномђ , као сђ ваШИМЂ ДОСТОИНММЂ питомцемЂ у тои игри." „То е истина," одговори владика; „вм сте у тои племенитои игри до велике вештине и управо рећи савршенства дотерали, и д самБ се често сђ поносомђ назБшао првммЂ вашимЂ учителћмЂ," в Мени паде на умЂ врло лепа ммсао," викне наеданпутЂ Донђ ГусшанЂ, даи да изиграмо јоштђ едну по" следнго napTiro шаха!" „Ова е ммсао сувише светска за оваи суморнми тренутакЂ," одговори зачуђенми владика. „Ако ми ову последнго молбу одречете, а ћу одма звати џелата, ep-j, чимђ ћу и како ћу н провести ова последна два сата мога живота? СмртБ претрпити врло е лако, али очекивати е, то е доиста страшно! ЗарЂ сте се вм тако нко промћнули, као и мол судбина? ЗарЂ e ваша наклоностЂ Дђ мени као и кђ игранго шаха тако наеданпутЂ оладнила?" Владика се јоштђ мало противјо, но у самои ствари бмнше у нћму страстЂ кђ игранш ове племените игре исто онако силна, као и у души осуђенога. (продужиће се) Д о iri а I« i i'i ткатор%. (1836. год.) Д е в о и к а. flo, нано, како самБ се осрамотила. М а т и. Како кћери? Д е в о и к а. КЈтросЂ кадЂ е онаи господинђ дошао, затече ме у соби гди седимЂ и ништа нерадимЂ. (1856. год.) Д е в о и к а. flo, нано, како самБ се осрамотила. М а т и. Како кћери? Д е в о и к а. ГОтросЂ онаи господинђ што дође затече ме гди перемЂ кошулћ. У б?о га Б огђ и кадЂ е дошао, по свои ће вароши причати, да s перемЂ кошулћ. М а т и. Боже мои, како се нремена менднго! Пре 20, година кадЂ самЂ н била девоика, срамота e бмло кадЂ девоику когодђ затече да ништа неради, а садЂ e срамота, кадЂ е когодђ затече да штогодђ ради. S А Ч И Н it Н. (Руске посдовнце.) Сирћету е киселина добродћтелБ. ШећерЂ е лакше закиселити, него сирће засладити. У царству надежде нема зиме. Болћ и безЂ чарапе него безЂ ноге. Ко неће да ради. може свакш данЂ имати праЗНИКЂ .