Šumadinka

Ш 666 шш

названа велика и саина дружтва никако Hie. Г1о иллду пута проклинно е прстенованћ и велкке планове господина Лшбибратића, и суету свјго уика. Онг. е писао. „Господична невесто — Вм видите — " Али то е 1оште велико пмтанћ, де ли Хр истину треба одма невестомЋ звати? То е она uo свои прилици тект> на самми данг. венчанн. Болћ е овако: „Господична Милинк о в и ћ ђ, вм видите предт> собом-h наЈЗсрећнЈегљ човека, коме вм драгоцћну рЈ ку," — невалл тако. То е сасвимљ запето. А да шта е толико брблннћ, него опетт>, више или манћ, само зааето ачен1.? — Но наипосле морамх. iofi како тако лшбавв монз изнвити; ерг. то досадЋ нити самћ а нбои, нити е пакг. она мени учинила, наилепше бм бмло наипростје изавленћ лк.бави: „Господична Милинковићг., а васг. радо имамЂ. Али за Бога како ли бм тешко бмло краснои девоиг^и, кадг. бм сво у слиномг. кругу стоеће почитаемо дружтво, на ово лаконично изнвленћ лтбави у смеи ударило, или руку ил' мараиу на уста метнуло, да тако смен cai«pie." Онђ устаде опетЂ са столице. Нема одђ писана иишта. Можда ће срећше изпасти, иадЂ се зато васданЂ неспремашЂ. Приђе кђ огледалу да види , да ли бм смешеће се лице и лгобши гласЂ iuto кђ учтивости допринети могао. Но у таи ма две га различите ствари чисто упр епасте: Нрв о, што е бмо обученЂ, а коса му е сва разбарушена стоала онако, како е иза сна устао. Друго, на цркви сусћдногЂ му села изб1'нло е десетЂ сатји , и побожн и христ!нни сђ божествене службе разилазили су се по свимђ путовима и путаннма кући. бза га одђ тога спопадне кадЂ е дознао кое евреме. Онђ е мис.мо, да су чини на нћму, ерЂ е држао да нема више одђ деветЂ сатш. СадЂ нека бм ишао касомЂ, ОпетЂ бм му требало наиманћ сатЂ и по пропустити, докле до замка господина Лгобибратића доспе. Тада бм бмло еданаестЂ caTiR и по. До тогђ времена бмће амачно сви гости сакуплћни. — По свои прилици они ће се о нћму сви разговарати, — на свакш начинЂ Христинае сђ теткомЂ својомђ већЂ тамо, ерЂ она е, да се не бм по сунцу иекла, иоранила и јоштђ сђ готра за свон три сата до замка отишла. А младоженн тште стои предЂ огледаломћ , неочешлвнЂ и несглађенЂ! 16. У карактеру е велики лгодш, да се они противнимЂ догађаима, ако су и непредвиђени , збунити не даго. Све што е велико, страовито, и што свакогЂ поколебати може, то е нЂима обична стварв,то е ншовђ посао. Напротивђ тога маленкости могу iH ако узнемирити. Тако на примерЂ ла†се у бого не страши тагровогтЈ зуба, а одма прене, кадЂ га комарацЂ жацне.

То е све, што се за извинен !. госнодина Ж а р к ов и ћ а навести може. Онђ бм гоначки поднео наитеже жертве, и као човекЂ cnocio 6ti наивеће муке, — али ово магновенћ предЂ огледаломЂ, кадЂ су сати на цркви избиали, равнодушно ние могао снети. И по трећш путЂ свуче онђ алвине па обуче cuaваћу алвину и седе за асталЂ. да се чешла и да по обнчаго корврџице одђ косе прави. Но и у томђ га е злурадБш демоиЂ узнемирјо. Витице су часЂ сђ едне часЂ сђ друге стране кратке бм ле. Никако ifi nie могао угодити и уедначити. Итагоћи и разселнЂ будући, — ерЂ е онђ еднако мис-iio шта ће говорнти, и бележт е, што му се одприлике наиболћ видило, оловничомђ у свого записницу — KBapio е оно, што е доста добро начишо бмо. — ТрипутЂ бацао е на землго чеша.ч. и четку у дивлбои арости, и трнпутЂ ifi е наново у р .уке узимао. Не треба се томе чудити; то е бмо дзнђ , кадЂ ће се онђ прстеновати. бдва у неко доба устаде горе него икадт:. очешлннђ , али опетЂ не нагрђенЂ, као што е онђ мисл1о бмо. Хтео е шштђ еданпутЂ прегледати оно, што е написао, — а вражкш сатЂ изби еданаестЂ. Господинђ ЖарковићЂ пребледи одђ муке као крпа. СадЂ се већћ nie могао далћ задржавати и дангубити. 6рЂ за сатЂ и по могао бм кући Л io б и б р атића отићи, а пре никако. — ПутЂ е бмо подугЂ 5 препека прекообичаино велика — пакЋ iomve на прстенЂ — помислите! Сбаци са себе прашну спаваћу ал *>ину, обуче капутЂ лгобичне бое, и зграби шеширЂ и штапЂ, да иде; — али о нђ |'оштђ не бмаше готовђ . Валало му се iouiте чистити. На ципеле му е бшла нападала прашина, а шеширЂ, бмвши на кревету, уперавјо се бмо! Кђ томе требало му е и неке кућевне послове свршити, кое друriii нико Hie могао учинити, МећутимЂ избише два четврта на дванаестЂ, и господинђ ЖарковићЂ изиђе у очаашго изђ куће наполћ. (продужиће се) Па|»т8н Шажа, (СвриЈетакт.) Одкривенћ. Ако и есу у тавници осуђеногЂ играгоћимЂ пр1ателБИ ма последна три сата неосетно протекла, то су ова три сата и у палати крала Филипа врло нагло пролетила. В ^адаоцЂ е игру са лгобимцемЂ своимђ Дон-РамирезоиЂ одђ Бискае продуж !о, и племићи, кои су по обичаго дворскомђ морали стоати , и кои се ни подђ каквимЂ изговоромЂ нису омели удалити, мал' нису попадали подђ теретомЂ свогђ тешкогЂ воиничкогђ одћла. Донђ ТаразецЂ стааше са полусклоплћнимЂ очима непомћримЂ као кака†одђ камена истесанми кипђ. Младми Осуна наслошо се одђ умора и сђ неисказаноиЂ тугомЂ за нћговимЂ несрећчииЂ пр ^нтелћмЂ, на еданЂ